Naprednjački „kol centar“ u opštini Zemun

2
1249

partokratija-Easy-ResizeSa naprednjacima, jedno je sigurno, nikad nije dosadno. Ovo je priča o tome kako se jedan dosadan posao skupljanja papira za izbore pretvorio u iznenađenje, korak po korak otkrivala sam mikro okupaciju ili kako je opštinska zgrada i sve što u njoj postoji postala izborni štab.

Nakon što sam izvadila dva od potrebna tri dokumenta za predaju liste kandidata za izlazak na republičke i lokalne izbore, morala sam da se vratim u opštinu Zemun kako bih izvadila i treći dokument, koji prilikom prvog dolaska nisam dobila. Treći dokument je potvrda o upisu u birački spisak.

Radno vreme šalterske službenice koja mi je izdala prva dva dokumenta beše završeno, pa sam pomoć morala da potražim u nekoj od opštinskih kancelarija. Ne shvatajući do kraja moj zahtev, jedini overitelj iz šalter sale me je uputio na portira, a portir dalje na prvi sprat gde je, kako kaže, „kol centar“.

Čitava zgrada je delovala prazno dok se nisam našla u hodniku prvog sprata gde su prostorije sa rednim brojem 19, 20, 21… Šetajući hodnikom i pokušavajći da rešim svoj problem, zastadoh pred kancelarijom broj 19, gde je sedela žena srednjih godina i razgovarala telefonom. Nisam želela da je prekidam, pa sam sačekala ispred kancelarije da završi razgovor.

Iz kancelarije se čulo sledeće: „Dobar dan. Pozivam vas iz izbornog štaba Srpske napredne stranke po preporuci …(pa reče ime koje nisam zapamtila). Zanima me da li ste ostali pri odluci da ćete svoj glas dati Aleksandru Vučiću?“

Zatim se čulo lupanje slušalice…pretpostavljam da odgovor nije bio zadovoljavajući i da je sagovornik možda bio revoltiran.

Pokucam i uđem u kancelariju uz objašnjenje šta mi je potrebno. Gospođa nije mogla da mi pomogne te me je uputila na kancelariju broj 21 i reče da tamo ima mnogo više ljudi.

Da Vas podsetimo:  Tajne petog sprata (III): služba zvana REKET

Vrata kancelarije broj 21 su dvokrilna, pa sam onako laički zaključila da je ta kancelarija veća od prethodne u kojoj sam bila. Pokucala sam. Čuo se žamor, ali nikakve reakcije na moje kucanje nije bilo, pa sam ušla u prostoriju.

U prostoriji koja je zaista velika za jednu običnu kancelariju sedelo je desetak ljudi, većina je razgovarala telefonom i takoreći šablonski govorila: ‚‚Dobar dan. Pozivamo vas iz izbornog štaba Srpske napredne stranke. Možete li nam reći da li ćete pružiti podršku Aleksandru Vučiću.“ Na stolu su bili odštampani spiskovi ljudi izvučeni iz neke eksel tabele.

Obratila mi se jedna mlađa žena: „Kako možemo da Vam pomognemo?“

Objasnila sam joj koji mi je dokument potreban, da u šalter sali sedi samo jedan overitelj koji mi je rekao da ne može da mi pomogne i da me je uputio na portira, a portir na njih. Iako mi je još kod prve kancelarije bilo jasno o čemu se radi, ono što mi je ta mlada žena rekla još me je više iznenadilo: „Mi nismo zaposleni u opštini i ne možemo vam pomoći sad.“

A o čemu se radi? To je samo minijaturna slika velike okupacije pod kojom je cela Srbija, njena Vlada i sve institucije, osim onih čiji se predstavnici razvlače po Vučićevim blatoidima jer odolevaju nasilnom pretvaranju u kol centar naprednjaka.

Izbori su jedini efikasan način da raskinemo naprednjačku okupaciju, da Srbija prestane da bude zombijevski kol centar Aleksandra Vučića. Pokret Dosta je bilo jedini daje garanciju da ni Zemun, ni Srbija neće biti nikada pretvoreni u ovakav kafkijanski izborni štab.

Tatjana Macura,

članica GO pokreta „Dosta je bilo – Saša Radulović“

Da Vas podsetimo:  Sve koji nisu „na liniji“ – raspeti i poništiti

2 KOMENTARA

  1. Lepa priča za laku noć. Još nešto nisam BOT i sigurno neću glasati za SNS, ali takodje niti za ostale koji su bili na vlasti od 2000. jer imali se sansu, a Vi ste nas „pokrali“.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime