Najavljene promene u školstvu samo su sprovođenje naređenja iz Davosa

Najavljene promene u školstvu samo su sprovođenje naređenja iz Davosa koja se naravno ne mogu sprovesti ako narod ne bude želeo. Međutim, narod već duže smatra da su škole i obrazovni kadar nepotrebna rupa u budžetu, da je sve višak i na štetu pa tako i stručnog kadra ima sve manje.

U svakom slučaju, svi koji hoće vrlo lako mogu da vide da su rezultati onog što bi trebalo da je obrazovni sistem uz tek po neku mrvicu vaspitnog, propast koja štanca vukovce i još bolje – proizvodi roditelje vukovaca i da je ta propast upravo posledica „modernizacije“ koju će ova polupismena državna uprava, od sve prilike, da sprovede do onog što će biti kraj tog obrazovnog sistema.

Tradicionalno i klasično obrazovanje je nikad protrebnije, ma šta neko mislio o tome. Za one koji ne znaju ili se prave da ne znaju – tradicionalno i klasično obrazovanje ne podrazumeva batine i klečanje na kukuruzima mada ni tu nema brige jer i kukuruza je u Srbiji sve manje.

Čovek koji ne može da pročita duži tekst gubi sposobnost povezivanja uzroka i posledice i idealan je za manipulaciju – nema propagande koju mu ne možeš podvaliti. Dok „elita“ iz Davosa svojoj deci daje klasično obrazovanje, naša deca se ograničavaju na ekrane i dopaminske petlje pri čemu gube sposobnost za duboki rad i sad kada smo to u Srbiji konačno detektovali, mi nećemo raditi na tome da se deci vrate otete sposobnosti nego će se stečene loše navike i poremećaji gajiti i hraniti, za početak moronskom idejom o časovima od pola sata. Nestručni kadar koji svoju nekompetenciju pokriva poklonjenim ocenama i podsticanjem varanja na proverama je uveliko nametnut i favorizovan.

Ovdašnja žgadija rado sprovodi sve agende jer je neobrazovanim i kognitivno osakaćenim narodom najlakše vladati. Ako narod ne može da pročita tri rečenice, on ne može da pročita ni zakon, ni tipik, ni istoriju, pa čak ni da prepozna kada mu se „svoj na svome” servira kao marketinški trik.

Tradicionalno obrazovanje će uskoro postati oblik gerile. Ono više nije samo sticanje znanja, već čin otpora. Kada naučiš dete da pročita knjigu od 300 strana, ti si ga zapravo naoružao protiv tog istog Davosa.

Klasni sukob uveliko prerasta u sukob mislećih i digitalno hipnotisanih. Budućnost neće pripasti onima sa najbržim internetom, već „aristokratiji duha” koja sačuva sposobnost duboke pažnje. Dok elita iz Davosa projektuje svet u kojem su široke mase svedene na nivo kognitivnih invalida sposobnih samo za konzumaciju kratkih sadržaja i izvršavanje naredbi, obrazovanje po klasičnom modelu postaje najopasnije oružje otpora.

Te elite nisu slučajno tu gde jesu; one su svoju moć izgradile na poznavanju psihologije, istorije i mehanizama kontrole. Da bi im se stalo na put, nije dovoljan samo bunt, već intelektualna ravnopravnost. Snaga da se odbije „linija manjeg otpora” tj. odbijanje da ti algoritam žvaće misli zapravo je jedini način da čovek ponovo postane svoj na svome. Ko ne vlada svojom pažnjom, ne može da vlada ni svojom sudbinom, a kamoli državom „Elita“ nije glupa i neobrazovana, nego zla.

Ne možeš ih pobediti glupošću i neobrazovanošću, koliko ti treba dobrota toliko su ti potrebni i mudrost i znanje inače nemaš ništa.

Izvor: Bitno