Narodna pesma i „FOLK“ nisu isto

3
615
RTS Karavan / Foto: gminfo.rs (printscreen)

Povodom jubileja Radija i TV Beograd, dođe i u Gornji Milanovac, 30. septembra, RTS-ov Karavan najlepših narodnih pesama. Raskošna pozornica na trgu pod vedrim nebom, mnogo mladih i starijih, sve vreme trajanja koncerta, nije prestajalo da „đuska“ – narodne mase su se lepo zabavljale. I treba tako, pisac ovih redova nema ništa protiv.

Ko iz bilo kog razloga nije izašao na trg, mogao je „uživo“ da gleda i sluša koncert na Prvom kanalu RTS. Na ekranu je sve vreme pisalo „uživo“, ali nije tako bilo, jer se emitovao snimak priredbe odmah posle njenog okončanja. Ni to ne smeta, za to su znali samo Milanovčani, dok je za gledaoce u drugim mestima Srbije to zaista bio prenos uživo.

Pa kad je sve tako lepo kako napred rekoh, zašto uopšte o koncertu pišem osvrt (izveštaje su drugi napisali ili će tek)? Smeta mi ono „najlepših narodnih pesama“, jer čitavo veče ne čuh nijednu – narodnu. Slušah pevače i pesme tzv. „folka“ koji se, evo duže od pola veka, u nas dobro primio i buja li, buja. Ukorenio se na vašarima, svadbama, rođendanskim svečaniostima. Bez njega nema ni punoletstva, ni mature, ni ispraćaja, ni dočeka. To jeste pesma, ali nije narodna.

Pa šta je onda – narodna? Učili smo u školi da su narodnu pesmu (kao i njenu melodiju) stvarali nepoznati daroviti pojedinci, a narod je prihvatao, uobličavao, brusio prema svom osećaju i duhu. Ona je uvek u duhu jezika, mentaliteta i bića konkretnog naroda. Kasnije su u tom duhu nastale i pesme koje je narod prihvatao kao svoje, zaboravljajući da ih je napisao Đura Jakšić, Aleksa Šantić, Branko Radičević i drugi.

Još kasnije, u prošlom veku, pevane su pesme iz pera Dragiše Nedovića, Dragiše Penjina, Joze Penave, Zvonka Bogdana – toliko su prionule uz narod da imena autora znaju samo retki pojedinci. Prionule, jer su pogođenim sadržajima i arijama sasvim stale uz izvornu narodnu pesmu. Hajde, proverite sebe – koji su autori ispevali sledeće pesme: „U lijepom, starom gradu Višegradu“, „Tekla reka Lepenica“, „Prošetali šabački trgovci“, „Kad je deda lumpovao“, „Oj Prijedore, ti si pun sevdaha“, „Sjetuje me majka“, „Bere cura plavi jorgovan“, „Hej, salaši, na severu Bačke“? Da pomognem: autori su među napred pobrojanim imenima.

Da Vas podsetimo:  Razumem – ne razumem

Suprotno svemu rečenom, „folk“ i „turbofolk“ imaju svoja pravila: pikantan tekst, banalne i hiljadu puta upotrebljene rime, arije pokupljene sa juga i istoka, visoki, krešteći tonovi koje – kao što beše slučaj sa jednom pevačicom pomenute večeri – jedva mogu da se dočaraju bez „falša“, reflektori, dimni efekti i „šljaštanje“ i na bini i na pevačima. Da, još i pogolem novac iza ili ispred svega, ali ovde nije o tome reč.

Rečju, „Plitak potok“, „Otkači“ i druge pesme koje slušasmo te večeri nisu najlepše narodne, a pogotovu nisu narodne. Ni po čemu, osim što je narod na njih navađen, jer su se baš radio stanice i televizije potrudili da tako bude, forsirajući „ćirilicu“ (sasvim neodgovarajući i tendenciozan naziv) od jutra do sutra. U nas se uporno, dugo već i na žalost uspešno, „potura kuče pod lisiče“, tj. da je narodno ono što narodno nije, zaobilazeći pri tome nauku i struku.

Najlepše narodne pesme pripadaju kulturi svakog naroda, pa i srpskog. One, po pravilu, liče na narod kojem pripadaju. Rečeno je: ako hoćeš da upoznaš jedan narod, čuj ga kako peva („Zapevaj, pa ću ti reći ko si“). „Folk“ nije narodna pesma, ne odražava njegov duh, „folk“ nije kultura, „narodnjaci“, kako ih još pogrešno zovu, su zabava. U poznatom maniru – hleba i igara narodu.

Boško Lomović
Izvor: gminfo.rs

3 KOMENTARA

  1. Lepo i mudro receno. Slazem se i steta da RTS nije odoleo bujanju folka. Valjda je to i dokaz koliko je RTS (citaj nase drustvo) posrnulo a oni koji su placeni da vode racuna o tome nazalost to NE RADE.

  2. Тета Деса Десанка Максимовић, је говорила, хвали уредника да ти помиње име:хвала уреднику Николи Јанићу што Вам даје простора да трућате о турбо фолку, и оној финој питкој поезији из препрошлог века.И нама који ту нешто коментаришемо као да живимо од тога!?

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime