Nikako da se na Balkanu oslobode osećaja nekakve balkanske nadmenosti u odnosu prema drugim nacijama. Samo što neki strani predstavnik učini i najmanji korak koji ne odgovara običajima ovih gorštaka, odmah počinje skandal. Na primer, sve do sada nije im jasno, zašto je u Sarajevu izbušen naslednik austrijskog prestola Ferdinand 1914. godine. Jer on nije nikoga vređao. Da, on je imao dosta automobila, i on je umeo da govori na lokalnom dijalektu. I šta, zar je zbog toga trebalo pucati po čoveku iz revolvera?
A kako objasniti što je za vreme Drugog svetskog rata polovina Jugoslavije ratovala protiv Nemaca? Jer Adolf je samo hteo da zavede red u tom haosu, gde ni jedna nacija ne zna šta traži od drugih nacija. On im je predložio da slušaju njegovu komandu, a ispalo je ponovo po balkanski. Otišli su u planine i počeli da pucaju na žive nemačke vojnike. I primetićete, negde su se denule njihove razlike. Svi zajedno su pucali. I Srbi i drugi jugoslovenski narodi. Istina, u Zagrebu su nekako oklevali. I Nemačka im je zbog toga zahvalna do dan danas.
Zato uopšte ne čudi što, na primer, potpuno shvatljiva želja NATO da zavede poredak u Crnoj Gori, nailazi na tako uporno suprotstavljanje. Jer, ako bi se Crnogorci pridružili NATO paktu, onda bi se sve odmah sredilo. Počeli bi živeti kao pravi Evropljani. Ali ne! Tvrdoglavi su poput ovaca.
Nema ničeg čudnog ni u tome što je Beograd digao dreku zbog zabave američkih mornara, koji trpe tešku službu u ambasadi SAD u Srbiji. Bila je to potpuno beznačajna stvar. Na njihov praznik “Noć veštica”, kada oni puštaju iz sebe demone, nekoliko mladih marinaca su obukli maske i crne majice i počeli da uzvikuju svakojake vesele slogane protiv premijera Vučića. Kao, Vučić je obično smeće i tome slično. To je kod njih dobro ispalo, jer im je rukovodilac bio zamenik vojnog atašea Metju Mekrej. Svuda treba da postoji disciplina i procedura. I eto, zbog te sitnice, Srbi su počeli da oragnizuju svakojake konferencija za štampu, da daju izjave. Kao, mi to nećemo dozvoliti i tome slično. Doduše, sam Vučić je te povike nazvao tupavim humorom… To izaziva određenu nadu. Znači, nije on uzalud vodio pregovore o stupanju u EU i daljim trnzitom… U svakoj drugoj zemlji inostrani ambasador koji je dozvolio sebi takve ispade potčinjenih, našao bi se na tepihu u MIP-u i izašao bi otuda sa protestnom notom u zubima.
No, u Beogradu je sve suprotno. Američki ambasador u Srbiji Kajl Skot je optužio srpsku vladu za to što ona ne štiti interese Srba i praktično je uzeo svoje mornare u zaštitu. Šteta što on sam nije učestvovao u vrištanju, da bi srpskoj vladi konačno postalo jasno koliko ih poštuju Amerikanci.
Iako je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović sve to nazvao “brutalnim mešanjem u unutrašnje stvari Srbije”, no, na tome se sve i završilo.
Naravno, mora se priznati da Amerikanci nisu sve uzeli u obzir. Suviše su popili i sa skladišta specijalne opreme uzeli su – fantomke, majice i možda još ponešto. Ta oprema specijalne namene nije predviđena za takve zabave sa pijančenjem. A za kakve je predviđena, postaće jasno kasnije, ukoliko premijer Vučić nastavi da flertuje sa Moskvom. Ne shvataju Amerikanci takva flertovanja. Same zajedničke vežbe srpskih desantnika sa ruskim i beloruskim, njih dovode do stanja napetosti. U tim vežbama postoji jedna osobenost posebno opasna za njih. Glavnoj komandi okupacionih vojski na Kosovu i Metohiji bilo je poznato još od vremena demokratizacije Srbije 1999. godine, da se američki marinci podvrgavaju štetnom uticaju ruskih desantnika, preko njihovih paketa ličnih vojničkih suvih porcija. Ti vojnici su menjali dva ili čak tri svoja lična paketa suvih porcija za jedan ruski paket, jer je u ruskim porcijama bilo i paprikaša i kobasica, čega nije bilo u američkim ni u tragovima. Tamo su samo keksići i bombonjerice.
Ta nesrećna činjenica je podrivala ubeđenje američkih vojnika u superiornost njihovog načina života i oštro je smanjivala njihovu borbenu gotovost. Da i ne govorimo o tome da ni jedan marinac nije uspeo da ponovi jutarnju gimnastiku Rusa, na kojoj oni lome ciglu o glavu. Divljaci, šta raditi sa njima.
No, bili ne bili divljaci, srpski desantnici ipak treniraju upravo sa njima. I nema uverenosti u to da se oni neće naučiti ruskoj jutarnjoj fiskulturi, i da ih njihova vlada neće snabdeti paketima suvih porcija po ruskom obrascu.
Kako u tom slučaju agitovati za njihovo pristupanje NATO paktu? Ne, nije jednostavno Amerikacima sa tim stanovnicima Balkana.
Dmitrij Sedov
www.fsksrb.ru
Pa zaključak bi i imao smisla kad jedan deo srpskih desantnica ne bi , istovremeno, vežbao i sa NATO vojnicima. A taj deo će se snabdevati paketima suvih porcija po NATO obrascu. Ali se to, zbog mira u narodnim masama i lakšom manipulacijom proruskim srpskim građanstvom, ne obnaroduje u režimskim medijima. I to je još jedna karakteristika Janusove politike srpske vlade pod pevajućim sloganom „EU nema alternativu“.