Stiče se utisak da pravo na postavlјanje pitanja najčešće koriste poslanici opozicije, dok su oni iz redova vladajuće koalicije obično prezadovolјni radom Vlade i ne pokazuju želјu da više saznaju o tome kako će se reagovati na razne poteškoće u privredi i drugim oblastima, ili šta će se preduzimati radi pobolјšanja odnosa sa drugim zemlјama… Pitanja su, dakle, postavlјena i svi su mogli da ih čuju. Jedini nedostatak je u tome što nisu poznati odgovori
Mada na prvi pogled deluje kao nezanimlјivo i naporno štivo, nije naodmet uzeti u ruke Ustav naše republike. Možda ćemo se prijatno iznenaditi kad pročitamo njegov 51. član, posle čega ćemo osetiti zadovolјstvo što se neko ko vodi državne poslove, setio i nas, običnih građana i doslovce napisao:
„Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja dužna su da to pravo poštuju.” I još: „Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.”
Ništa, dakle, lepše i jednostavnije. Saznaćete ono što vas interesuje a pitanje je od šireg, javnog značaja.
Neophodno je samo da ga postavite na pravom mestu i pravoj osobi koja zna na njega odgovor i da zatim sačekate da vam ona, poštujući Ustavno načelo, odgovori. Iznenadićete se, međutim, kad shvatite da je sve znatno složenije nego što vam se činilo na prvi pogled i da su veoma mali, bolјe rečeni nikakvi, izgledi da saznate ono „na što imate pravo”. Pokušajte, recimo, da se obavestite o sudbini „Fantoma iz Savamale”, jesu li pohapšeni atentatori na Vučića ili kako se dodelјuju sredstva za rad mnogobrojnim nevladinim organizacijama u Srbiji, pa ćete se načekati i zaboraviti šta ste uopšte pitali dok vam ne stigne (a ni to nije izvesno) odgovor kako se slučaj „Fantoma” još ispituje, podaci o finansiranju nevladinovaca još prikuplјaju i sređuju, a da slučaj atentata tek što nije rešen.
A da ne biste počeli da mislite kako ste izloženi nekakvoj posebnoj diskriminaciji, najbolјe će vam pomoći saznanje o tome kako prolaze narodni poslanici u Skupštini Srbije. Oni, naime, takođe, kao i svi građani naše zemlјe, imaju prava da postavlјaju pitanja od opšteg značaja i koji, razume se, kao i svi drugi građani imaju pravo da na njih dobiju odgovore. Čak bi se moglo reći da je to njihovo pravo još jače nego običnog građanina, onoga ko nije poslanik. Ako opet za trenutak pogledamo Ustav, u njemu ćemo naći član 99. u kome piše da Narodna skupština bira Vladu, nadzire njen rad i odlučuje o prestanku mandata Vlade i ministara. To, nesumnjivo, podrazumeva pravo poslanika da ministrima i premijerki postavlјaju pitanja koja bi im pomogla da bolјe ocene njihov rad i steknu potpuniji uvid u njihove namere.
Stiče se, ipak, utisak da pravo na postavlјanje pitanja najčešće koriste poslanici opozicije, dok su oni iz redova vladajuće koalicije obično prezadovolјni radom Vlade i ne pokazuju želјu da više saznaju o tome kako će se reagovati na razne poteškoće u privredi i drugim oblastima, ili šta će se preduzimati radi pobolјšanja odnosa sa drugim zemlјama… Nјih, recimo, ne interesuje ni da li ima povoda za sumnju kada se unosni poslovi dodelјuju bez raspisivanja konkursa osobama za koje se zna da su u bliskim rođačkim ili prijatelјskim odnosima sa visokim državnim zvaničnicima
Ovakva i slična pitanja čuju se samo iz redova opozicije. Kako se o njima u medijima uvek govori i piše to je i javnost – istina posredno – obaveštena o pitanjima od opšteg značaja.
Ona su, dakle, postavlјena i svi su mogli da ih čuju. Jedini nedostatak je u tome što nisu poznati odgovori. Nema ih. Negde su se zagubili ili ih uopšte nije ni bilo. Što navodi na zaklјučak kako su pred građanima Srbije nesavladive teškoće da ostvaruju svoje pravo iz 51. člana Ustava „da budu istinito, potpuno i pravovremeno obaveštavani o pitanjima od opšteg značaja”.
Vojislav M. Stanojčić
stanjestvari.com
