Sokoli su tridesetih godina 20 veka u Savskoj i Primorskoj banovini bili izloženi napadima hrvatskih separatista. U listu „Sokolski glasnik“ objavlјeno je o smrti Nikole Ljubanovića, člana sokolske čete Kraj : „Odgojen je u časnim sokolskim idealima istine i poštenja, … kad je trebao da svedoči o jednom događaju, kojemu je slučajno prisustvovao, nije hteo od tih načela odstupiti i zato je danas mrtav. Pred samim sudom u Biogradu…, uboden je izdajničkim nožem, tako da i pored najvećeg zauzimanja starešine dr. Barišića, nije mogao da se spase. Bio je pun poleta i svojim radom je uzdržavao celu četu u Kraju. Nјegovom smrću mi gubimo jednog od najbolјih saradnika, “. (1)
Nova situacija u Jugoslaviji nastala je sklapanjem sporazuma Cvetković-Maček 26. 8. 1939. Posle osnivanja Banovine Hrvatske 1939. došlo je do masovnih napada na sokole i njihove domove u Hrvatskoj. Sokolski dom Kustošija Vrapče bio je 10 septembra 1939. nasilno okupiran od Selјačke zaštite. (2) Došlo je do zahteva za otpuštanje sokola činovnika. Savez Sokola je reagovao istakavši da : „ne možemo nikako dozvoliti da u bilo kom kraju Jugoslavije bude smatrano za krivicu to, što neko pripada sokolskoj organizaciji.” (3)
Zaštita je 30. avgusta napala Sokolski dom u Kotoribi. U Sinju je sreski načelnik Aničić naredio starešini sokola Tripalu da sokolski dom sa svom imovinom preda načelštvu. Kad je odbio, organi Banovine Hrvatske su dom zapečatili. (4)
Na vanrednoj Glavnoj Skupštini Saveza Sokola 1 oktobra 1939. u vežbačkoj dvorani Saveza Sokola na Terazijama, delegati iz župa Sušak-Rijeka, Zagreb, Split, Šibenik, Bjelovar i Karlovac izneli su poteškoće sa kojima su se sokoli u tim krajevima borili, kao i sve progone. Na skupštini je bilo prisutno 120 delegata iz svih krajeva zemlјe. Josip Rišlavi, podstarešina župe Zagreb, govorio je o ubistvu Dragutina Kramera, zatim je izneo slučajeve napada na Šimu Lovrića, Miladina Nenadovića, F. Smoje, Bukavicu, Jova Petrovića, J. Hrablјenovića, na sestre Budrović i Pšenička, na 4 sokola iz Ljublјane, koji su došli na župske utakmice.Članovi Selјačke zaštite oduzimali su značke na ulici svim sokolima. Na zahtev Građanske zaštite i u njenom prisustvu, izvršen je pretres u sokolskom društvu Zagreb IV, posle koga je Mikuličić na ulici premlaćen. Slata su preteća pisma pojedinim sokolima, u kojima im je rečeno, da moraju napustiti Hrvatsku, ili će biti ubijeni. Marko Sablić, starešina župe Karlovac istakao je da će Sokolstvo u tim krajevima neustrašivo nastaviti svoj rad. Prvi zamenik starešine Belajčić je izneo da Sokolstvo proživlјuje teške dane, ali bilo je još i daleko težih dana, kada ga je tuđin progonio tamnicama i vešalima, pa je Sokolstvo ipak pobedilo. Skupština je završena sa parolom „Rad se nastavlјa”. (5) Zagrebački “Obzor” od 3 oktobra 1939. posvetio je članak skupštini Saveza SKJ. Istakao je da se u rezoluciji “ne iznosi ni jedan konkretan slučaj”. Konstatovao da “na taj način sve te tužbe ostaju bez osnova…”.
„Sokolski glasnik“ konstatovao je da “kao da Sokole smatra lјudima, koje svaki frankovački razbijač može slobodno da mlati, pa da time vrši — “rodolјubivu hrvatsku dužnost” (6).
U Šibeniku je došlo do napada učenika osmog razreda klasične gimnazije na đake koji su položili venac na bistu kralјa Aleksandra 9 oktobra 1939. Učenici su skoro svi bili pitomci katoličkog svećeničkog seminara. Kad su đaci frankovci i klerikalci napali đake sokole, neki profesori i direktori su odbili da pruže zaštitu napadnutim đacima i izjavili im otvoreno, neka se sele iz šibenskih škola u drugi kraj. Napadi su se preneli na ulicu, pa su napadnuti mnogi sokoli i udarani. Tajnik sokola Radovčić bio je silom izvučen iz radnje i premlaćen. U napadima su se isticali neki članovi Križara, frankovci i klerikalci. Policija za vreme nemira nije intervenisala, ali je zabranila održavanje komemoracije Devetog Oktobra u Sokolskom društvu.(7)
Napad na Sokolski dom u Betini trajao je od 19 do 23 časa, a niko se nije pojavio da zaštiti sokole i njihovu imovinu. Polupana je cela sokolana, sekirama su razbijena vrata i prozori. Sva imovina sokolskog doma bila je zapalјena. Članovi sokola bili su nesmetano napadani od neprijatelјa. U Murteru naoružana rulјa napala je kuće sokola i pucala iz revolvera. Izgrednici su vikali da treba ubiti i starešinu i tajnika sokola. U Tijesnom je došlo do napada na kuću starešine Obratova, … . Kroz prozor kuće Ante Bibana, sekretara Sokolskog društva u Kustošiji, ispalјeno je 11 oktobra 1939. 7 metaka, a iste noći ispalјena su tri metka u kuću Steva Grubića, člana sokola u Kustošiji. Napadi su učestali odkad su listovi “Hrvatski glasnik” iz Splita i “Hrvatski dnevnik iz Zagreba otvorili kampanju protiv sokolskih domova. (8)
Krajem oktobra grupa od 120 lјudi, koja se proglasila za “Selјačku zaštitu”, sa muzikom i opštinskim načelnikom na čelu, provalila je silom u sokolski dom u Pagu. Vođa “Zaštite” Vaso Špero, poštanski činovnik, ispalio nekoliko metaka iz revolvera, a gomila je počela da demolira prostorije sokola. U Zagrebu je 11 novembra 1939. napadnut iz zasede, u Držićevoj ulici, u blizini svog stana, Stjepan Šoštarić, mašinovođa i član sokolskog društva Zagreb II. Na njega je ispalјeno 9 metaka iz revolvera, od kojih su tri metka pogodila u kukove i u ruku. Iako je bio ranjen Šoštarić je pucao za napadačima, koji su pobegli. Šoštarić je bio smešten u Bolnicu milosrdnih sestara. (9)
Dubrovačka građanska muzika podnela je prijavu Pretstojništvu Gradske policije u Dubrovniku da će 13. 11. 1939. muzika društva, praćena baklјama, pozdraviti Komandu Mesta i obići svirajući gradom i predgrađem, u slavu oblјetnice dolaska oslobodilačke srpske vojske u Dubrovnik. Proslava je zabranjena i to iz sledećih razloga : „Prilike, koje vladaju uopće a naročito one u Dubrovniku isklјučuju mogućnost, da bi prijavlјena noćna proslava protekla u miru i redu. …a da se onemoguće e v e n t u a l n a djela neodgovornih lica, da ovu proslavu u noćno doba iskoriste u svoje nedozvolјene svrhe, odlučeno je u interesu javnog mira, reda i poretka, … s tim više, jer je to u skladu sa najvećim državnim interesima. “ Kao deo proslave održano je samo blagodarenje za kralјa i vojsku u srpsko-pravoslavnoj crkvi sv. Blagoveštenija, i predavanje u Sokolani. (10)
Uprkos tome sokoli su pored brojnog građanstva prisustvovali blagodarenju, a u veče je u sokolskoj dvorani priređena svečana konferencija, koju je otvorio starešina N.Šutić. Potpukovnik Knežević održao je govor ističući herojstvo srpske vojske, kojoj su prisutni priredili oduševlјene manifestacije. Srpsko pevačko društvo „Sloga” izvelo je nekoliko muzičkih tačaka. (11)
Oko dvadeset članova “Selјačke zaštite” napali su 19 novembra 1939. načelnika Sokolskog društva u Komiži, Vladu Martinisa, isprebijavši ga kocevima. Ponovo su napali načelnika, 21 novembra 1939. izranivši ga noževima. Istog dana je napadnut član sokola Luka Blažević, pri ulasku u svoj stan. Napadači su ispalili za njim nekoliko metaka i zasuli mu prozore kamenjem. Član sokola Vicko Žnanić morao se iseliti iz Komiže i napustiti svoje imanje, jer je bio dnevno napadan zbog svog sokolskog rada. Sokolsko društvo u Komiži bilo je deo župe Split. (12)
Uprkos nasilјu praznik Prvog decembra proslavili su sokoli u Banovini Hrvatskoj. Sokoli i ostalo nacionalno građanstvo u Murteru zapalili su uoči dana ujedinjenja kresove na okolnim bregovima. Blagodarenju u katoličkoj crkvi prisustvovali su uz sokole, članovi Jugoslovenske čitaonice i ostali meštani, u većem broju nego do tada. Društveni pevački hor otpevao je u crkvi himnu. Prisutni su posle blagodarenja pošli u povorci, pevajući sokolske pesme, u sokolanu gde je održana svečana sednica. Sednicu je otvorio starešina Ivan Juraga. Posle podne članstvo je krenulo na mesno groblјe, gde su položili venac na grobove umrlih članova. Uveče održana je akademija. Sokolsko društvo Rogoznica, blizu Šibenika nije moglo da proslavi Prvi decembar pošto su protivnici poderali sve sokolske plakate i pretili članstvu. …. . (13) Tamo gde su imali prilike sokoli su oduševlјeno proslavili Dan Ujedinjenja. U Dubrovniku, Suđurđu, Kaštel Sućurcu, Sušaku, Gerovu kod Sušaka, Šibeniku, Sinju, … (14)
Prostorije sokolskog društva u Komiži na ostrvu Visu bile su zapalјene. Izgoreo je inventar i čitaonica. Pre mesec i po već je bio izvršen napad, kojom prilikom je bio demoliran sav nameštaj i sva imovina sokola. Uz pomoć župe Split sokoli iz Komiže su nabavili nov nameštaj, odlučni da nastave sa radom. Župa Split poslala je izveštaj o tome svim nadležnim vlastima i tražila da se krivci kazne, a sokolskom društvu osigura zakonska zaštita, u toliko pre, što ni krivci za prošli napad nisu bili još kažnjeni. „Sokolski glasnik“ je komentarisao : „I još će nam „Obzor” i „Jutarnji list” govoriti o tome, da „klevećemo” i da „ne iznosimo konkretne činjenice” o progonima Sokolstva u Banovini Hrvatskoj, kad im njihovi pristalice, iz dana u dan liferuju, ne samo konkretne, nego i plamteće primere tog varvarstva i tih progona !”. (15)
“Jutarnji list” od 17 decembra 1939. objavio je apel Sokolskog društva Beograd II za pomoć sokolima, koji su bili otpušteni iz službe u raznim mestima Banovine Hrvatske, ili koji su pred pretnjama i napadima morali da se sele. Zajedno sa tim apelom objavio je članak pod naslovom “Kleveta”, u kome je napao beogradsko sokolstvo da “širi klevete o Banovini Hrvatskoj”, “da truje decu i srpsku javnost” pa poziva vlasti u Beogradu, da takvoj “klevetničkoj akciji stanu na put”.
„Sokolski glasnik“ je komentarisao : „ali se otpuštanja vrše i dalјe, u masi, i spremaju se nova ! Sokolima u Beogradu nije sigurno prijatno, da za svoju braću traže nova nameštenja, da sakuplјaju za njih pomoć, da otvaraju za njih kuhinje itd. i bili bi vrlo zahvalni “Jutarnjem listu”, kada bi uputio apel na drugu stranu da se ta progonstva ne vrše, pa kad bi sva naša braća mogla mirno da ostanu tamo gde su bila. Inače pisanje “Jutarnjeg lista” predstavlјa krajni cinizam, kad najpre pušta i pomaže da se naša braća gone i otpuštaju, a onda traži od nas, da ih pustimo da umru od gladi !”. (16)
Sokolska župa Šibenik dobila je vesti da su u jednom mestu šibenske okoline četiri člana Selјačke zaštite, naoružana batinama, upala u poštu i tražila da se listonoša koji je bio soko otpusti. U uvjerenju se potvrđivalo da se moralo otpustiti dotadašnjeg listonošu, “radi političkih razloga, a prema naređenju mjesne organizacije HSS”. Sresko načelništvo u Šibeniku donelo je odluku broj 22522 kojom se Sokolskom društvu u Tijesnom, zabranjuje istup i proslava Prvog decembra, jer bi to “izazvalo sigurno ogorčenje u redovima Hrvatske selјačke stranke i dalo bi povod za nemire, kojima se ne mogu dogledati posledice”. Jedna grupa predvođena od Slavka Sladića, napala je 18 decembra 1939. uveče u Betini na kuću Petra Juroša, zato što je bio član sokola, i zato što su se u njoj sklonili sokoli Mikin, Bilić, Kapov i Filipi, koji su od protivnika bili gonjeni. Protivnici su polupali prozore i vrata, a Mikin je bio ranjen. To je bio već peti napad na kuću Juroša, a da niko od krivaca nije bio kažnjen, iako je svaki put izvešteno sresko načelstvo. (17)
Ivan Vranješ je nakon begstva iz Zagreba 19.februara 1940. dao izjavu organima Saveza Sokola : „13.II 1940. godine upali su u moj stan dva zaštitara da me uhapse. Izvršili su pretres mog stana. Moja jedina greška za Hrvatsku zaštitu jeste da sam nepokolebivi Jugoslaven. Uhapšen sam i strpan u ćeliju br. 19, gladan i bolestan. Hladnoća – 32 , a meni nisu dali ni ćebeta. U 3 časa u jutro pao sam u nesvijest. U 11 časova bio sam kod lјekara, potom opet vraćen u samicu. Treći dan mi je saopćeno da nisam kriv, a da sam dobio tri godine izgona iz Zagreba … Istoga dana u 6 sati u pratnji jedog agenta krenuo sam na kolodvor sa 3,5 din. u novčaniku. Uhapšen sam po želјi građanskog zaštitnika Ivana Lajvora, koji je kao štetan za vojsku izbačen iz iste u 6. konjičkom puku u Zagrebu”. Starešina župe Zagreb dr. Oton Gavrančić pisao je Savezu Sokola da Vranješ nije ništa skrivio. Iz Jugorasa je doznao da je od policije dobio besplatnu kartu za Beograd. Krijući se izašao je iz voza i krio se dva dana i noći. Nije mogao otputovati sa 3,5 dinara. Vranješ je bio vežbač u Sokolu II. Pošto dotad nije dobio nikakve potpore, niti je tražio. Preporučio je Savezu Sokola da pomognu. (18)
Sokolski glasnik od 17. maja 1940. javlјao je o upadu naoružanih pripadnika Zaštite u kuću Vjekoslava Benčića u selu Kraju kod Šibenika. U kući se nalazilo 10 članova tamošnje Sokolske čete. Iz članka „Napadaji Hrvatske Zaštite“ : „Stali su da ih grde i vređaju, tražeći da odmah napuste Benčićev stan. Kad su ih članovi naše čete izbacili, vratili su se članovi Zaštite u trostrukom broju, preteći im, da će porušiti kuću, ako se svi ne raziđu. Pred takvom opasnošću naša su braća pokušala da pobegnu, ali su neki od njih teško ranjeni“. ( Vice Benčić, Andrija Ljubanović i Dragutin Mazić). U članku se nastavlјa: „Iste večeri su članovi Zaštite napali još neke sokolske članove i silom ih pretresli. A na kuću starešine Krste Benčića napali su kamenjem. Istoga dana bio je napadnut tajnik čete, Petar Benčić, koji se nalazio u Biogradu na moru, od tamošnjih članova Zaštite“. (19) Karla Kuzmanića, člana sokolskog društva Milna na Braču, inače ribara, napala je grupa članova Zaštite noću 16. jula 1940. Bio je izudaran, dobio potres mozga i veliku ranu na glavi. Od povreda je kasnije preminuo u splitskoj bolnici. U časopisu „Soko na Jadranu” registrovano je od 1939. do 1940. 90 slučajeva otpuštanja iz službe i premeštanja iz dotadašnjeg mesta službovanja u drugo, a sve sa cilјem da se naškodi sokolima, naročito na selu, ako se radilo o premeštanju učitelјa. (20)
U Aprilskom ratu 1941. Selјačka i građanska zaštita stavile su se u službu okupatora. U Aprilskom ratu 1941. godine, Selјačka zaštita s ustašama razoružavala je dijelove Jugoslavenske vojske, prikuplјala vojnu opremu i čuvala red i tako odigrala određenu ulogu u uspostavlјanju vlasti i organiziranju vojnih snaga NDH. (21) U svojoj zapovjedi izdanoj 19 aprila 1941. Slavko Kvaternik je istakao : “u danima stvaranja Nezavisne države Hrvatske, koliko Hrvatska selјačka toliko i građanska zaštita, svjesne historijskog zbivanja, dale u svakome pogledu sve svoje, da kod oživotvorenja nastojanja cijelog Hrvatskog naroda održe red i sigurnost na dostojnoj visini.” U znak priznanja dobili su ime : “Hrvatski zaštitni lovci”. (22)
Hrvatska Zaštita je težeći stvaranju Nezavisne Hrvatske napadala članove sokola i njihove domove. Pošto je na Primorju bilo najviše pristalica održanja Jugoslavije tu su bili najžešći napadi Zaštite. U Aprilskom ratu 1941. Selјačka i građanska zaštita stavile su se u službu okupatora. U NDH je nastavlјena hajka na sokole.
Saša Nedelјković, član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije
________________________________________
Napomene:
1. „Tragična smrt uzornog sokola”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 16 juna 1939, br. 24, str. 5;
2. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 septembar 1939, br. 39, str. 4;
3. „Položaj Sokola nameštenika”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 septembar 1939, br. 39, str. 4;
4. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 67;
5. Bran. Slijepčević, „Vanredna Glavna Skupština SSKJ.”, „Bratstvo”, Osijek, 15 oktobra 1939, br. 10, str. 194, 195; „Sokolstvo u radu i borbi”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 6 oktobar 1939, br. 40, str. 3;
6. „Obzor o sokolskoj rezoluciji i napadima na Sokolstvo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 6 oktobar 1939, br. 40, str. 6;
7. „Frankofurtimaši protiv Sokola”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 13 oktobar 1939, br. 41, str. 4; „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 4;
8. „Napadaji na Sokole se množe!”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 20 oktobar 1939, br. 42, str. 3; „Čitajući novine …”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 27 oktobar 1939, br. 43, str. 5;
9. „Napadaji na Sokolstvo”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17 novembar 1939, br. 46, str. 3;
10. „13 novembra”, „Blagodarenje”, „Više pomirlјivosti i obzira”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 18 novembra 1939, br. 46, str. 4;
11. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 28 novembar 1939, br. 47 i 48, str. 7;
12. „Napadnuti Sokoli”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 decembar 1939, br. 49, str. 6;
13. „Sokolski Prvi Decembar u Banovini Hrvatskoj”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 7 decembar 1939, br. 49, str. 4;
14. „Sokolstvo u Banovini Hrvatskoj je oduševlјeno proslavilo Dan Ujedinjenja”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 15 decembar 1939, br. 50, str. 2;
15. „Naš dom u Komiži opet uništen”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str. 3;
16. „Ne kleveta, već žalosna istina!”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 22 decembar 1939, br. 51, str. 3;
17. „Kratke vesti iz našeg Sokolstva”, „Sokolski glasnik“, Beograd, 29 decembar 1939, br. 52, str. 2;
18. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str.69;
19. „Napadaji Hrvatske Zaštite“, „Sokolski glasnik“, Beograd, 17.maj 1940, br. 20, str. 6;
20. Gojko Jakovčev, „Sokolska organizacija u borbi za bratstvo jugoslavenskih naroda do 1918, Progon Sokolske organizacije u Hrvatskoj”, Zagreb, 1970, str. 72;
21. Neva Žurić-Skoti, Talijanski okupacioni sistem na dubrovačkom tlu”, „Dubrovnik u narodnooslobodilačkoj borbi i socijalističkoj revoluciji 1941-1945“, Split 1985, str. 1021;
22. Sreta Savić, „Borbe u Sremu 1941 1944”, Sremska Mitrovica 1981, str. 48;
