Šta nam kazuju rezultati beogradskih izbora? Nekog su teško iznenadili i razočarali (pogotovu debakl opozicionih stranaka koje su ostale ispod cenzusa), a nekog možda i nisu naročito iznenadili, pogotovu rezultati koje je osvojila vladajuća stranka. Iako joj se podrška u narodu dosta sporo, ali ipak primetno, topi ona u tome ipak zadržava stabilnu podršku u narodu.
Ovi izbori će nam očigledno doneti još jednu partiju, predvođenu Đilasom ohrabrenim ovakvim rezultatom (posle one Jankovićeve, pa i Jeremićeve, DJB, Borkove levice…).
Ova hiperprodukcija partija će sigurno dodatno usložniti našu političku scenu i, u načelu, još više otežati mogućnost njenog udruživanja.
Međutim, ako se ima dovoljno dobre volje, zrelosti i izvučenih pouka od strane opozicije, ne samo na ovim poslednjim izborima, ni to ne bi trebalo da bude prepreka. Mi smo već imali i pobedonosnu i prekretničku koaliciju od 18 raznorodnih stranaka predvođenih često sujetnim liderima. Očigledno da ovakvo ponašanje opozicije ne koristi, ne samo građanima, već ni njoj samoj. Zato ostaje da se nadamo da „nužda zakon menja“.
Ono što zabrinjava, pored opozicije, su i sami glasači. Očigledno je da imamo biračko telo koje se veoma iracionalno ponaša uporno glasajući za vlast, uprkos tome što žive u materijalno nezadovoljavajućoj situaciji.
Štaviše, neki na granici egzsitencije. Pri tom, ne računajući one glasače (i njihove porodice) koji su članovi vladajučih stranka upravo iz veoma „racionalnih“ razloga, tj. interesa (već ostvarenih ili očekivanih, u vidu zaposlenja, napredovanja u službi itd) ili ucenjeni, šta god.
Možda će neko od nas južnjaka reći da Beograđanima i nije tako loše i da im nije naročito stalo do smene vlasti, uprkos tome što i kod njih standard, kvalitet života u izvesnoj meri opada. Mi sa juga pomalo idealizujemo situaciju u Beogradu.
Međutim, ono što je veoma upadljivo, i naizgled paradoksalno, da podrška vlasti raste što se više ide ka siromašnijem jugu koji jedva spaja kraj s krajem. Što narod živi teže on u većoj meri podržava ovu vlast nadajući se valjda nečemu boljem, opijen obećanjima i obožavajući vođu.
Čak je i sam vođa pohvalio njihovu izdržljivost rekavši da krizu bolje podnose oni koji manje imaju i žive teže. Da podsetim, da je na prošlim izborima vlast najbolje rezultate osvojila u Jablaničkom, Topličkom, Pčinjskom okrugu, sa kulminicajom od preko 92% u Trgovištu.
Ono što, takođe, zabrinjava da ovaj narod nema nikakav problem da glasa za vlast koja je dokazano korumpirana i koja ne preza mnogo od, blago rečeno, nedozvoljenih i neprihvatljivih mera.
Žikica Simić, doktor sociologije
gradjanin.rs
„ирационалности гласача“. Очигледно је зашто најсиромашнији гласају за власт и „одобрену опозицију“: зато што су највише изманипулисани контролисаним мас-медијима, и зато што их је најлакше купити. Додајмо њима украдене, непостојеће и партијске гласове, и ето Вучићу 50%+ излазност и убедљива победа. Нема ту никакве ирационалности оних који гласају: са њиховог становишта све је врло логично. Пропагирање бојкота у таквим условима само помаже Вучићу.
Ништа ту није „ирационално“, укључујући и наслов овог чланка, који је јадан покушај да се још једна крађа избора сакрије иза „ирационалности гласача“. Очигледно је зашто најсиромашнији гласају за власт и „одобрену опозицију“: зато што су највише изманипулисани контролисаним мас-медијима, и зато што их је најлакше купити. Додајмо њима украдене, непостојеће и партијске гласове, и ето Вучићу 50%+ излазност и убедљива победа. Нема ту никакве ирационалности оних који гласају: са њиховог становишта све је врло логично. Пропагирање бојкота у таквим условима само помаже Вучићу.
Шта је поента чланка?
U suštini baš tako.Ali ne treba zaboraviti da oni iza scene,sa onim opljačkanim Srpskim parama iznetim na razna ostrva prave takvu klimu.Cilj im je da na sceni ostanu dve do tri njine stranke,koje su oni napravili od svojih igrača,i da narod uvek bira njihove,tako da se ponovi slika iz vremena miloševića i da imamo samo te koje vode njini igrači.Tako da kad god narod izađe da glasa,on glasa jedne te iste,pa posle kaže kao i posle petog oktobra,SVE JE OSTALO ISTO,pa naravno kad su sve njini igrači koji vode te tzv stranke.U zbilji to nisu stranke već napravljene ad hok organizacije sa ograničenim vremenom trajanja,koliko su oni i planirali,u koje su ušli osim njihovih još i bitange koje će dobijati sendviče.U stranke sa imenom i tradicijom koje su opet njini komunistički sinovi vodili,su isto tako ulazili po istom principu,ali kad god bi neko od imena ušao,odmah bi ga na razne načine najurili.Tako da je to u svemu i tu ostajalo isto.Uzmimo za primer RADIKALNU stranku.Kako reče Božo Spasić služba je iza svega stajala,pa su napravili tzv SRPSKU RADIKALNU STRANKU,naravno vodiće je provereni njin igrač,naj mlađi komunista titove politike.ko se tu skupio,s koca i konopca,opet sa ograničenim vremenom,ali je da bi se pokazalo kako su oni nacionalna stranka,članovi pevali pred kamerama OD TOPOLE PA DO RAVNE GORE.Vučić i Šeki im se smeškali,taj dan a nakon toga je spuštena zavesa.Danas taj isti Vučić uveliko citira tita i žali za njim napominjući da njegov niko nije pripadao a ni on četnicima,već su svi komunisti.Uostalom,po mnogim komentarima se da videti da u Srbiji vlada politička nepismenost,da se istorija ne poznaje,da su u komunističkim zemljama ljudi u suštini totalno politički nepismeni,da osim žute štampe skoro niko ne čita knjige,verovatno,plašeći se gole istine,a ona dolazi polako na vrata,kao bolno otrežnjenje,sama po sebi u vidu teške bede.Tako da kad se jedno jutro ugleda kraj puta,onda će biti kasno,a bojim se da posle toga za izbore neće imati vremena,jer je izgubljeno uzalud vreme u nedelju.Tako da moj doktore,u jug se pretvara cela Srbija.