Zamislite da imate veoma jaku glavobolju. Vrlo jaka migrena, koja vas lomi. Svaki Božiji dan.
Trpite, pijete tablete, trpite i dalje, ali na kraju odete kod doktora koji vam postavlja dijagnozu – „rak“. Tumor mozga. Šta ćete uraditi sa tim: nastavićete da pijete lek protiv bolova ili ćete zatražiti od doktora da vam otvori lobanju i, dok svirate gitaru (jer doktor tokom operacije tako proverava da li vam je zdravi deo mozga dotaknut), odstrani tumor? Većina će, verovatno, zahtevati operaciju.
I dok normalni pacijenti traži od doktora da ih izleči, vlade Srbije, Makedonije i Crne Gore, umesto odstranjivanja tumora zvanog „Republika Kosovo“, uzimaju lekove potiv bolova od lažnih lekara EU. Razlozi za to mogu biti različiti. Činjenica je da se na jednom telu Balkana nalazi maligni tumor, čiji tretman mora biti hirurški, uz pomoć Vojske Srbije i Makedonije, a ne uz pomoć pilula u vidu produžavanja mandata nemačkom Bundesver kontigentu KFOR-a za još godinu dana.
Međutim, EU, SAD i druge međunarodne „vlasti“ i dalje traže upotrebu tog leka. Rezolucija 1244, koja je obeležila povlačenje Srbije u prvom ratu na Kosovu (autor smatra da je to jedini način za imenovanje ovog sukoba), svezala je Srbiji ruke i stopala. Sada na Kosovu i Metohiji postoji nekoliko kontigenata zemalja EU, njihovih civilnih uprava i drugih organizacija, čije je značenje bilo čak nevažno 1999. godine jer ovde nisu ni postojale.
EU je dobro upoznata sa očuvanjem trenutnog statusa kvo takozvane „Republike Kosovo“ verovatno jedino kroz njeno prisustvo. Jedini način da se pacijent prisili na upotrebu tableta, jeste ako ga ubedite da ne ide na operaciju. Samo na jedan način može biti dopušteno da se tumor dalje širi, inficiranjem zdravih moždanih ćelija.
I postoji još nešto što se može zaraziti. Crna Gora već pet godina ne može da se dogovori po pitanju „granice“. Makedonija živi 16. godina u očekivanju novog rata. Ranije, tokom 2001. godine, od pojave novog Kosova, Makedoniju su spasila dva helikoptera sa ukrajinskim pilotima. Sada, u uslovima građanske podele i pretnje građanskog rata, neće biti dovoljno ni deset. Albanci, poštujući sve zakone životinjskog sveta po Darvinu, pokušavaju da preotmu sve raspoložive rezerve hrane u svojoj okolini. I hoće, pre ili kasnije.
Ali, koga je za to briga? Niti UN niti EU nisu zainteresovane da se suprotstave onome što se dešava. Za njih „stabilnost“ znači da će „uvek biti tako“, prema sva tri Njutnova zakona. Međutim, politika nije fizika. A kada počne drugi rat za Kosovo, nikakvi izgovori u stilu „Na zapadu ništa novo“ neće biti u stanju da ih odvrate od toga.
Jasna Krivokapić
www.kmnovine.com
