Narodne kuhinje – čemu to?!

1. Iako se zovu narodnim primećeno je da narod uopšte ne kuva u njima, već dolazi na gotovo ponašajući se kao u hotelu, bre!

2. Odsustvo manira za stolom: to mljacka, srče, umače hleb u supu, mrvi po stolnjaku, priča punih usta…

3. Sve više korisnika narodnih kuhinja naglo dobija na kilaži, čemu slede visok pritisak, holesterol, čir na želudcu, neredovna stolica i što je najgore- osećaj sitosti koji podstiče razmišljanje, a narod koji razmišlja sit je praznih obećanja…

4. Smaraju, brate, non- stop nekim tužnim pričama, ko da gostuju kod Vanje Bulića, umesto da sevne neki vic, pošalica, doskočica… Ako su već socijalni slučajevi ne moraju da se „hvale“ time i nabijaju na nos onima koj nisu te sreće i što jedva vare tešku hranu u skupštinskom restoranu kubureći s hemoroidima od onolikog sedenja, za naše dobro.

5. A, zašto niko od tih ne ostane da opere sudove, recimo, nego moraju Vulin i Mali sve sami, ko oni mučenici iz Viljabaho i Viljaribe?..

6. Da se ne lažemo više- dobro se ti navodni socijlaci prvo najedu iz kontejnera, pa onda još i navale na narodne kuhinje! Sito je to, bre, pa traži „leba preko pogače“!

Jedno od ta dva zaista treba zatvoriti, a mnogo je teže kontejnere tako da…

7. A, što se lepo ne prijave u botove, pa em rad za računarom, gospodski, mogu i na Fejsbuk a i one bezobrazne sajtove; em sendvičić, em neke koristi za državu od njih?!
Posla ima al to neće da radi nego da kuka: „Imam 80 godina, penzija mi za kanapče, pošteno sam radio 40 godina“…

E, pa da si pošteno radio našlo bi se za kanapče, a sad od države očekuješ i da te hrani i da ti obezbedi granu, hoklicu i omču! E, pa što je mnogo- mnogo je, imate mostove gospodo…

8. Jel Toma Nikolić mogao da štrajkuje glađu i žeđu do smrti, pa da vaskrsne kao predsednik, a onaj njegov mali (sad najveći u državi, regionu, svetu, vasioni) na tom vaskrsnuću zapliva ko Kristina u „Maratoncima“ pred Đenkinim objektivom- mogao je! Znači, nije sve u hranu, izelice puste, nešto je i u ideju, viziji, snazi volje… Nekad se mora i umreti od gladi da bi se živnulo, razumete?

9. Ulenjilo se to i razmazilo, more, pa neće da se otima s psima lutalicama za hranu, a lično prehranjujem nekoliko čupavih stvorova u kraju, znam iz prve ruke- nigde socijalnog slučaja da se porve s kerom i izbori za svoje parče hleba i uz hleba, ccc…

Ne može to tako, gospodo, ne može! Nije ni vlast dobila fotelje na gotovo već se kidala za njih ko pitbulovi, pa zato s pravom i kidišu ko čopor ako neko i pomisli da zasedne umesto njih!

10. Pomislite li, gladnice, pre nego što se sabijete u redove pred menzom: „A, kad je oni siroto dete od Aleko poslednji put pojelo nešto na kašiku, ili kašiku, a radi 38 sati dnevno“?!
Pa, u toalet nije išao šest meseci, a priča se da još jede pogačicu koju mu je Toma dao na „samrti“ uz amanet: „Osećam da mi se bliži kraj, pričuvaj mi ovu pogačicu kao Srbiju što ćeš, ja sad odoh…do wc-a da pojedem nešto, tamo valjda ne snimaju“?..

Mihailo Medenica

Dvaujedan