Da je politika profitaliban biznis, svedoči i veliki broj političkih pokreta koji se osnivaju kao “alternativa” Vučičevom režimu. Svi imaju neku svoju filozofiju kako da “sruše” Aleksandra Vučića. Po svemu sudeći, suština te filozifije je novac.
S jedne strane imamo Vučić koji se zalaže za “prosperitet” privatnog sektora. S druge strane, biznis oko anti-Vučić političkih pokreta cveta. To je paradoks u kojem se Srbija trenutno nalazi.
Otkako je Aleksandar Vučić došao na vlast 2012. godine, biznis oko osnivanja političkih pokreta i stranaka je doživeo pravi “bum”. Svaka marginalizovana politička ličnost u Srbiji sada ima svoj anti-režimski politički pokret.
Jedni osnivaju stranke, a drugi političke pokrete. Osnivanje stranke je u potpunosti legitimo, jer je potrebno prikupiti 10.000 potpisa podrške. Ako imate podršku naroda, možete da imate stranku. Ta logika donekle funkcioniše.
Međutim, posebno su interesantni takozvani “politički pokreti” koji se osnivaju preko noći.
Prvo smo imali pokret “Treća Srbija” koji je sačinjen od bivših članova “Dveri”. Ta kvazi-politička organizacija nije registrovana kao stranka, već kao neprofitno udruženje građana. Imajući u vidu to da su članovi tog pokreta opljačkali JKP “Stan” i JKP “Informatika” iz Novog Sada, adekvatniji naziv bi bio “veoma profitabilno udruženje građana”.
Za udruženje građana potrebna su samo tri osnivača.
Zatim imamo pokret “Dosta je bilo” koji je osnovao Saša Radulović, Vučićev bivši ministar privrede. Radulović je ozvaničio početak rada svog pokreta kada je odlučio da napravi mini skandal kada je podneo ostavku na mesto ministra jer je Vučić, prema Radulovićevim rečima, bio “glavni kočničar reformi”.
Međutim, kako piše u Radulovićevim privatnim prepiskama do kojih je Teleprompter.rs došao, to je bio samo spin kako bi dobio na popularnosti pred vanredne izbore 2014. godine.
Radulović je svoj pokret “Dosta je bilo” registrovao kao udruženje u rekordnom roku.
Ovoj grupi se nedavno pridružio i Janko Veselinović. On je početkom juna meseca osnovao udruženje “Pokret za preokret” nekoliko dana nakon napuštanja Tadićeve Socijaldemokratske stranke i poslaničkog kluba SDS-a.
Ne zaboravimo Slobodana Samardžića i njegov Državotvorni pokret Srbije. Samardžić je najavio osnivanje pokreta nakon što je napustio Demokratsku stranku Srbije.
Fundamentalni ciljevi gorenavedenih udruženja dokazuju da cilj osnivanja nije nikakve posebna društvena delatnost, već učešće u vlasti ili učešće na izborima zbog novca.
Ciljevi
Treća Srbija: Obrazovanje, edukacija, privreda i kultura.
– Članovi “Dveri” su toliko bili halavi da uđu u novosadsku vlast sa SNS-om da se nisu ni potrudili oko smišljanja konkretnih ciljeva. Obrazovanje i edukacija su sinonimi, samo što je ‘obrazovanje’ reč srpskog porekla, a ‘edukacija’ potiče iz latinskog. Jedina veza između “Treće Srbije” i privrede je pljačka, a o kulturi da ne govorimo.
Dosta je bilo: Unapređivanje uslova za pravednije i bolje uslove života i poslovanja građana i pravnih lica Srbije.
– Lažni ekonomista sa diplomom Elektotehničkog fakulteta, Saša Radulović, zalaže se za bolje uslove života i poslovanja građana i pravnih lica. Ovako nešto nam dolazi od čoveka koji iza sebe ima nekoliko pljačkaških afera dok je bio stečajni upravnik.
Pokret za preokret: Aktivizam u svim društvenim oblastima od značaja za život građana u Srbiji.
– Tako rogobatnu rečenicu ne bi napisao ni učenik prvog razreda.
Državotvorni pokret Srbije: Unapređenje državotvorne i neutralne politike Republike Srbije i njenih institucija, sa zadatkom okupljanje građana Srbije oko ideja nacionalne slobode, narodnog i građanskog dostojanstva, samostalne i celovite države.
– Zašto je Samardžić uopšte i napuštao Demokratsku stranku Srbije kada je prepisao njihovu osnovu ideologiju?
Zaključak
Političke pokrete po pravilu osnivaju marginalizovane političke ličnosti bez liderske harizme koji su stekli slavu u matičnim strankama ili na nekim državnim funkcijama. Članovi “Treće Srbije” osvojili su mandate na listi “Dveri”, Radulović je postao poznat kao Vučićev ministar privrede, Veselinović nije vratio poslanički mandata SDS-u, a Samardžić je stekao slavu kao visoki funkcioner DSS-a.
Da je reč o vrsnim parazitima, svedoči i činjenica da ovi marginalizovani političari nisu osnovali pokrete na realnim osnovama i konkretnoj ideologiji, već na staroj slavi.
Ako Trećesrbijanci, Radulović, Veselinović i Samardžić smatraju da imaju pobedničku ideologiju, zašto jednostavno na samom početku nisu skupili 10.000 potpisa za osnivanje legitimne stranke?
Ti marginalizovani političari imaju samo jedan cilj – učešće na izborima uz pomoć državnog novca u nadi da će na osnovu stare slave samostalno osvojiti po koji mandat.
Teleprompter
Ocigledno da pisac ovog teksta nema blage veze sa realnoscu u Srbiji. Dobro je da se ove stranke ili pokreti osnivaju da narod bar koliko toliko cuje neke druge informacije o stanju koje je momentalno u Srbiji. Nije uvek novcani inters onoga ko zeli javno da kaze da je ovo sto nam se momentalno desava politicko dno dna. Sve daju sve prodaju sve poklanjaju zarad ulaska u EU, SNS i Vucic odlucuju o svemu pa zato neka se stavaraju ovi pokreti da bar imao i neki drugi izvor informacija.