Nakon poplava, sela u Srbiji ostavljena na milost rekama

0
535
Foto: BIRN

Srbija je potrošila više od 78 miliona evra na obnovu i poboljšanje odbrane od poplava nakon što je 2014. godine u bujicama umrlo na desetine ljudi. Ipak, neke zajednice su i dalje nezaštićene

Selo Đerađ leži na levoj obali reke Bjelice u dolini Zapadne Morave, preko puta državne fabrike oružja koja proizvodi eksplozivne tečnosti i barut za potrebe Vojske Srbije i izvoz.

Predsednik mesne zajednice Đorđe Matijašević stajao je 3. juna ujutru prošle godine na obali reke. Padala je obilna kiša.

U obližnjoj Guči, nivo reke oko šest ujutru bio je 65 centimetara. Tri sata kasnije bio je 2,29 metara, dok je do podneva porastao na 4,40 metara.

„Zvali su me iz opštine oko devet ili pola deset da evakuišem ljude, da im kažem da napuste domove“, seća se Matijašević dodajući da je „deo naroda krenuo, a deo nije“.

Oko podneva, voda je probila stari, nezavršeni nasip u selu i došlo je do poplave. „Sve je bilo pod vodom za 10 minuta“, kaže Matijašević za BIRN.

Istog dana, opština Lučani, kojoj pripada i selo Đerađ, bila je jedna od 14 opština u Srbiji koje su pogodile ogromne poplave.

Teško da bi se to moglo nazvati iznenađenjem. Reka Bjelica se u proteklih pet godina skoro svake godine izlivala van svog korita.

Poplave su skoro redovne godišnje pojave, uprkos činjenici da je Srbija između 2014. i 2019. potrošila najmanje 78 miliona evra sopstvenih sredstava i stranih donacija na obnovu posle poplava, pokazalo je istraživanje BIRN-a.

Ova ulaganja su došla kao odgovor na istorijske poplave na Balkanu 2014, uključujući i dolinu Morave, gde je nastradalo 57 ljudi.

Ipak samo mali deo ovog novca potrošen je na novu odbrambenu infrastrukturu od poplava, dok je većina novca uložena u obnovu već postojeće. Fabrika oružja, na desnoj obali, dobila je dodatnu zaštitu, ali radovi na ojačavanju leve obale okončani su dosta kasnije, prekasno da zaustave nabujalu vodu 2019.

Da Vas podsetimo:  Kapilarni glasovi, sastanci i od vrata do vrata

Nasip na levoj obali je još uvek niži od onog na desnoj strani, praktično žrtvujući Đerađ kako bi se spasili fabrika i Lučani.

Stručnjaci upozoravaju da je nedostatak sistemskog pristupa prevenciji poplava doveo do toga da zajednice koje su poplave opustošile 2014. i dalje strahuju da se tako nešto može ponoviti.

U oktobru 2016, nakon još jednih poplava, Vlada Srbije na čijem čelu je u to vreme bio Aleksandar Vučić, usvojila je državni program hitnih radova na sanaciji kako bi zaštitila naselja i industrijska zona u opštini Lučani, proglasivši ovu oblast za “područja sa izuzetno visokim rizikom od novih poplava.”

Programom je bilo predviđeno da se izgradi zid koji bi zaštitio fabriku oružja „Milan Blagojević – Namenska“, kao i da se fiksiraju drugi oblici zaštite.Većina poslova dodeljena je državnim preduzećima.

Vrednost celokupnog posla bila je oko 2,37 miliona evra, što je malo više od polovine od 4,3 miliona evra ukupno dodeljenih opštini Lučani tokom proteklih pet godina za obnovu postojeće infrastrukture i prevenciju. Kompletan iznos, osim 300.000 evra, potrošen je na obnovu postojeće odbrane od poplava.

Zahvaljujući ovim radovima, selo Dljin u blizini fabrike oružja, koje je bilo snažno pogođeno poplavama 2014. i 2016, dobilo je zaštitu, ali oni koji žive na levoj obali Bjelice nisu bili te sreće i poplave su se ponovile.

U avgustu 2017, Vlada je rekla da su neophodni dodatni radovi na tri lokacije u opštini Lučani, dve na reci Bjelici i još jednoj na Zapadnoj Moravi.

Troškovi su procenjeni na 899.000 evra, a najveći deo sredstava trebalo je da se potroši na radove na obe strane Bjelice. Radovi su počeli 7. decembra 2017, ali su se razvukli do druge polovine 2019. Bili su završeni pre nego što je BIRN posetio Đerađ, u januaru 2020.

Državno vodoprivredno preduzeće „Srbijavode“ kao razlog je navelo spor oko privatnog zemljišta, napominjući da neki vlasnici nisu želeli da predaju svoju zemlju.

Da Vas podsetimo:  Budućnost Fijata u Srbiji: Tiha zebnja i katastrofične najave

U avgustu 2018, mesec dana pre isteka roka za završetak radova, direktor „Srbijavoda“ Goran Puzović i koordinator projekta Zvonimir Kocić pisali su tadašnjoj predsednici opštine Lučani, Vesni Stambolić, žaleći se na nerešena pitanja u vezi sa vlasništvom, upozoravajući da će Đerađ „sigurno“ biti poplavljen ponovo. BIRN je došao u posed pisma zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja.

Milojko Aleksić, zemljoradnik iz Dljina, bio je jedan od onih čiju zemlju je država tražila. Aleksić je 2017. pristao da se jedna ili dve parcele koriste za potrebe opštine, po dogovorenoj ceni. „Ovo je 2020, još mi nije plaćeno“, kaže on.

Obeshrabren ovim iskustvom i ponuđenim novcem, Aleksić je odbio da odobri pristup drugoj parceli sve do okončanja poplava 2019.

Radovi su konačno završeni u januaru ove godine, ali čak i sa novim nasipom, leva obala je i dalje u poziciji da bude žrtvovana kako bi se zaštitila desna, jer na osnovu novog tendera koji su objavile „Srbijavode“ nakon poplava 2019, odbrana od poplava na levoj strani je niže od one na desnoj, gde se nalazi fabrika oružja.

„Srbijavode“ tvrde da sa novim odbrambenim sistemom Đerađ jedino može da bude poplavljen u slučaju katastrofe slične onoj iz 2014. U odgovoru BIRN-u, priznali su da je prioritet desna obala, gde se nalazi grad Lučani, kao i fabrika.

„Izgradnja nasipa radi odbrane naselja Đeređ na levoj obali može da ima negativne posledice na postignut nivo zaštite Lučana i industrijskog kompleksa,“ rekli su iz „Srbijavoda“.

Đorđe Matijašević, predsednik mesne zajednice Đerađ, izrazio je razumevanje.

“Po mom mišljenju, bolje je da se poplavi 18 kuća, nego Namenska,” rekao je BIRN-u. „Opština Lučani živi od Namenske. Ona je izvor prihoda za 1.300 radnika. To je normalno.“

Dokumenti koje je pribavio BIRN pokazuju da, iako su vlasti u Lučanima bile svesne problema sa nasipom u Đerađu i predviđenim pljuskovima, o tome nije bilo reči na sastancima kriznog štaba pre poplave koja se desila 3. juna 2019.

Da Vas podsetimo:  TOMIN SIN dobija posao u Nemanjinoj 11

Sve ovo se dogodilo uprkos činjenici da je krajem 2018. Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije identifikovalo „šest najgorih scenarija“ u vezi sa poplavama, od kojih su dva u Lučanima, uključujući i selo Đerađ.

„Nemar“ prema životnoj sredini

Veći deo od 78 miliona evra potrošenih od 2014. otišao je na održavanje postojeće infrastrukture.

Delom novca raspolagala je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, koja je sredstva dodeljivala lokalnim vlastima i javnim preduzećima poput „Srbijavoda“.

Direktor Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Marko Blagojević rekao je da su radovi izvedeni u skladu sa principom „build back better” (ponovo izgraditi da bude bolje), gde se postojeća infrastruktura obnavlja tako da se poveća njena efikasnost.

„Vodili smo računa da primenimo ovaj princip gde god je to bilo moguće“, rekao je Blagojević BIRN-u. „Ne rade se novi objekti, ali se postojeći čine otpornijim na rizike“.

Pre 2018, rekao je, većina novca trošena je na velike reke, ali se fokus od tada prebacio na lokalnevodotoke kojisu u nadležnosti opština sa manjim budžetima, poput Lučana.

Republička direkcija za vode, državno telo zaduženo za odbranu od poplava, nije odgovorila na naš zahtev za komentarom.

Blagojević je objasnio da njegova kancelarija ima mandat da radi u oblastima koje su već pogođene poplavama, gde je proglašeno stanje elementarne nepogode i gde se mogu koristi sredstva Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima u svrhu rekonstrukcije.

U svim drugim situacijama, odgovornost za radove je na preduzećima poput „Srbijavoda“ i lokalnim vlastima.

Blagojević je objasnio da je u 2018. njegova kancelarija bila u mogućnosti da preusmeri veće fondove za lokalnu infrastrukturu, iznose o kojima opštine u Srbiji obično mogu samo da “sanjaju“.

„Sada se bavimo lokalnim vodotocima u tim gradovima i opštinama u kojima su zabeležene poplave, kao i završetkom radova na vodotocima prvog reda“, rekao je.

„I to je to od nas do prve naredne poplave.”

Ivana Jeremić,
Natalija Jovanović,
Milica Stojanović
Izvor: javno.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime