Napori nacionalnih društava u Jugoslaviji u očuvanju narodnog stvaralaštva
Nacionalna društva Kolo Srpskih Sestara, Savez Sokola, Jadranska straža, … u Jugoslaviji bavila su se podsticanjem i održavanjem narodnog stvaralaštva. Sokoli su sarađivali sa umetnicima koji su svoja umetnička dela gradili na izvornim vrednostima sela (običajima, umotvorinama, narodnim pesmama) i narodnoj prošlosti (vidovdanska etika). Organizovali su takmičenja i nastupe guslara po sokolskim domovima. Na sokolskim tečajevima prednjaci (treneri) učili su sem fiskulture i narodne igre.
Kolo Srpskih Sestara radilo je na očuvanju i pribiranju narodne ornamentike. Napori Kola, od prvog dana njegovog postanka, bili su upravlјeni da se učini sve što se može, kako bi se narodna nošnja, vez i igre što više sačuvali od propasti. Istakle su u svom Izveštaju : „Smatrajući da je ovaj deo naše narodne duše, izražen kroz tvorevine naše žene isto onako lep i značajan, kao i onaj iz koga su ispevane naše narodne pesme, želeli smo da on ne utrne, već da produži da živi… .” (1) Članice Kola su o svom trošku obišle Split, Dubrovnik, Zagreb, Ljublјanu i Kranj da skuplјaju narodne nošnje za Sveslovenski bal. Da bi podstaklo interesovanje za narodnu nošnju Kolo je priređivalo kostimirane zabave u Beogradu, a pomagalo je kostimirane zabave drugih društava van Beograda, dajući svoje kostime na upotrebu. Kolo je organizovalo kostimirane zabave svojih odbora u Jugoslaviji. (2) Članice Kola su na kongesu žena u Dubrovniku 1936. nastupale u narodnoj nošnji.
Ljubica S. Janković upoznala je Raštačku družinu na saboru kod ženskog manastira sv. Ilije u selu Mirkovcima 1935. kada je beležila njihove igre. Raštačka družina iz Skopske Crne Gore nastupala je sa velikim uspehom u Narodnom pozorištu u Skoplјu, a posle u Hamburgu, Berlinu, Beču i Beogradu. Vođa družine bila je članica uprave Kola iz Skoplјa, Desa Smilјanić. Raštačka družina nastupala je na zabavama Udruženja Južnosrbijanaca, Kola Srpskih Sestara i na Sveslovenskoj večeri Kola Srpskih Sestara, na Kolarčevom univerzitetu u Beogradu. Potporna zadruga beogradskih novinara priredila je za vreme Vazduhoplovne izložbe (1938) prvi narodni festival većih razmera, na kojem su učestvovali igrači, pevači i svirači iz naroda u narodnoj nošnji. Festival je bio otvoren Rusalijama iz sela Mirovče kod Đevđelije. Zatim su sledile igre iz Lupoglav-Božjakovine, iz Blinskog Kuta, iz Lazaropolјa kod Galičnika. Nastupali su Srbi iz Bjelovara, Baranjci, Paori iz Banata, Ličani iz Babinog Potoka, Moreška sa Korčule (Kumpanija sa Blata na Korčuli). Publika je za 16 večeri folklora pokazala veliko interesovanje i oduševlјenje. (3)
U sklopu sokolskih društava na Korčuli delovala su viteška društva „Moreška” i „Kumpanjija”. (4)
Kolo Srpskih Sestara priredilo je Sveslovensku zabavu 19. marta 1938. u sali Oficirskog doma u Beogradu. Igre Južne Srbije igrali su seoski igrači Raštačke grupe iz Skopske Crne Gore. Prvi igrač bio je Trajko Popović. Grupa je dobila na svetskom Festivalu igara u Hamburgu drugu nagradu. Posle Raštačke grupe bilo je Ohridsko kolo, koje je pripremila Hrisulјa Ćirković. (5)
Kolo Srpskih Sestara Petrovgrad prikazalo je banatske narodne igre na Sveslovenskoj zabavi Glavnog Odbora Kola u Beogradu. Kolo Srpskih Sestara Petrovgrad osnovalo je ženski pevački hor da bi okupilo žensku omladinu, koja dotle nije mnogo učestvovala u javnom životu. U horu su pevane narodne i umetničke pesme. Jedan od važnijih zadataka hora bio je da obiđe istorijski znamenita mesta u Jugoslaviji. Članice Kola smatrale su da je to od velikog značaja za nacionalno vaspitanje omladine. Pevanjem u različitim pokrajinama dolazilo se u lični dodir sa mnogima, što je bilo jedan od vrlo važnih činilaca za stvaranje duhovne kohezije. Hor je obišao 1936. Smederevo, Negotin, Zaječar, Niš, Skoplјe, Kosovsku Mitrovicu, Prištinu, Kralјevo, Vrnjačku i Aranđelovačku banju. Na Kosovu su obišle sva mesta srpske slavne prošlosti. U mestima koja su posetili priređivali su im dočeke Odbori KSS zajedno sa ostalim mestnim ženskim društvima. Hor je posetio Temišvar 3. maja 1938. i učestvovao u proslavi 70-godišnjice Srpskog pevačkog društva. U Temišvaru je bilo oko 1.000 Srba, većinom zanatlija u nešto trgovaca i intelektualaca. U izveštaju se ističe : „ … svi su se iskupili da nas dočekaju; mnogi su stariji plakali videvši nas iz domovine u našim narodnim odelima i čuvši našu pesmu. Posle ovog viđenja sa njima osetili smo se duhovno jači i mi i oni.” Hor je planirao da 23. maja 1937. krene na svoju drugu turneju u Novi Sad, Sremske Karlovce, Sremsku Mitrovicu, Sarajevo, Mostar, Dubrovnik, Užice, Čačak i Kruševac. (6)
List dubrovačkih Srba „Dubrovnik” pratio je rad srpskih pevačkih društava u Dubrovniku i u Jugoslaviji. Pjevački hor „Kola srpskih sestara” iz Petrovgrada (danas Zrenjanin) stigao je 29. maja 1937. u Dubrovnik večernjim vozom iz Sarajeva. Dubrovačka nacionalna društva priredila su gostima srdačan doček. Ženski hor „Kola srpskih sestara” iz Petrovgrada (Zrenjanin) je 30 maja 1937. održao svoj koncerat u dvorani „Sloge”. U listu „Dubrovnik” su istakli da je ovaj mladi hor postavio sebi zadatak da propagiranjem pesme doprinese svoj udeo u nacionalno-kulturnom pravcu. Na programu su bile kompozicije Zajca, Mokranjca, Pokornog, Bošnjakovića, Bajića, Milojevića i dr. Horom je dirigovao Bohumil Hrabak. Publika, koja je u velikom broju posjetila koncerat, sa simpatijama je primila goste i spontano im odobravala. Hor je nastupao u banatskom narodnom odijelu, što je ostavilo lep utisak. Gostima je od strane Dubrovačkog Srpskog Pjevačkog Društva „Sloga“ predan lovor vijenac. (7)
Na beogradskom sajmu održan je 1939. Drugi festival jugoslovenskih narodnih igara i melodija. Za 12 večeri prošle su grupe igrača i pevača iz svih krajeva Jugoslavije. Već prve večeri festivala privukle su publiku, koje je svakim danom bilo sve više, a poslednja 2 dana u pavilјonu na sajmu nije bilo mesta. (8)
Tamburaš Pere Tumbas Hajo bio je dirigent, svirač i organizator kulturno-umetničkih aktivnosti u Sokolskom društvu Subotica. Učestvovao je na sokolskim sletovima i nastupima u Sarajevu, Dubrovniku, Ljublјani, Zagrebu i drugim gradovima. Pere Tumbas Hajo učestvovao je zajedno sa sokolima na Sveslovenskom sokolskom sletu u Pragu 1938. i Sofiji. Sa svojim tamburašima nastupao je na Radio Pragu. Svirao je u sokolskom društvu do okupacije 1941. Učestvovao je sa svojim tamburašima na „Bunjevačkim danima” u Beogradu. Bunjevci i Bunjevke su u organizaciji Mare Đorđević-Malagurski organizovali izlete u Beograd. Po sećanjima Jose Stantića beogradske gospođe dočekivale su ih na beogradskoj stanici, raspoređivale na konačišta, a beograđani prevozili svojim automobilima, ako su konačišta bila udalјena. Za one za koje nije bilo smeštaja u centru grada, smeštani su kao gosti u otmene beogradske porodice. Bunjevce je primala kralјica Marija u audijenciju. „Bunjevački dani” trajali su 3 do 5 dana. Najvažniji događaj bio je dvorski bal, koji je priređivala kralјica Marija. Bal je počinjao Velikim bunjevačkim kolom, uz pratnju Hajinog tamburaškog orkestra. Svirana su mnoga bunjevačka i srpska kola. (9)
Kolo je 11. marta 1939. u Beogradu u sali Kolarčevog narodnog univerziteta organizovalo Sveslovensku zabavu. Angažovali su igrače iz slovenskih zemalјa i svih krajeva Jugoslavije. Iz Jugoslavije su bile 1) grupa iz Novog Vinodola kod Sušaka; 2) Raštačka grupa iz Skopske Crne Gore, sa 22 člana; 3) Bunjevačka grupa iz Subotice, sa 20 članova; i 4) grupa iz Šumadije. Kolo je na Kolarcu priredilo Sveslovensko veče 13. marta 1939. na kome su ponovile ceo program igara sa zabave i tako omogućili školskoj omladini i publici koja nije išla na zabave da vidi ove igre. Te večeri su članovi Udruženja Istra, Trst, Gorica izveli svoje istarske narodne igre. Posle zabave je vođa grupe iz Novog Vinodola kod Sušaka uputio pismo Kolu. Pismo se završavalo : „Neka vide političari svih vrsta da se deoba Jugoslavije ne da učiniti i neka ona braća Hrvati koji su nas hteli da odvrate da idemo u Beograd zapamte da, dok je ovakvih žena u Jugoslaviji kao što je Kolo Srpskih Sestara Jugoslavija se dijeliti ne može.” (10)
Jadranska straža i Društvo “Kneginja Ljubica” organizovali su plesove u narodnim nošnjama. Posle Drugog svetskog rata nacionalna društva nisu bila obnovlјena zbog komunističke vlasti. Ipak vlast je smatrala da treba očuvati narodno stvaralaštvo kroz “Kolo”. Nekadašnji sokoli radili su u “Kolu”. Na Dubrovačkim letnjim igrama 14, 15 i 16. VII.1958. umetnički rukovodilac “Kola” bila je Olga Skovran. Koreografiju “Kola” radili su O.Skovran, D.Putnik, A.Žic, … .(11)
Nacionalna društva Kolo Srpskih Sestara, Sokoli, Jadranska straža … u kralјevini Jugoslaviji bavila su se podsticanjem i održavanjem narodnog stvaralaštva. Kroz balove u narodnim nošnjama isticali su značaj narodnih nošnji. Kolo Srpskih Sestara Petrovgrad osnovalo je ženski pevački hor koji je nastupao u narodnoj nošnji. Članice Kola smatrale su da je to od velikog značaja za nacionalno vaspitanje omladine. Pevanjem u različitim pokrajinama dolazilo se u lični dodir sa mnogima, što je bilo jedan od vrlo važnih činilaca za stvaranje duhovne kohezije. Organizovali su turneje po Jugoslaviji. U inostranstvu su nastupali Raštačka družina i tamburaški zbor Pere Tumbas Haja. Potporna zadruga beogradskih novinara priredila je za vreme Vazduhoplovne izložbe (1938) prvi narodni festival većih razmera, na kojem su učestvovali igrači, pevači i svirači iz naroda u narodnoj nošnji. Na beogradskom sajmu održan je 1939. Drugi festival jugoslovenskih narodnih igara i melodija. Posle Drugog svetskog rata nacionalna društva nisu bila obnovlјena zbog komunističke vlasti. Ipak vlast je smatrala da treba očuvati narodno stvaralaštvo kroz “Kolo”, Beograd.
Saša Nedelјković , član Naučnog društva za zdravstvenu istoriju Srbije
________________________
Napomene:
1. „Godišnji izveštaj o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu”, „Vardar XXVII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1939 godinu”, Beograd, str. 5;
2. „Izveštaj Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara čitan na godišnjoj skupštini u Beogradu 15. maja 1927”, „Vardar kalendar za prestupnu godinu 1928”, Beograd, 1927, str. 5, 10, 13;
3. Ljubica S. Janković, „Beogradski festival narodnih igara i pesama”, „Vardar XXVII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1939 godinu”, Beograd, str. 65-69;
4. Tonko Barčot, “Jugonacionalisti na otoku Korčuli”, Rad. Zavoda povjesnih znan. HAZU Zadru, sv. 49/ 2007, str. 694;
5. „Godišnji izveštaj o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu”, „Vardar XXVII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1939 godinu”, Beograd, str.7, 8;
6. „Godišnji izveštaj o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu za 1936-37 poslovnu godinu”, „Vardar XXVI Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1938 godinu”, Beograd, str. 63, 64;
7. „Dubrovačke vijesti”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 29 maj 1937, br.17, str. 5;„Koncerat Ženskog hora “Kola srpskih sestara” iz Petrovgrada”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 5 Juna 1937, br. 18, str. 4;
8. „Festival jugoslovenskih narodnih igara i melodija”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 3 juna 1939, br. 22, str. 4;
9. Mijo Mandić, dipl. inž. arh, „Pere Tumbas Hajo (1891 – 19067)”, „Rič Bunjevačke Matice”, Subotica, april-maj 2011, br. 55-56, str. 4; Nevenka Bašić Palković, „Veliki umetnik tamburice Pere Tumbas Hajo“, „Bunjevačke novine“, Subotica, 28. decembar 2001, broj. 5-12, str.8; Zvonko Stantić, „Svirci Đurđina i Pavlovca”, „Bunjevačke novine“, Subotica, februar 2016, br. 128, str. 25, 26;
10. „Izveštaji o radu Glavnog odbora Kola Srpskih Sestara u Beogradu, njihovih odbora u zemlјi i srodnih društava za 1938/39 poslovnu godinu”, „Vardar, XXVIII Kalendar Kola Srpskih Sestara za prostu 1940 godinu“, Beograd, 1939, str. 7, 116;
11. Program “Kolo”, Beograd na Dubrovačkim letnjim igrama 14, 15 i 16. VII.1958.
