Narod strahuje od eko-katastrofe, a Vučić im se smeje

Karta mapa – nalazišta Jadarita, područje je ograničeno planinom Cer, rekom Drinom, Loznicom

Najviši predstavnici Srbije godinama pružaju podršku kompaniji „Rio Tinto“u izgradnji rudnika litijuma

• Najviši zvaničnici Srbije i prestavnici „Rio Tinta“ u Srbiji jednoglasno uveravaju da nikakvih opasnosti za zdravlje ljudi nema, niti će biti od otvaranja rudnika litijuma sa vrlo prljavom tehnologijom.
• Podršku kompaniji „Rio Tinto“ godinama pružaju predstavnici Srbije, od načelnika okruga, ministara, do premijera i predsednikaSrbije.

Piše: Jovo Vukelić

Da li je moguće izgraditi podzemni rudnik litijuma, postrojenja za industrijsku preradu minerala (jadarit i bor) i  svu prateću infrastrukturu,  a da se istovremeno očuva priroda, životna sredina i zdravlje građana na području Loznice?

To je ključno pitanje koje se postavlja i danas 16 godina od početka istraživanja rude bogate litijumom i borom na području Rađevine i Mačve, Južno od planine Cera, duž doline reke Jadar pa do same Drine.

Strah građana od zagađenja vazduha, zemlje i vode

Treba podsetiti da britansko-australijska kompanija rudarsko-metalurške grupacije „Rio Tinto“ već godinama, od 2004. istražuje i realizuje projekat „Jadar“  na području opštine Loznica, u dolini reke Jadar i to od trenutka kada su na tom prostoru pronašli jedinstven mineral u svetu koji u sebi sadrži minerale litijuma i bora. Taj novi mineral je priznat 2006. u svetu i dobio je ime Jadarit po reci Jadar.

Vlada Srbije odobrila je ta istraživanja i od tada do danas, 15-tak godina aktivno sarađuje sa predstavnicima „Rio Tinta“.

Ležišta litijuma svetske klase „Jadarit“ nalazi se na dubini od 400 do 600 metara ispod površine zemlje i u okna će se odlaziti specijalnim liftovima, ali opasnost od sleganja terena je velika. Zašto?

Odgovor nam daje dr Mirjana Anđelković Lukić, ekolog, inženjer tehnologije: „Zato što se iznad nalazišta, na 25 metara ispod površine tla, nalazi slana voda iz miocena, očigledno ostatak Panonskog mora. Usled eksploatacije slane vode, doći će do sleganja terena, a niko ne zna koliko!

Planirano je da se rudnik sa priručnim zgradama nalazi na čak 1.235 hektara najplodnije zemlje u Rađevini i Mačvi.

Istraživanja, iskopavanja, bušenja  ležišta minerala Jadarita (bora i litijuma) na području reke Jadra australijsko-britanska kompanija “Rio Tinto” sprovodi već 16 godina

Plan „Rio Tinta“ je i da se kod Gornjih Brezovica u blizini Krupnja, napravi deponija jalovine biblijskih razmera, a rudarski basen kod Loznice bio bi na površini između 36 i 40 kvadratnih kilometara. Biće ekološki ugroženi (zagađeni) svi gradovi u blizini rudnika, neće biti pošteđeni ni Loznica ni Krupanj, a i Šabac će biti takođe veoma ugrožen. Planirano je, za sada, da glavna deponija kod Krupnja bude na 450 metara nadmorske visine, pa će vetar širiti otpad čak do Valjeva.

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

 Bolna tema preseljenja meštana

Stanovništvo desetak sela koja se nalaze u zoni izgradnje rudnika i eksploatacvije rude Jadarit najviše su zabrinuti zbog mogućeg preseljenja i seljenja iz mesta gde vekovima žive. Na tom planu malo je urađeno, a stotine ljudi ne zna gde će nastaviti život, kad će dobiti novac i izgraditi kuće, ako dođe do realizacije ovog projekta. Na ovom planu nisu još povučeni konkretni potezi i donete ključne odluke. Sudeći po ovome otvaranje rudnika je još dosta daleko…

::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Još se ne znaju obaveze „Rio Tinta“ u sanaciji devastiranih prostora. Ali, prema dosadašnjim iskustvima zemalja u kojima je poslovao „RioTinto“ nikad nisu sanirali devastirane prostore. Ostajala je pustoš.

Šta kažu najviši zvaničnici države Srbije i „Rio Tinta“

Najviši zvaničnici Srbije i prestavnici „Rio Tinta“ u Srbiji jednoglasno uveravaju su da nikakvih opasnosti za zdravlje ljudi nema, niti će biti od otvaranja ovog rudnika sa vrlo prljavom tehnologijom. Ali za to ne daju nikakve garancije.

Tako Vesna Prodanović, generalna direktorka kompanije „Rio Sava eksplorejšn” (ćerke kompanije „Rio Tinto” grupe), tvrdi da „Rudnik neće nauditi ni vodi ni zemlji!“ Ona ističe:  „U preradi će biti primenjena jedinstvena tehnologija koja je testirana u pilot fabrici u Australiji. Višak vode iz postrojenja nakon prečišćavanja biće ispuštan u nekoliko faza, kako bi se postigao isti ili bolji kvalitet od klase vodotokova u koje se voda na kraju procesa prerade ispušta.

Naš plan je da životni vek rudnika, u kome će se eksploatisati ruda litijuma i bora svetskog kvaliteta, bude duži od 50 godina. Reč je o investiciji vrednoj više od 1,5 milijardi dolara. Biće to jedan od stubova budućnosti, s niskom emisijom ugljen-dioksida“.

Najveća zabrinutost građana je da li će doći do zagađenja podzemnih vodoizvorišta, iz kojih se vodom opskrbljuju žitelji ovog kraja.

Iz „Rio Tinta“ odgovaraju da su trenutno planirana ulaganja u izgradnju sistema i opreme u oblasti zaštite životne sredine su veća od 100 miliona dolara. Možemo očekivati porast investicija u ovom segmentu u narednim fazama projekta, nakon završetka idejnih i glavnih projekata. Ali, konkretnih odgovora još nema.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović ističe „da je projekat „Jadar“ strateški važan i da nema uništavanja životne sredine“.

Mihajlović, posle razgovara sa generalnom direktorkom kompanije “Rio Tinto” za borate i litijum Marni Finlejson ističe:

„U pitanju je projekat koji je tu da omogući dalji razvoj Srbije i da pomogne na putu ka zelenoj ekonomiji i boljem svetu. Projekat ‘Jadar’ je važan, kako za ekspolataciju i proizvodnju litijuma, tako i za zelenu ekonomiju, za naš BDP, nova radna mesta i održivu ekonomiju kojoj težimo. Projekat će se bazirati na modernoj tehnološkoj eksploataciji i proizvodnji, čime ćemo doprineti i očuvanju životne sredine. Niko neće zarađivati novac na uništavanju životne sredine“.

Mihajlovićka naglašava i da se formira velika radna grupa koju će činiti predstavnici kompanije „Rio Tinto“ i svih resornih ministarstava, jer to nije projekat jedne institucije, već cele Srbije.

„Ono što nam je do sada nedostajalo jeste bolja interakcija sa građanima, jer svako od nas razmišlja o životnoj sredini i tome kako će izgledati sve kada se rudnik otvori i krene proizvodnja i na to ćemo staviti akcenat“, zaključuje  ona.

Jedan od tri najvažnija proizvoda rudnika je litijum karbonat, važan za proizvodnju baterija za električne automobile.

Sastanku su prisustvovale i ambasadorke Australije Rut Stjuart i Šon Meklaud iz Velike Britanije u Srbiji, ambasador SAD Entoni Godfri, kao i načelnik Mačvanskog okruga Vladan Krasavac.

Krasavac: Rudnik donosi prosperitet Mačvanskom okrugu i Loznici

Krasavac je naglasio da je projekat „Jadar“ jedan od najvažnijih projekata Vlade Srbije i jedan od ključnih za Mačvanski okrug i Loznicu, da će doneti prosperitet ovom kraju i Srbiji ako se bude realizovao u kontekstu najviših ekoloških standarda i uz komunikaciju sa meštanima.

„Pored brojnih investicija u saobraćajnu infrastrukturu, pre u svega auto-put i brzu saobraćajnicu Ruma-Šabac i Šabac-Loznica, Mačvanski okrug očekuje ubrzani privredni razvoj. Velika želja nam je da realizujemo ovaj projekat, ali i da očuvamo prirodu, životnu sredinu i zdravlje građana“.

Početak proizvodnje, ili eksploatacije rude jadarit se planira u toku 2023. ili 2024. godine. To stoji i u Memorandumu o razumevanju između Vlade Srbije i kompanije “Rio Tinto”, koji je potpisan 2017. u prisustvu premijerke Ane Brnabić i ministra za rudarstvo i energetiku A. Antića.

Premijerka Brnabić ističe da se posebna pažnja posvećuje zaštiti životne sredine, bez čega je svaki dalji napredak nezamisliv.

Aleksandar Antić, doskorašnji ministar energetike  je izrazio uverenje „da je potpisivanje Memoranduma o razumevanju ubrzalo sve aktivnosti u procesu otvaranja rudnika i početka eksploatacije litijuma, što će kapitalno uticati na razvoj Srbije. Razvoj projekta u zadatim vremenskim okvirima i njegova implementacija učiniće Srbiju ključnim prerađivačem dva veoma važna elementa – litijuma i bora, koji su bitni za savremeni razvoj. Na taj način ćemo dati zamajac rastu srpske ekonomije“, zaključuje Antić.

Reč je o nalazištu veličine oko 10 odsto svetske proizvodnje litijuma i bora, a Memorandum su u Vladi Srbije potpisali ministar A. Antić i So Sajmon Trot, izvršni direktor “Rio Tinto“ i  Ričard Stori, direktor „Rio Sava eksplorejš d.o.o“.

Usled visoke koncentracije litijuma i bora u rudi Jadarit- kao i geološkog ležišta za koje je procenjeno da iznosi 200 miliona tona –rudnik “Jadar” se smatra jednim od najvećih nalazišta litijuma na svetu.

Vučiću smešno što meštani strahuju od eko-katastrofe

Iako zvaničnici  i predstavnici „Rio Tinta“ na terenu kažu da razgovaraju sa stanovništvom izgleda da u proteklih 15 godina nisu uspeli da ih ubede da će otvaranje rudnika biti bezopasno po njihovo zdravlje i da neće biti zagađenja okoline, vode, zemlje, vazduha. Meštani kažu da strahuju od ekološke katastrofe. Kako bi na to ukazali, više puta su protestovali. U tome ih podržavaju i brojne ekološke organizacije, koje poručuju da Srbiji nije potreban rudnik litijuma, jer će ugroziti živote i zdravlje ljudi, kao i životnu sredinu.

„Ovaj projekat bi bio izuzetno opasan ne samo za Jadar, nego bi bio opasan i za prostor nizvodno uz reku Drinu, reku Savu, a u kranjoj instanci on bi čak ugrozio i Beograd. Osim činjenice da je sam rudnik litijuma opasan, zbog prljave tehnologije,  dodatno je opasnija zbog toga što Rio Tinto ima izuzetno lošu istoriju svojih rudarskih aktivnosti po svetu. Najteža kršenja su bila na Papui i Novoj Gvineji i u Australiji “, navodi Zvezdan Kalmar, iz Koalicije za održivo rudarstvo.

Kalmar zaključuje:  „Nikada od „Rio Tinta“ nismo dobili studiju iz koje se vidi koliko struje, koliko sumporne kiseline, koliko florovodonične kiseline, cementa i kreča će biti potrebno…? A da ne govorimo o tome koliko će vode biti ispuštano u vodotokove i gde će da budu odlagališta“.

Na ovakva i slična upozorenja organizacija i nevladinih organizacija iz mačvanskog i krupanjskog kraja, kao i na proteste meštana, nedavno je reagovao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je poručio da mu je to sve „smešno:

„Mi nemamo prirodna bogatstva koja će nam doneti milijarde, imamo jadarit odnosno litijum i zato umirem od smeha kad gledam demonstracije koje stanovnici organizuju, to je nešto najsmešnije. Demonstriraju u zapadnoj Srbiji – Krupanj, Loznica, Ljubovija, Mali Zvornik…stalno demonstriraju, kažu zbog Rio Tinta, tamo će da nastane katastrofa. Neće nikakva katastrofa da nastane“, zaključio je Vučić 12. januara ove godine.

Da se vidi računa o zaštiti životne sredine tvrdi i Margareta Milosavljević, savetnik za životnu sredinu u Rio Tintu: „Investicija koja je uložena u zaštitu životne na ovom projektu je preko 100 miliona evra, a planira se još toliko. Brlo precizno se radi na sagledavanju svih uticaja, rade kompetentni stručnjaci i organizacije, rade profesori Univerziteta u Beogradu“.

Najviši predstavnici države godinama pružaju podršku kompaniji Rio Tinto

Vlada Srbije i rudarski gigant su pre više od tri godine potpisali memorandum koji predviđa da iskopavanje rude počne 2023, ili 2024. godine. Uprkos mnogim garancijama, meštani nisu uvereni u bezbednost i strahuju od ekološke katastrofe. Kako bi na to ukazali, više puta su protestovali. U tome ih podržavaju i brojne ekološke organizacije, koje poručuju da Srbiji nije potreban rudnik litijuma, jer će ugroziti živote i zdravlje ljudi, kao i životnu sredinu.

Ministarstva za zaštitu životne sredine i rudarstva, za sada nisu precizirala da li bi izgradnja rudnika litijuma mogla da napravi ekološku katastrofu, kao ni da li su povodom toga uradili studiju o proceni rizika. Bivši ministar energetike Aleksandar Antić je rekao da se investicija otvaranja rudnika procenjuje na čak 1,5 milijardu dolara.

No, uprkos protestima, dilemama, opasnostima Aleksandar Vučić, predsednik Srbije još početkom 2019. ističe: „Predstavnici kompanije “Rio Tinto” tokom razgovora u Davosu obavestili su me da se dobro realizuje projekat “Jadar”, na kojem rade u Srbiji. Zamolio sam ih da nastave i ubrzaju radove, jer je to od ogromnog značaja za našu zemlju. Ako budu napravili partnerski odnos sa Kinom, to bi značilo da se u našoj zemlji napravi fabrika za proizvodnju autobusa i drugih vozila na električni pogon. Onda je Srbija u ogromnoj komparativnoj prednosti u odnosu na sve druge, i to je za nas važno”, podvukao je predsednik.

Predstavnici “Rio Tinta” pojasnili su mu, ističe, da je njima lako da urade rudarski deo posla, ali da im onda, da bi odvojili litijum iz kamena, ostaje čak 26 koraka potrebnih za taj proces.

Vučić zaključuje: “To je tehnološki vrlo komplikovan proces, ali ja sam ih zamolio da rade na tome, da ubrzavaju sve i da veruju da će to biti od ogromnog značaja. Ova britansko-australijska kompanija „Rio Tinto“ radi i sa japanskim i sa kineskim partnerima“.

Vučić o„Rio Tintu“ i Jadaritu

Vučić još naglašava: „Hoću da istaknem, imaćemo najveću fabriku baterija za električna vozila, ceo taj kraj Srbije će procvetati!

Govoreći o nalazištima jadarita koja će eksploatisati firma Rio Tinto, ali i o protestima koje je taj plan izazvao on podseća:

„Dozvole Rio Tintu za istraživanja i radove potpisivane od 2004. godine do 2012. godine, u vreme prethodne vlasti.  Pa oni su 1. februara 2012. doneli rešenje o izvođenju radova i bušenju velikog prečnika. Dozvolu Rio Tintu su dali Đilas, O. Dulić, Mlađan Đorđević, Boris Tadić i ostali. I sad idu demonstriraju. Protiv koga, protiv samih sebe. Nisam ja to potpisao nego oni. I šta sad, moramo da platimo 100 milijardi odštete. Da su mene pitali ja bi im rekao da im uzmu pare pre potpisivanja ugovora. A nisu im uzeli ni dinara“.

Litijum je materija koja je ključna za proizvodnju baterija koje se koriste u električnim automobilima, i predsednik Vučić je rekao da postoji uslov da bi Rio Tinto mogao da eksploatiše resurse:„Mi nećemo da dozvolimo nikakvo bušenje dok ne naprave najveću fabriku baterija za električne automobile, da se ovde prave baterije. Pa onda pet posto rudna renta za Srbiju, i velika fantastična fabrika da procveta ceo taj kraj. I kreće izvoz u ceo svet. A to da stave nekome kovertu u džep, pa da nose blago iz Srbije neće moći“.

:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::

Izvor: Između sna i jave