Ministarka zdravlja Danica Grujičić juče je najavila da će Ministarstvo zdravlja otpočeti najavljivani projekat reforme primarne zdravstvene zaštite. Ove reforme podrazumevaju procene isplativosti zdravstvenih stanica. Da li to znači da će ambulante u manjim mestima biti zatvarane, zbog malog broja pacijenata?
Polemika je ponovo postala aktuelna najnovijim izjavama ministarke zdravlja. „Skoro sam bila u Bojniku gde imate osam sela sa ukupno 206 stanovnika. S druge strane imate jedno selo koje ima tri hiljade stanovnika. Naravno da treba doći i do tih 206 ljudi. Videćemo da preko novog kredita svetske banke nabavimo pokretne ambulante“, izjavila je ministarka zdravlja Danica Grujučić, a prenosi N1.
Ove reforme bile su najavljivane još 2019. godine, o čemu je Mašina izveštavala. O najavljenim spajanjima o kojima ministarka govori pisao je ranije i BIRN u istraživanju o reformi zdravstvenog sistema. „Ključ će biti u optimizaciji menadžmenta”, kaže izvor BIRN-a koji je radio na izradi ovog plana. „Kada spojite tri institucije u jednu, vi nemate tri direktora nego jednog, nemate devet pomoćnika nego tri“, navodi se u istraživanju BIRNa.
Istraživanje je pokazalo da je masterplan predviđao i da bi pojedini lekari koji nemaju dovoljno pacijenata u matičnoj ustanovi mogli da putuju kao ispomoć u druge ustanove istog regiona. Koliko će to dovesti do daljih odlazaka medicinskih radnika u inostranstvo ostaje da se vidi.
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Rade Panić za Mašinu komentariše da zakon trenutno propisuje da lekari mogu biti upućeni do 50km od matične ustanove: „Nešto drugo van toga ministarka neće biti u mogućnosti da organizuje.“ Panić kaže da se takva organizacija rada i sada dešava „a to da ekonomisti odlučuju koja ambulanta treba da radi a koja ne neće proći, ja se nadam. Tu se radi o dostupnosti zdravstvene zaštite. Zdravstvena zaštita je garantovana Ustavom i ona mora biti dostupna svim građanima, a mi smo svi svesni da nije ista dostupnost u Beogradu, Leskovcu, Somboru ili nekom drugom manjem mestu,“ kaže Panić za Mašinu.
Na brigu javnosti da će ove reforme dovesti do većeg prostora za privatni zdravstveni sistem, ministarka kaže da „ne treba bežati od integracije privatne zdravstvene zaštite, koja ima sigurno mesto u čitavom sistemu“, ali da se to neće dogoditi dok ne bude dobro organizovana državna zdravstvena zaštita, prenosi N1.
Panić komentariše da „odavno postoji lobi u Srbiji koji državno zdravstvo gura u privatizaciju što bi bilo katastrofično za građane Srbije“. Uštede, kaže Panić, se mogu napraviti ukoliko se ne dupliraju dijagnostičke procedure i pregledi tako da jedan pacijent ne ponavlja sve analize privatno i državno, „da ne pričam da jedan pacijent koji uradi analize u Kraljevu sve mora da ponovi u Beogradu ako ima potrebu da ide u Beograd“. Ovo se može sprečiti tako što postoji jedinstveni informacioni integrisani sistem tako da se uz pomoć elektronskog kartona i elektronskog dosijea zna za svakog pacijenta sve što je obavljeno i privatno i državno, kaže Panić.
Ovaj trend privatizacije zdravstvenog sistema dovešće do daljeg smanjenja pristupa zdravstvu, iako Zakon o zdravstvenoj zaštiti uređuje da zdravstvena zaštita pored načela efikasnosti treba da bude organizovana prema načelima pravičnosti, sveobuhvatnosti, pristupačnosti, kontinuiranosti i prema načelu stalnog unapređenja kvaliteta zdravstvenog sistema, a sa ciljem ostvarivanja najvišeg mogućeg nivoa očuvanja i unapređenja zdravlja građana.
Uprkos tome, do zdravstvenog sistema je sve teže doći. Samo u ovom trenutku se na listama čekanja nalazi 72137 lica. Ako tome dodamo visok procenat nezaposlenosti stanovništva, niskih primanja i visoke inflacije, lošeg životnog standarda i narušenog opšteg zdravlja stanovništva, jasno je da je praćenje ekonomske isplativosti primarne zdravstvene zaštite put u nepovrat.
„Ovo je sigurno deseta tranša novca da se izvrši reforma zdravstvenog sistema, prvenstveno primarne zdravstvene zaštite. Sve to su oni koji su upravljali ministarstvom zdravlja i fondom skrenuli taj novac negde, uglavnom kada neko kaže da se vrši reforma primarne zdravstvene zaštite on ustvari kaže da nekako razdelimo novac koji je stigao iz Evrope među nama, a građanima Srbije ništa,“ zaključio je Panić.
