Najava ostavke ili samokritika sa posledicama samo za narod?

Predsednik se u poslednje vreme često obraća naciji, stižu priznanja jedno za drugim, da mu je punih 6 godina politika do KiM neuspešna, da ne zna ni šta MZ želi po tom pitanju, niti ima neki ponuđeni predlog, i da se sve svodi na moljakanja, strepnje, strahove, saginjanja i gutanja knedli kako se bar ne bi formirala i stajaća vojska nepostojeće, terorističko-mafijaško-klanovski organizovane države. Problem je što Srbija treba da nudi predloge sa jasnim crvenim linijama, ne oni koji otimaju KiM. Priznanje je i prodaja zlatne koke PKB-a da je uništen neznanjem i nesposobnošću partijskih nekompetentnih kadrova u menadžmentu, kao i da je kompletno vođenje ekonomije neuspešno jer se najavljuju rasprodaje i drugih državnih firmi, banaka, JP, rudnika, banja, izvorišta vode, oranica…

U svetlu tih priznanja i da njegova politika do KiM nije dobila podršku Predsednika RF Putina, 80% većinske Srbije, SPC, Prištine i EU, “blic-krig” pokazna “okupacija” Gazivoda i dela Srbije od strane Tačija i Rosu, demonstracije protiv politike istog u Prištini i protivljenje MZ razgraničenju, dobijaju drugi značaj, opasniji po Srbiju, njenu naivnu i nedržavotvornu politiku. Kakve emocije se žele stvoriti u većinskoj Srbiji ako ekstremna opozicija na KiM oštro kritikuje Tačija i njegovu nameru da dođe do nekog dogovora koji će podrazumevati “razgraničenje” , možda i razmenu teritorija, zbog čega se navodno i ne slaže sa politikom koju vodi, a kakve ako su protiv tog razgraničenja i EU i vodeće članice NATO, što bi po uverenju srpskih vlasti bilo dobro za Srbiju? Takav dogovor podržava deo MZ i otvara širom vrata podmetanjem kukavičjeg jaja, “ako se BG i PR dogovore gde je problem?” I nema ga, to oni i žele.

U obraćanju naciji povodom upada i agresije specijalaca ROSU na jezero Gazivode i zauzimanja istog ističe izjave i korake koje Priština i Tirana čine ka ujedinjenju, brojne primere krađe stoke i imovine Srba, ubrzano rastući broj maltretiranja i šikaniranja preostalih Srba, posebno dece, te podvlači da Priština ne želi nikakav dogovor već samo poniženje Srba i Srbije i da u tome ima punu podršku Zapada. Ako su na Zapadu naši prijatelji, šta su secesionistima? Da li oni treba da se “mole” da ne stvaraju, ne obučavaju i ne opremaju vojsku “bandita” i terorista?

Nije objasnio šta Srbija radi u Briselu i kakav dogovor očekuje ako već 6g nije shvatio šta želi MZ, zbog čega gubi vreme ako jedna strana ne poštuje već dogovoreno, na Zapadu takve ugovore smatraju ništavim, zašto i dalje veruje “prijateljima” sа Zapada dok oni iz dana u dan pokazuju koliko su neiskreni prema Srbiji? Podvlači da želi da razgovara, pregovara i da je to bolje nego sukobi i novi ratovi, ali, nije jasno o čemu ako nema plan, ako nema strategiju, ako očekuje da neko nešto ponudi i stavi neki predlog na sto, ako i sam kaže da druga strana ne želi dogovor? Imamo li mi Ustav, državu koja ima Vojsku i Policiju i koja zna kako se štite njeni građani i teritorija u slučaju agresije i da li znamo kako to rade drugi, ili samo kalimerišu? O kakvim razgovorima se razmišlja dok druga strana ništa do sada dogovoreno nije realizovala, dokle više puzanja, kalimerisanja, saginjanja i moljakanja?

Takvim stavovima se snažno generiše defetizam i kao “dobro” i “patriotski” se tretira odbijanje svake borbe za očuvanje teritorijalnog integriteta države uz floskule, “šta, ti bi opet da se ratuje, e, moja deca i ja nećemo”. Da su tako govorili i naši preci verovatno bismo još bili pod Turcima.

Predsednik je precizno i taksativno naveo šta se sve dogodilo kod Gazivoda i da je u poslednje vreme više puta dolazilo do upada ROSU i pretnje ratom, on kaže “bandita” na Sever KiM. Ističe da je bilo 110-130 specijalaca, među njima 12 snajperista, a taksativno navodi i sve druge pokušaje da se NATO i EU, oni koji nam otimaju KiM, odobrovolje, umesto da se pitanje opstanka Srbije rešava tamo gde mu je i jedino mesto, u SB UN.

Kako je moguće da više puta banditi dođu na Sever KiM, premlate Đurića i druge, zatvaraju radnike na hidrocentrali, okupiraju u pravoj vojnoj akciji bez metka ogroman prostor Gazivoda sa jednom četicom policije, i da je Srbija uvek iznenađena, nespremna, frustrirana i da jedino ume da jadikuje i iznosi ono što se desilo, kao da drugi to ne vide, te da se hvale svojom “odmerenošću” u reagovanju?

Šta je Tači želeo, zašto je izveo ovu provokativnu akciju, pokaznu i probnu agresiju i okupaciju, šta je hteo i kome da pokaže i dokaže? Vučić ne veruje, što drugi misle, da je želeo da skrene pažnju javnosti sa demonstracija opozicije u Prištini protiv njega, te da je “naivno” verovati u to.

Tači je želeo da pokaže da je superiorniji od Vučića, da tamo gde Vučić ne može da ide i gde moli da mu se odobri dolazak, on može da dođe kad god hoće jer je to “njegova država”, to kaže i KFOR, ne treba mu dozvola, i da je hrabriji, ali je i testirao Vučića i zapadnim mentorima pokazao da je lako izvesti svaki “blic-krig”. Haradinaj to koristi i najavljuje da će njegova vojska šetati i po Severu KiM kad i kako hoće, Predsednik kaže da će da moli da se to ne desi, a nekako u isto vreme se objavljuju informacije da se džihadisti masovno koncentrišu na KiM.

Pokušao je da ponizi Vučića i Srbiju i obesmisli proteste u Prištini, da na vagu stavi nešto teže, da je pravi “vođa” i “državnik”, da su protesti samo folklor opozicije i da skrene pažnju sa diplomatskog blama i turističkog izleta 41 delegata sa Pacolijem na čelu na GS UN, koji su pokazali da su samo dosadni amateri i lovci na selfije.

Vučić je i ranije tvrdio, kao i sada, da “Oluje” i “Bljeska” dok je on Predsednik Srbije više neće biti, ali ne shvata da su sve što se događalo mini “Oluje” i “Bljeskovi”, dok Srbija i dalje samo kalimeriše i najavljuje da će nešto preduzeti. Šta još treba da se desi pa da pokaže da je Srbija ozbiljna država i da više dogovori nikakvi ne važe ako ih jedna strana ne poštuje i još i provocira, ako još za do kraja godine najavljuje i institucionalizaciju svoje vojske?

Kako je moguće da banditi sa dugim cevima lako i u tom broju uđu duboko na teritoriju gde ne smeju biti i da se mirn i bez posledica posle probne okupacije vrate, kao da su bili sigurni da će izostati svaki ozbiljni odgovor? Da li Vučić zna da banditi u uniformama ne podležu nikakvim zakonima ni konvencijama o zaštiti ljudskih prava?
Kako će se Srbi, Sever KiM i Jug Srbije zaštititi ako krene na njih 11.000 ne više bandita već regularne vojske koju “prijatelji” sa Zapada priznaju, ako je Beograd bio bespomoćan kod 20 u primeru Đurića i sada 110?

Vučić ne zna šta je još trebalo uraditi u ovom i ostalim slučajevima, da li da čeka još 15 upada, sem da iznese šta se sve desilo kada je Đurić bio premlaćen i kada je sprečen i on da poseti selo Banje, dok Tači može da dođe gde i kad hoće. Kako ne zna ni šta MZ hoće, neka pita Tačija, Haradinaja, Blera, Klintona, Merkelovu, Trampa,… šta bi oni uradili da se ovo desilo njima ili da su takve akcije izvodile srpska policija i specijalci na jugu KiM?

Zbog čega “banditima”, dok su bili samo banditi, nije dat rok od 30 minuta da se povuku i ako to ne izvrše da se bar iznad njih sa Migovima probije zvučni zid, a ako se i tada smesta ne povuku da se pošalju tamo gde se banditi i šalju? Tu ni Evropa ni čitav Zapad ne bi imali primedbe, naprotiv, shvatili bi da je Srbija država sa kojom ne treba niko da se šali i igra, po najmanje “banditi”.

Zbog čega Predsednik opštine Zubin Potok treba da reaguje u smislu obećanja Tačiju da sledeći put neće uspeti da se vrati, a da se Beograd zadovoljava samo nabrajanjem onoga šta su Tači i njegovi “specijalci” pogazili iz Briselskog sporazuma i R1244, te da iskazuje nezadovoljstvo zbog nemuštog reagovanja Briselske administracije i mole?
Kakve emocije se žele izazvati u većinskoj Srbiji ako se opozicija na KiM, EU i većinski Zapad protive “razgraničenju”, oni koji su činili zlo Srbiji i njenim građanima?

Ovakva naizgled nesloga političkih faktora u Prištini, kao i odbijanje predloga Vučića u EU, je samo privid i pokušaj izazivanja genetskog inata kod Srba i da se u inat onih najzagriženijih na KiM i u EU uradi ono što se misli da je suprotno njihovim željama, što bi trebalo da bude bolje za Srbiju. Zaboravlja se na nespornu činjenicu i veliku istinu da “razgraničenje” podrazumeva priznanje te kvazi državne tvorevine u nekom obliku, a njima to i jeste zajednički cilj. Kada jednom dođe do priznanja sa sasvim drugih pozicija će se boriti za konačno uspostavljanje Velike Albanije i dodatno proširenje, s’tim da bi im sada iz institucija UN bilo mnogo lakše, a jednom pokrenut točak komadanja i unutrašnjih razgraničavanja u Srbiji se ne bi zaustavio. Zato je pogubno svako razmišljanje da se po svaku cenu dođe do dogovora i da se Srbija kao država ukine na njenom najbogatijem delu.

Dokle će Vučić da veruje snagama bezbednosti tzv.MZ kada su do sada najmanje 1.000x pokazaleda nisu sposobne i da neće da zaštite Srbe na KiM, posebno decu koja svakodnevno trpe teror i maltretiranja?

Da li je unutrašnje razgraničenje u Srbiji ujedno i priznanje mafijaško-banditske države, da li bi to donelo mir i koliko dugotrajan, ako isto niko nije prihvatio i ako bi to pokrenulo nova razgraničavanja? Zbog čega se onima koji ne prihvataju “razgraničenje”, čitaj priznanje “K”, obraća kao krivcima za neuspešnu i pogrešnu politiku?

Ako se priznaje višegodišnja neuspešna i promašena politika po svim pitanjima, koja nas skupo košta, sa kojom se uz lažna obećanja došlo na vlast, da li to znači da se priprema davanje neopozive ostavke Predsednika i Vlade čije je skoro sve funkcije, kao i ministara, već preuzeo, koji su mu i davali podršku bez limita i prepustili mu da mimo Ustava vodi sve resore, da se shvata moralna i svekolika odgovornost jer te “rezultate” osećaju građani Srbije i svedoci su sve brojnijih rasprodaja neuspešnih državnih preduzeća koja su vodili nekompetentni stranački menadžmenti, umesto da se izaberu stručni i ne prodaju “zlatne koke” od kojih zavise budućnost i sloboda građana Srbije?

Aleksandar Mihailović
Pukovnik u penziji