Najveće dezinformisanje javnosti u istoriji Srbije

0
845

Užas medijskog mraka

slika za najavu(www.koreni.rs) U izdanju Frankfurter algemajne zajtunga (FAZ) od 28. juna izašao je članak pod naslovom  „EU će otvoriti (otvara) pristupne pregovore s Beogradom“ (EU will Beitrittsverhandlungen mit Belgrad aufnehmen). Kao što vidimo, ove nemačke novine govore o pregovorima koji će se otvoriti i voditi u budućnosti, a ne o pregovorima koji su već „otvoreni“, ali da se na njih, navodno, čeka iz nekakvih „pripremno-okvirnih“ razloga. Ovo drugo tumačenje (o dobijenom datumu za pregovore o priključenju EU) srpski mediji svojski  i jednoglasno pokušavaju da uliju u glave građana Srbije.

Saobraćajci u Vladi Srbije

„Nije za slavlje, ali jeste za radovanje“, ne trepnuvši, kaže potpredsednik srpske vlade, ministar odbrane i šef svih srpskih javnih i tajnih službi, Aleksandar Vučić. Pa dobro, hajdemo da vidimo čemu to građani Srbije mogu da se raduju. Da li Srbija treba da se raduje činjenici da se prvi put dešava da neko dobija „zeleno svetlo“ za onaj, navodno, „dugo očekivani“ i „željeni datum“? Naravno, srpski političari (čak i oni u opoziciji, osim DSS) neće da priznaju realnost i da dobijeno zeleno svetlo za „datum“ nazovu pravim imenom, a to je – ucena!

Setimo se da je premijer Ivica Dačić početkom juna, na najave da bi Srbija mogla da dobije „zeleno svetlo“ za otpočinjanje pregovora sa EU (uslovno i u nekom doglednom vremenu), izjavio:

I to zeleno svetlo i ostalo… nismo mi saobraćajci! Ne interesuje me kako se to zove, interesuje me pozitivna odluka Saveta Evropske unije.“

A sada, kada je dobio upravo ono što ga „ne interesuje“, „saobraćajac“ Dačić okreće list i započinje drugu priču, tvrdeći da bi „Tadić (bivši predsednik Srbije) slavio mesec dana, da je dobio odluku koju smo mi danas dobili„. A to što je Ivica Dačić dobio upravo je ono što ga, samo pre dvadesetak dana, „nije interesovalo“.

Agencija Rojters je odmah, nakon odluke Evropske unije po pitanju uslovnog „datuma“ za Srbiju, u svet poslala vest, koju su preneli svi svetski mediji (osim srpskih!), da je Evropski savet Srbiji dao „zeleno svetlo“ za otpočinjanje pregovora o pridruživanju EU (Serbia won the green light on Friday to start negotiations by January on joining the European Union; ili  u prevodu: ‘Srbija je u petak dobila zeleno svetlo za započinjanje pregovora o priključenju Evropskoj uniji’).

Da Vas podsetimo:  Srbija u državnoj krizi – bilo je samo pitanje dana kada će Vučićeva medijska mašinerija zakazati

Da li je moguće da srpska vlada sama sebe nekritički i krajnje podlo i lažno hvali i da joj u takvom neosnovanom i nedoličnom hvaljenju svesrdno pomažu opozicione političke snage (osim DSS-a i nekih vanparlamentarnih stranaka)  i gotovo svi značajniji srpski štampani, audio i vizuelni mediji? Da, moguće je! U Srbiji se stvorila takva medijska atmosfera, u kojoj se, naočigled čitavog naroda, izvrće istina i pod plaštom takve „istine“ proturaju se ogavne i ogoljene laži.

Na primer, ispod teksta u Večernjim novostima (jednom od najčitanijih pisanih i internet medija u Srbiji), pod naslovom „Vučiću uručena Vidovdanska nagrada u Kruševcu“ nalazi se oko stotinu komentara i svi oni odreda hvale Vučića, njegovu politiku i politiku SNS-a. Posmatrajući samo ovu stranicu i komentare egzaltiranih čitalaca, mogao bi se steći pogrešan utisak da su Večernje novosti list komunističke partije Severne Koreje, a da je Aleksandar Vučić niko drugo do, glavom i bradom – Kim Džong Un!

Drugi primer koji pokazuje koliko su mediji u Srbiji nedemokratski i koliko su kontrolisani od strane političke elite koja je na vlasti, pokazuje i intervju sa Natašom Vunš, ekspertom za evropske integracije i zapadni Balkan u Nemačkom savetu za spoljne odnose, koji je, na Vidovdan, objavljen u dnevnom listu Politika. Naime, Nataša Vunš je u tom intervjuu jasno i nedvosmisleno kazala da „pre učlanjenja u EU Srbija mora da prizna Kosovo“. Na sve to srpski političari i mediji ostaju gluvi (intervju s Natašom Vunš uopšte ne pominju drugi uticajni štampani i elektronski mediji), ignorišući stvarnost i gurajući glavu u pesak. Nijedna srpska televizija (RTS, RTV, Prva, B92, Pink i ostale) tu izjavu Nataše Vunš (iz intervjua listu Politika), nije pomenula ni u jednoj informativnoj emisiji.

Drugima lošije – Nemcima bolje

fazKada znamo da ono što je rekla Nataša Vunš nije nikakva posebna novost, jer su brojni evropski političari na to godinama ukazivali, tada srpska politika  „bezalternativnih evrointegracija“ prelazi u istinsko ludilo, koje se ne da tek tako lako objasniti. Da se podsetimo, prošle jeseni je Martin Šulc, predsednik Evropskog parlamenta, takođe rekao da Srbija neće moći da postane članica EU pre nego što zvanično prizna „suverenu državu Kosovo“.

Da Vas podsetimo:  Dobrovoljno pevačko društvo

Evropska unija je sve manje raspoložena da u svoje okrilje prima nove države. Suviše je opterećena unutrašnjim protivrečnostima, pa i otvorenim sukobima među sadašnjim članicama EU, da bi uopšte mogla da ozbiljnije razmišlja o proširenju. Ispod pomenutog članka u Frankfurter algemajne cajtungu (FAZ), pojavio se samo jedan komentar koji u startu ne odbacuje bilo kakvu pomisao daljeg proširenja EU – i to ne samo kada je Srbija u pitanju. A i taj jedan „pozitivan“ komentar dovoljno govori o tome kakvi se procesi odvijaju unutar Evropske unije i kakvo je mišljenje javnog mnjenja u Nemačkoj – zemlji koja je motor Evropske mega države. Naime, izvesni Horst Šmit dao je komentar pod naslovom „Zastrašujuća EU-fobija u ovim diskusijama“, gde se iščuđava kako ljudi ne razumeju da je Nemačka „mnogo profitirala stvaranjem EU“ i osuđuje toliku „neupućenost čitalaca FAZ-a“.

Zapravo, ono što čitalac Horst Šmit želi da „objasni“ svojim sunarodnicima (naravno indirektno), jeste činjenica da u Evropskoj uniji svi gube, a samo Nemačka profitira:

Trebalo bi tim tvrdoglavcima i DM nostalgičarima reći, ni manje – ni više, nego da nas ovakva Evropa vuče napred. Uključite malo mozak umesto što podležete instinktivnim reakcijama tipa: ‘te lenčuge žele uvek nešto da mi uzmu‘“, završava svoj komentar izvesni čitalac sa imenom Horst Šmit.

Kraljevstvo za konja

Konačno, jasno je da srpski trijumvirat dobro zna gornju istinu, pa se otuda samo od sebe nameće pitanje, zbog čega oni deluju protivno logici zdravog razuma i protivno interesu države Srbije na čijem se čelu nalaze? Da li moguće da jedan državnik zanemari državu, samo da bi zadovoljio neke lične apetite ili požudu?  I to je teško pretpostaviti, jer je malo normalnih ljudi koji bi bili spremni da žrtvuju čitavu državu i svoj narod samo radi vlastitog zadovoljstva, bez obzira koje vrste to zadovoljstvo bilo.

Da Vas podsetimo:  Bolesti u senci virusa korona

Zemlja se izdaje samo u velikoj muci, barem je to tako u istoriji zabeleženo. Ričard III je nudio kraljevstvo za konja („…my kingdom for a horse!“), ali u očajanju, da bu sačuvao vlastiti život. A kako je Ričard završio, dobro znamo. Ipak, čak ni Ričard nije nudio državu (kraljevstvo) ni za šta – tražio je konja! Ovi naši „kraljevi“ ne traže konja, čak ni magarca. Zapravo, srpski državni vrh traži maglovito obećanje za nešto za šta je unapred jasno da Srbija to nikako ne može dobiti, čak ni po cenu da se država „oglasi“ na doboš kao da je ona tuđa.

Onda, zašto bi bilo koji vladar uništio vlastitu državu, a da zauzvrat ništa drugo ne dobije? Ko još kupuje mačku u džaku, plaćajući to najvišom mogućom cenom – kućom u kojoj živi njegova porodica? Čudno da čudnije teško može biti. Kao odgovor na gornja pitanja, čini se, ostaje samo jedna mogućnost, a ta je: da srpski državni vrh mora da ispuni sve ono što im naredi EU – tačnije Nemačka – zato što im je život ugrožen. Pa sve i da je tako, ništa ih ne može opravdati pred budućnošću i pred nesrećom koju donose svome narodu: jer svačiji život ili privremeno odlaganje umiranja jadno je i bezvredno ukoliko se mora platiti sveopštom tragedijom svog naroda i uništenjem svoje države.

D. Gosteljski

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime