Gostujući na televiziji N1 član predsedništva stranke Srbija Centar Petar Bošković najavio je početak dijaloga između stranaka prozapadne opozicije i tzv studentskog pokreta, uz napomenu da očekuje da do prvog sastanka dve strane dođe do kraja meseca:
Ja očekujem do prvog oktobra, ovo što i mogu slobodno najaviti, da će doći do sastanka i jednog dvosmernog dijaloga. Ne radi se o tome hoće li na jednu listu, nego o tehničkim pitanjima saradnje i dvosmerne komunikacije.
Bošković pritom smatra da će uspostavljanje ove saradnje biti direktna posledica skorašnjeg nastupa opozicije u Briselu nakon kog su određene stranke EU i zvanično istupile u javnost sa otvorenom podrškom protestnom pokretu:
Mi smo posle dužeg vremena videli opoziciju ujedinjenu sa zajedničkim stavom i predstavljanjem Srbije. I to su studenti videli. Ja očekujem dijalog koji će doći između studenata i opozicije jer je to neminovnost, imaju zajedničkog neprijatelja.
Pozadina događaja
Do ovih saopštenja dolazi nekoliko nedelja nakon prvih naznaka zbližavanja parlamentarne opozicije i protestnog pokreta za koju su se na desnoj strani političkog spektra otvoreno zalagali zvaničnici POKS-a, a na levoj drugi čovek Stranke slobode i pravde, Borko Stefanović.
Stefanović je, uz Zdravka Ponoša, lidera Srbija Centar, takođe igrao ulogu zastupnika protestnog pokreta pred EU tokom posete dvojice političara Briselu, pet dana pre održavanja diskusije o situaciji u Srbiji pod nazivom Talasi nasilja i kontinuirana upotreba sile nad demonstrantima.
Ovaj događaj koji je rezultirao rastom direktnog angažmana EU, održan je na platformi Evropskog parlamenta uz učešće Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa, Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana čiji su članovi potražili utočište u Hrvatskoj nakon otkrivenih planova za nasilni upad u državne institucije 15. marta.
Implikacije
Sve ovo ukazuje na dalje zaoštravanje referendumske atmosfere koje se realizuje uz direktnu podršku Brisela, i koje za cilj ima ne samo još jedan talas omasovljenja protestnog pokreta uoči nove radikalizacije koju je najavila i ruska Spoljna obaveštajna služba, već i osiguravanje adekvatnih pozicija proverenih lojalista Zapada u novoj vladi (zvala se ona tehničkom ili ne).
Drugim rečima, ukoliko su dosadašnje aktivnosti bile sprovođene pod maskom kolektivne anonimnosti ”građana” i ”studenata”, sada vidimo pokušaje izdvajanja konkretnih političkih lidera u vidu Đilasa, Ponoša, Stefanovića i njihovih ideoloških saveznika koji će se, formalno ili ne, postaviti na čelo protestnog pokreta.
I ovo je jasna indikacija da hibridni napad na Srbiju ulazi u svoju završnu fazu.
