Prema jednoj satiričnoj definiciji, „politika je aktivnost kojom se želi postići neki cilj, obično obmanjivanjem drugih“. Izgleda da to važi i za politiku i za „Politiku“
„Politika“, najstariji dnevni list na Balkanu, krajem januara ušla je u sto šesnaestu godinu postojanja. Kada je njen osnivač, Vladislav Ribnikar,1904. prijavio pokretanje dnevnog lista sa nazivom „Politika“, napisao je da će to biti političke i nezavisne novine. Njihov, za prilike na Balkanu prilično dug vek, može se pripisati pre svega naizgled neutralnom stavu lista, iako se, zapravo, gotovo uvek – manje ili više – primetno nalazio na strani vlasti.
Kako na internetu sami navode za sebe, „list danas spada u dnevno-političke novine koje se drže visoko-profesionalnih novinarskih standarda lista koji neguje kulturu dijaloga i slobodu izražavanja“. Lepo smišljeno i napisano, jedino je pitanje koliko je to moguće ostvarivati.
Tokom svog dugog života „Politika“ je doživljala različite uspone i padove, a u poslednjim godinama 20. veka, pošto se bila pretvorila u dnevni bilten SPS-a Slobodana Miloševića i JUL-a Mirjane Marković, zasluženo je stekla naziv „Slobodanka“.
Posle Oktobarskih promena, i „Politika“ je promenila smer, ali se lako moglo prepoznati na čijoj je strani, odnosno, koja joj politika određuje „visoko -profesionalne novinarske standarde, kulturu dijaloga i slobodu izražavanja”.
Novo sumorno doba najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, (i skoro svih štampanih i elektronskih medija u Srbiji) zabeleženo je sa dolaskom na vlast naprednjaka i njihovih koalicionih partnera. Stanje se primetno pogoršalo 2016. godine, kada je smenjena glavna urednica Ljiljana Smajlović, na njeno mesto postavljen Žarko Rakić (koji je sve do danas ostao samo vršilac dužnosti glavnog i odgovornog urednika), izvesnom broju stalnih spoljnih saradnika zahvaljeno na saradnji, a „Politika“ se svrstala među ostala javna glasila koje kontroliše predsednik Srpske napredne stranke.
Međutim, bilo bi netačno i nepošteno reći kako se „Politika“ ne razlikuje od ostalih , gotovo svih medija u Srbiji, koji su otvoreno i bez oklevanja uvek na strani Vučićeve družine,
U najstarijem dnevnom listu na Balkanu, koji nikako ne liči na „ Informer“ ili na vesti Televizije Pink, povremeno se objavljuju i napisi autora koji izražavaju neslaganje sa politikom i postupcima vlasti i predlažu sasvim drukčija rešenja od onih koje nude zvaničnici, a pre svih, AV. Uz njih se, u istoj toj rubrici – „Pogledi“ – takođe , mogu pročitati i napisi apologeta (najčešće preletača iz stranaka koje su bile na vlasti do 2012. godine) koji oduševljeno hvale namere i postupke naprednjačkog vođe…
Da izbegne mogućnost bilo kakve zamerke, uredništvo je ispisalo napomenu: “Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi“ izražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista“.
Na drugim stranicama, onima koje ispisuju novinari „Politike“ i, valjda, „izražavaju uređivačku politiku lista“, objavljuju se vesti, reportaže, intervjui , čiji je glavni cilj veličanje predsednika Srpske napredne stranke i njegovih saučesnika u vlasti, a ponekad se stiče utisak da su ih oni sami pisali, dok su im novinari samo pozajmili imena. Drugi zajednički cilj tih tekstova je da uveri čitaoce kako prava opozicija, u stvari i ne postoji, odnosno, da je ona potpuno neorganizovana i zbunjena i da zna jedino šta hoće: da dođe na vlast, ali ne nudi nikakvo rešenje korisno po zemlju, pa je jasno da ona i ne može da ostvari svoje namere.
O svemu tome čitalac će dobiti podrobno obaveštenje ili od novinara „Politike“, koji će sveobuhvatno analizirati slabosti opozicije i dokazivati zašto ona ne može da se ujedini i deluje efikasno, ili će list svoje stranice ustupiti neposredno nekome od političara iz vlasti.
Gotovo da nema teme strane gđi Mihajlović, a koju će ona rado obraditi za čitaoce „Politike“. Uredništvo je uvek spremno da joj ustupi prostor kako bi ministarka saobraćaja, zvana Zorka Koridorka, čija izgradnja puteva po Srbiji sve više liči na Zidanje Skadra na Bojani, komentarisala skoro sve što se desi u zemlji, a naročito kada se ukaže zgodna prilika da se opozicija izvrgne ruglu i osudi.
Stranac koji ne zna mnogo o ovdašnjim prilikama, i prvi put se našao u Srbiji, a koji na drugi način zamišlja novinarski poziv, verovatno bi se zapitao zbog čega novinarima najstarijeg dnevnog lista na Balkanu, nikako ne pada na pamet kako je neophodno da se čuje neposredno mišljenje i te i takve opozicije, umesto što ih navode i komentarišu oni sami ili političari na vlasti. Zbog čega se njihova reč čuje samo prepričana i preko posrednika?
A možda bi se još više začudio kad bi shvatio da se stvari mogu promeniti na sasvim jednostavan način. Dovoljno je da, recimo, neki član opozicione stranke bude iz nje izbačen, kao što je bio slučaj sa Srđanom Nogom, pa da se novinari „Politike“ zainteresuju za njegove stavove i intervjuišu ga, očekujući da će na njegovom slučaju pokazati slabost opozicije, odnosno, raskol u stranci koja ga se odrekla.
Prema jednoj satiričnoj definiciji, „politika je aktivnost kojom se želi postići neki cilj, obično obmanjivanjem drugih“. Iako satirična, definicija se mora shvatiti ozbiljno, jer mediji, kako elektronski, tako i štampani, igraju značajnu ulogu u „obmanjivanju drugih“. A pošto se to, pre ili kasnije, ipak, lako prepozna, nije nikakvo čudo što je najstariji dnevni list na Balkanu u poslednjim godinama prošlog veka dobio nadimak „Slobodanka“, dok danas svakako sve više zaslužuje da se nazove „Vučićanka“.
Vojislav M. Stanojčić
Izvor: stanjestvari.com