Zašto je, zapravo, narodnom poslaniku Željku Sušecu naloženo da podnese ostavku na tu funkciju? Kakva je bila uloga pokrajinskog poslanika Jovana Lazarova u smeni Ružice Beč, direktorke Predškolske ustanove „Dečja radost”? I zašto je iz SNS-a izbačen ugledni član Predrag Belić, predsednik Opštine Alibunar?
E pa, drugovi naprednjaci, to bi bilo to, izdaleka i u najgrubljim crtama. Implozija se desila, samourušavanje je počelo i bilo bi razumno da počnete da se suočavate sa nepočinstvima koja ste preduzimali dok ste bili „za užasa”. Pik, kulminacija, krešendo, vrhunac, istorijski maksimum, sve je to za vama: unutrašnje protivrečnosti i sukobljeni interesi nezaustavljivo nagrizaju interesnu organizaciju koju ovi reformisani radikali pokušavaju da predstave kao političku stranku i nesumnjivo će je razoriti u dogledno vreme. Biće veoma zabavno, ali i tužno, gledati kako će da se ponašaju i čime će da se pravdaju svi ti nesposobni a u isto vreme zlonamerni i vlastohlepni progresivci, udruženi u zločinačkom poduhvatu uništavanja društva u Srbiji. Postoji samo jedan razlog zbog koga naprednjaci tako mnogo vole vlast: ona im omogućava neometano isisavanje javnog novca na privatne račune, i/ili realizaciju privatnih poslova zahvaljujući javnim funkcijama. Pa sad da li je to preko javnih nabavki, javnih konkursa, tendera, državne pomoći, fantomskih firmi, podrške automobilskom sportu, pružanjem nepruženih usluga ili prodajom kesa umirućoj pančevačkoj Apoteci, nebitno je (pojavi se i poneka tetka iz Kanade). Priče o partiotizmu i radu u interesu građana samo su šarene laže kojima pokušavaju da prikriju stvarne lukrativne namere, motivisane strašnim smrtim grehom: srebroljubljem.
Prethodnog ponedeljka, 4. juna, samo nekoliko sati nakon što je na našem sajtu objavljen tekst (videti ovde) o umešanosti narodnog poslanika iz Pančeva Željka Sušeca u koruptivni lanac, o čemu je govorila njegova koleginica i takođe Pančevka Marinika Tepić, iz najvišeg zakonodavnog tela, iz te Institucije Sistema i sigurne kuće za razne rističeviće, stigla je šokantna vest: dotični Sušec, koji je pre no što je „prepoznao energiju” bio nastavnik praktične nastave konobaristike u ovdašnjoj srednjoj Ekonomskoj školi, iznenada je i neopozivo podneo ostavku na poslaničku funkciju, bez obrazloženja, čak ne pravdajući je ličnim razlozima. Poslanica Tepić, koju je više puta pokušao da sa skupštinske govornice diskredituje vrlo nepristojno i neprimerenim ženomržačkim izjavama, proglasila je taj njegov čin logičnom posledicom njene skupštinske aktivnosti. Prikupljanje zasluga za ovaj čin Sušecovog poslaničkog samoukinuća jeste legitiman, ali nije sasvim uverljiv: zašto je, naime, Sušecu, kao onomad kolonelu Redlu, „ostavljen pištolj” u praznoj sobi baš sad, kada se za, praktično njegove poslove sa našom Apotekom, a preko preduzetničke radnje njegove majke Smiljke znalo godinama unazad? Očigledno je da je Sušec, koga ionako prati glas da je „Tomin čovek”, u nekoj krivini ispao iz naprednjačkog voza lažne ljubavi prema Srbiji, to jest, negde je iskočio iz hijerarhizovane šeme kartela braće Vučić. Osim toga, nije baš sigurno koji bi taster Sušec pritisnuo prilikom glasanja o pravno obavezujućem ugovoru sa lažnom državom Kosovo, je l’ da, a vlasniku Srbije je baš stalo da i tu obezbedi monolitno jedinstvo (pleonazam je nameran) i tako umanji sopstvenu odgovornost (za poraz „državne politike” u „južnoj srpskoj pokrajini” ali i za sva nedela od devedesetih naovamo). Ne bi trebalo da nas iznenadi da Sušec bude smenjen i sa mesta direktora Šumske uprave, ali nije isključeno da mu bude ponuđena neka utešna sinekura – kao nagrada za dosadašnje zasluge i kao kompenzacija za ćutanje o svojim saznanjima o drugim poslovnim ljudima iz naprednjačkog okruženja; drugim rečima, da bude unapređen smenjivanjem, kao što se svojevremeno desilo Zvezdanu Radojkoviću, kontroverznom načelniku južnobanatske policije…
Protekle nedelje kulminirala je i afera u Predškolskoj ustanovi „Dečja radost”. Jovan Lazarov, prototip naprednjaka, samodopadljiv do neukusa, a bez pokrića, čovek koji zemlju ne dodiruje misleći da je uhvatio boga za šta se već bog hvata, postavljen je za člana Upravnog odbora ove ustanove sredinom marta, kao predstavnik „šire društvene zajednice” iako je kao pokrajinski poslanik SNS-a i kao roditelj deteta korisnika usluga „Dečje radosti” u višestrukom sukobu interesa vidljivom iz satelita. U skladu sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, on nije ni mogao da bude izabran za člana UO, ali zaista je naivno očekivati od napredne vlasti da poštuje zakone. To Lazarova, međutim, nije sprečilo da 27. aprila, nakon što je predsednik Upravnog odbora prekinuo i sa delom članova napustio sednicu, sa još četiri člana nastavi zasedanje i da čak, nelegalno i mimo poslovnika o radu, pošalje inicijativu za smenu Bečove zbog „propusta u radu”, koja je stigla pokrajinskim organima, a onda i nadležnom Ministarstvu. O ovom očiglednom kršenju zakonskih odredbi „Dečija radost” je obavestila Gradsku upravu i Skupštinu grada, čija reakcija je, gle čuda, izostala, a o slučaju Lazarov izveštaj je početkom maja sastavila i prosvetna inspektorka Violeta Tekijaški i takođe obavestila nadležne u Pokrajni Vojvodini i Gradu Pančevu. Čak je i Agencija za borbu protiv korupcije dopisom od 15. maja potvrdila da Lazarov ima ozbiljan sukob interesa. U finalu, Bečovu je Ministarstvo smenilo 1. juna, iako se trudila u okviru svojih mogućnosti da radi po zakonu i iako je ustanova koju je vodila dobila sve moguće pohvale od raznih revizora, finansijskih i prosvetnih, a od spoljnog evaluatora maksimalne ocene. Funkcije ju je, po svemu sudeći, koštala neposlušnost prema nebuloznim zahtevima iz struktura, zapravo njihova ambicija da, kao i u drugim javnim ustanovama, zapošljavaju svoje kadrove, upisuju preko reda i preko veze „svoju decu” i sprovode slične malograđanske zloupotrebe. Bečova je očigledno posle šest godina direktorovanja u „Dečjoj radosti” potrošila svoj kooperativni potencijal, mada bolji poznavaoci prilika kažu da je i sada otišla na isti način na koji je bila postavljena. Neke koleginice i kolege joj zameraju srozavanje značaja stručnih službi zarad poboljšanja statusa vaspitačkog kadra, a bilo je i zakletih antinaprednjaka koji su podržali ovu smenu nezadovoljni Bečovim tretmanom kandidata na konkursima. Ova kompleksna situacija je razrešena 8. juna, kada je Lazarov podneo ostavku na članstvo u UO, čime je njegova uloga u ovom malom prljavom poslu bila okončana. Da li će odluke donete u periodu dok je za njih glasao nelegalno izabran člana biti proglašene ništavnim? Poznajući naprednjački doživljaj upravljanja zajednicom, pre će biti da će ostati stanje taknuto-maknuto.
U prvih deset dana juna beležimo još jedan potres na teritoriji koju politički, ekonomski i stranački kontroliše naš drug Branko, dakle u našem južnom Banatu. Predrag Belić, alibunarski uglednik SNS-a i aktuelni predsednik ove opštine, zvanično je izbačen iz kartela 7. juna i to odlukom Izvršnog odbora, kome je jedan od potpredsednika upravo Branko. Malovićeva opomena Beliću – upućena preko uniformisanih lica pod ničim neizazvanom komandom nesrećnog Nebojše iz Beograda, koja su ga 18. decembra prošle godine privela, a sud mu odredio jednomesečni pritvor zbog onemogućavanja uticaja na svedoke u za sada nedokazanoj sumnji da je izveo neke mahinacije sa izdavanjem državnog zemljišta, zbog čega je naneo štetu opštinskom, pokrajinskom i republičkom budžetu – nije dala rezultata, Belić je nastavio da solira. Kao još uvek legalni predsednik Opštine, on je pokušao da okupi odbornike, ali ta sednica nije održana 8. juna jer nije bilo kvoruma – dva odbornika su, po već oprobanom receptu i metodu, privremeno nestala, a Radojičina TV Pančevo već je najavila nastavak obračuna sa nepoćudnim Belićem i njegovu smenu. Na kraju, evo jednog snimka iz vremena kada je ljubav cvetala u etru južnog Banata, a stvar je toliko ozbiljna da će događaje nastaviti da prati nova rubrika na našem sajtu Alibunar Si Ti…
Nenad Živković
pancevo.city