Sa svih strana stižu najoštrije osude napada na francuski list Šarli Ebdo. To je napad na našu slobodu, ali ne smemo dopustiti da strada i naš duh tolerancije, smatra Kristof Haselbah.
Pariz posle terorističkog napada, 7.01.2015.
Ovaj napad nije došao potpuno neočekivano. Satirični list Šarli Ebdo (Charlie Hebdo) je već 2009. objavio karikature Muhameda iz danskog lista Jilands Posten koje su razbesnele muslimane u čitavom svetu. Tada je izveden čitav niz napada u islamskim državama na dansko i na predstavništva drugih zemalja Zapada.
2011. je zapaljena redakcija lista Šarli Ebdo u Parizu. To ovaj list nije sprečilo da i dalje objavljuje satirične napise i karikature Muhameda i islama, između ostalog i posebnim izdanjem „Šarije“ i izdanjem gde se kao glavni urednik potpisuje „Muhamed“. Verovatno nije slučajnost ni to da je na naslovnici najnovijeg broja lista karikatura pisca Mišela Uelbeka. On je upravo objavio roman „Pokornost“ oko kojeg se vode žučne rasprave jer piše o Francuskoj kojoj je na čelu muslimanski predsednik.
Sme li neki list da se šali s verom i njenim svecima? Naravno da sme, u okviru zakona te zemlje. Šarli Ebdo je uvek iznova na zub uzimao i papu i pobeđivao u sudskim sporovima s katoličkim organizacijama. Katolici možda mogu da se razbesne zbog sprdanja s papom, ali oni ujedno prihvataju tu slobodu.
Tu ni vlada ne sme da se meša. Bilo je dobrih razloga zašto je tadašnji danski premijer Rasmusen odbio sve inicijative za zabranu takvih „svetogrđa“, kako su karikature Muhameda ocenjivali muslimani širom sveta. A jedna država očekuje od svih svojih građana da će biti u stanju da izdrže kritiku. Muslimani tu ne mogu uživati neki poseban status.
Nakon stravičnog napada pojavili su se I pokušaji da se ljudi pozovu na suzdržanost: „Vi satiričari islama, nemojte preterivati, smirite se malo. Ne želimo ovde nekakav verski rat.“ Ali baš je to ono što ovi teroristi žele, dobrovoljno odricanje i ograničenje slobode. Takva ucena ne sme imati uspeha.
Usprkos tome, čovek može da se naježi pri pomisli na posledice ovog napada. Napetost između etničkih grupa u Francuskoj, koja je ionako velika, sada će se povećati. U Francuskoj je velik broj građana muslimanske vere. Mnogi od njih su nezaposleni i žive na rubu društva. U neke četvrti ni policija više ne sme da uđe.
S druge strane, ekstremno desni Nacionalni front huška protiv stranaca, a naročito protiv muslimana. Na izborima za Evropski parlament prošle godine, ova stranka je osvojila većinu glasova. Sada će njeni birači biti uvereni da su u pravu. Otpor prema islamu će rasti, bes među muslimanima takođe. A to je začarani krug koji vodi pravo u pakao.
Teroristi će pobediti i nacionalizmom
A posledice se neće osetiti samo u Francuskoj. U praktično svim zemljama Europske unije su proteklih godina ojačale stranke koje zagovaraju neprijateljstvo prema strancima. Sada će sve one reći: „Vidite, muslimani ne spadaju ovamo. Oni ne mogu da se integrišu.“ Ovo zlodelo manjine unutar jedne manjine ubrzo će postati oznaka čitave religije i svih njenih vernika.
I u Nemačkoj s njenom populističkom Pegidom i „odbranom Zapada“ dosta ljudi će se lako pronaći u parolama o opasnosti od navodne islamizacije. Ne smemo se zavaravati, suživot neće postati lakši. Utoliko je važnije da ostanemo hladne glave.
Da, ovo je užasan napad na našu slobodu koji se ničim i nikako ne može opravdati. Nećemo dopustiti da nam iko oduzme tu slobodu.
Ali isto tako, ne smemo dopustiti da nam iko oduzme naš duh tolerancije. Nema nikakvog razloga da posumnjamo u sve muslimane ili u mogućnost zajedničkog života.
Christoph Hasselbach
Takve novine treba zabranjivati zakono
Je ne suis pas Charlie