I dok se Nataša Kandić, Sonja Biserko, Sonja Liht, Jelena Milić, Vladimir Vukčević i Bruno Vekarić živi polomiše i raskopaše celu Srbiju u potrazi za masovnim grobnicama gde su navodno završili ubijeni Šiptari, dotle se na granici SAD-a i Meksika nalaze prave masovne grobnice gde počivaju ostaci nekoliko hiljada pobijenih meksičkih emigranata koje su nemilosrdno likvidirali Teksaški rendžeri i Granična služba SAD-a kada su ovi nesrećnici pokušali da ostvare svoj ”američki san”. Naravno, zbog ovih žrtava se niko ne sekira, jer Amerika ima pravo da ”odbrani svoj način života”. Zamislite samo šta bi sa nama bilo i na kakvu bi tek osudu naišli od strane predstavnika ”slobodnog sveta” da smo kojim slučajem mi imali ovako revnosnu graničnu službu na granici sa Albanijom. Ovako, koga je još briga za ”lenje pasuljare” koji kvare američku sreću. Za razliku od Berlinskog zida, na kojem je za sve vreme postojanja poginulo ukupno 43 ljudi koji su pokušali ilegalno da pređu u Zapadni Berlin i koji je kao takav bio simbol blokovske i hladnoratovske podeljene Evrope i o kojem su snimljeni i napisani filmovi i knjige o ljudima željnim slobode i ”slobodnog sveta”, o nekoliko hiljada Meksikanaca koji svake godine budu ubijeni na Američkom zidu na Rio Grandeu neće biti snimljena ni novinska reportaža. NJihove žrtve su bezvredne za američku Imperiju i njen ”slobodni svet”.
Ovih dana potpuna izdaja Kosova i Metohije od strane režima u Beogradu doživljava svoju kulminaciju. Naime, predstavnici Vučićeve liste odlučuju da uđu u koaliciju sa Hašimom Tačijem i tako spasu njegov kabinet od pada. Sada je valjda i poslednjim naivcima jasno da sva ona ujdurma od Briselskog sporazuma nije bila nešto što se moralo prihvatiti po svaku cenu, niti su njime Srbi na Kosmetu bilo šta dobili. Naprotiv. Sporazum je označio ukidanje države Srbije na Kosovu i Metohiji, njenih institucija i Ustava, kao i praktično priznanje nezavisnosti šiptarske terorističke tvorevine od strane Vučićevog režima. Malo je bilo ništarijama i otpadnicima poput Vučića, Nikolića, Dačića, Drecuna, Vulina i sl. što su se služili svim mogućim pritiscima, ucenama, pretnjama, Vučićevim gorilama koje su razbijale glasačke kutije samo kako bi bilo ponovljeno glasanje na izborima za vampirsku i zločinačku tvorevinu u Prištini koje su Srbi sa severa pokrajine masovno bojkotovali, već su učestvovali i na parlamentarnim izborima za Tačistan posle lokalnih i sada se još nude Tačiju za koaliciju, samo ako bi im dao još koji poslanički mandat u skupštini ”Republjik Kosove”. Zajednicu srpskih opština više niko i ne spominje, a kada su siktali da se izađe na Tačijeve lokalne izbore onda je ona bitanga od Vulina tu fantomsku zajednicu nazivao našim velikim diplomatskim uspehom, čak su se neki isticali komentarima da je to druga Republika Srpska. Naravno, od toga nema ništa. Onda je usledio još jedan džukački potez Vučićevih aparatčika iz Severne Mitrovice po nalogu njihovog šefa, za koje nije glasalo ni 10% građana Mitrovice, računajući i pokojnike iz biračkog spiska. Pošto je Vučić pred Angelom Merkel preuzeo obavezu da će ukloniti barikadu na mostu na Ibru, odmah je izdao takvo naređenje izvesnom Rakiću koji se predstavlja kao lažni gradonačelnik Kosovske Mitrovice izabran na lažnim izborima i koji je položio zakletvu lažnoj državi ”Kosova”. Građanin Rakić je uklonio barikadu sa mosta i, pazite sad, zasadio park ”mira i prijateljstva u kojem će zajedno da se igraju srpska i albanska deca”. I čim je Tačijev ”gradonačelnik” Rakić sproveo ovu ideju, sutradan su na most iz pravca južne Mitrovice došla albanska ”deca da se igraju”, sa sve kamenicama, šipkama, noževima i ostalim ”igračkama”. Neverovatna je količina pokvarenosti, podlosti i izdaje kod evropejskih režimlija u Beogradu. Ni ovo im nije bilo dosta, već su nastavili sa novim ponižavanjima srpskog naroda i Srbije. Pošto je na šiptarskoj političkoj sceni došlo do formiranja dve koalicije, Haradinajeve i Krasnićijeve koju možemo nazvati koalicija ”Klečka” i Tačijeve, kojoj možemo dati ime ”Žuta kuća”, Vučićevim poslanicima u Skupštini ”Kosove” ljubazno je ponuđeno da izaberu sa kime će da se udruže. I Vučićevi kadrovi sa Kosova i Metohije su na ovogodišnji Vidovdan napravili svoj izbor. Odlučili su se da po nalogu državnog vrha uđu u koaliciju ”Žuta kuća” i time spasu Tačija na vlasti od njegovih nekadašnjih saboraca. Ovaj izbor Vučićevih kadrova može se objasniti ”zajedničkom evropskom budućnošću i normalizacijom odnosa”. S obzirom da su Tačijevi UČK teroristi naživo kasapili Srbe i vadili im organe koje su potom prodavali na crnom tržištu bogatim, a izopačenim i moćnim predstavnicima zapadne i bliskoistočne elite (u većini slučajeva), jasno je da su time vršili jednu ”humanu i opštečovečansku misiju”, a mi Srbi i naše žrtve se i onako smatraju bezvrednim u stvaranju i izgradnji ”Novog svetskog poretka”. Tako su i nama Srbima pripadnici globalne ”elite” našli mesto u ”vrlom, novom svetu”. Sa druge strane, u Klečkoj su klali i spaljivali Srbe. Haradinaj nije bio toliko ”poslovno inventivan” kao Tači, pa je privremeno morao i do Haga. Naravno, brzo je oslobođen, ali on nije tako ”proevropski” oprdeljen poput Tačija, ili su američke službe očigledno jače od nemačkih. Sve u svemu, trebalo je spasavati Vučićevog i Dačićevog kolegu ”na evropskom putu” da ne padne sa vlasti u Prištini. Ima li boljeg ”argumenta” za izdaju Srbije i rušenje njenog ustavnog i pravnog poretka od podrške teroristi i krvoloku poput Tačija da ostane na vlasti? I sve to jer ”EU nema alternativu”.
A onda je usledila još jedna manifestacija ”evropskih vrednosti”. Šiptarska verzija ”pusi rajota” oličena u njihovoj dijaboličnoj pop-drolji Eri Isrefi izvršila je skrnavljenje pravoslavne svetinje crkve Hrista Spasa u centru Prištine koja je opasana bodljikavom žicom. Ova zagovornica američkih i zapadnih vrednosti dala je svoj doprinos ”normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine i razvoju dobrosusedskih odnosa”. Na ovakvo poniženje i skrnavljenje svetinje naši državni organi skoro da nisu ni reagovali. Ponovo su ”naši evropejci” iznenađeni, uvređeni, šokirani. Sada se očekuje nova normalizacija nenormalnog. Ona bi mogla da se ostvari u vidu snimljenog dueta između Jelene Karleuše i Ere Isrefi, dok bi Vučić i Tači u spotu mogli da glume mašući zastavama EU i pederastije sa sve žutim zvezdicama i duginim bojama. To bi bilo baš ”evropski”.
Svi ovi izlivi sramoćenja i bruke na kraju su ”garnirani” Nikolićevim nastupom na Gazimestanu. Naravno, gađanje predsednika države jajima na takvom mestu i takvom skupu, pa makar predsednik bio i Nikolić, ne može se opravdati, ali se donekle može razumeti. Međutim, ono što bi trebalo sve nas da zabrine jeste nova manifestacija Nikolićeve sposobnosti da se predstavlja kao žrtva. Taj patološki poriv Tomislava Nikolića, marketinški razrađen do detalja, ponovo je došao do izražaja kada je zamolio za oprost onima koji ga gađaju, jer ”su to sve naša deca”. Jesi li razmišljao Nikoliću ko će tebi da oprosti za one zakletve koje si dao i pred Bogom i pred ljudima i kada si se zaklinjao i u Beogradu i u Kosovskoj Mitrovici da se nećeš smiriti dok se Kosovo i Metohija ne vrate u ustavni i pravni poredak Republike Srbije, da ćeš poništiti sve potpisane sporazume u Briselu između Borka Stefanovića i Edite Tahiri, a posle prihvatio granicu prema Kosmetu i Briselski sporazum, ili kada si rođenog kuma izdao i prodao se zapadu zarad malo vlasti? Ko će da ti oprosti onoliko bogaćenje Nikoliću, tebe i tvoje porodice, a do pre 15 godina nije imao pas zašta da te ujede, pa si od države dobio stan? Razmišljaš li šta te čeka na kraju puta crni Tomislave? Ili ćeš da nastaviš da igraš svoju ulogu lažnog stradalnika, žrtve i spasioca naroda, kao onda kada si štrajkovao žeđogladomorom na luksuznoj privatnoj klinici da bi došao na vlast. Ako ste se ikada pitali kakav je bio pogled izdajnika Jude Iskariotskog samo pogledajte oči Tomislava Nikolića i zamislite da je tridesetak godina mlađi. To su ti mlaki, ni vrući ni hladni, koji će na kraju biti izbljuvani. Tomislav Mlaki.
Možda će to za nekoga biti paradoksalno, ali albansko pitanje na Kosovu i Metohiji će na kraju rešiti njihovi američki i NATO-EU prijatelji. Tamo gde kroči čizma američkog vojnika ne ostaje više ni t od tradicije ni z od zajednice. Sa njima stiže koka-kola, Mekdonalds, prostitucija, pornografija, droga, američka pop-(ne)kultura, ”američke vrednosti” i ”sve što vole mladi”. Današnje mlade Šiptarke više neće da se udaju i rađaju desetoro dece minimum, već šetaju golih pupkova i nude se ”na izvolte” stranim ”usrećiteljima”. Mladi više ne slušaju starije, šiptarski fisovi klanovski organizovani sve više pucaju. Došle su nove generacije kriminalaca, mnogo beskrupuloznije i bez poštovanja autoriteta starijih. Usled sveopšteg siromaštva i besperspektivnosti, sve veći broj mladih Šiptara odlazi na zapad. Jednom rečju, ušli su u dekadentnu fazu. Sve što mi treba da činimo jeste da zamrznemo status kvo i sačekamo da se Šiptari međusobno poubijaju u njihovom građanskom ratu. Da smo pametni i da imamo jaku službu, sami bi mogli da damo veliki doprinos njihovom međusobnom razračunavanju. U ovim trenucima natalitet među Šiptarima sve je manji, a i osiromašeni uranijum uzima svoj danak. NJih danas nema sigurno više od 1,5 miliona, ako ne i manje. Umesto da to iskoristimo, naša ”proevropska elita” se prosto trudi da održi tu monstruoznu tvorevinu i živog mrtvaca u Prištini hraneći ga i nagrađujući za sve zločine protiv srpskog naroda i države Srbije. To je ono što buduće generacije neće oprostiti ovoj vlasti i njihovoj lažnoj opoziciji, svim tim mejnstrim evropejcima. Zato što su im uskratili slobodu izbora i ukinuli im svaku alternativu, jer su rekli da ” EU nema alternativu”. Zato što aktuelne režimlije žele da uskrate pobedu i slobodu budućim generacijama koje bi mogle da povrate ono što je izgubljeno i da konačno stanemo na svoje noge. Zato podižu ono strašilo ”Beograd na vodi” kao utočište izabrane elite koja treba da bude upisana u ”zlatnu milijardu” izabranih Zemljana, dok ostatak naroda, nas 99%, treba tiho i bez otpora da izumre ili da radi za te zapadne monstrume i njihove domaće ispostave. Ali, što se kaže, čovek snuje, a Bog odlučuje. I pored sveg truda domaćeg i stranog zla, sav njihov trud biće uzaludan. Treba verovati, imati ljubavi i nade i bez straha ići ka slobodi. Korak po korak. Doći će dan kada će ove evropske režimlije odgovarati i platiti za svoje zločine protiv srpskog naroda i rušenje ustavnog i državnog poretka Republike Srbije i kada će sve njihove EU-ropske opsenarije nestati kao da ih nikada ni bilo nije, a u budućnosti ni za nekoliko vekova neće se naći niko ko bi bilo šta imao lepo da kaže o ovim izrodima srpskog naroda. Za njih koji su pogazili sve svetinje i sve ono za šta su se naši preci borili i žrtvovali i koji su zarad sopstvene sebičnosti i gadosti podigli nacional-nihilizam na pijadestal vrhovne ideologije i koji su uvodeći večnu sadašnjost hteli da unište svaku budućnost, generacije koje dolaze neće imati ni oprosta ni milosti. A o rehabilitaciji i da ne govorim.
Žarko Janković
Pretrpeli smo nekoliko decenija bede ,bilo je gladi,nemastine,rata I sada mi u ovome tekstu neko kaze da jos nismo pretrpeli dovoljno, da jos treba da se ceramo sa svih 59 drzava koje su priznale Kosovo.Sigurna sam da autor takvog razmisljanja ne zivi u Srbiji, nego je negde u inostranstvu, sedi na meke duseke I smislja sta to treba jos da mi ovde u Srbiji pretrpimo.Pri tome smatra sebe da je jos uvek ,,nase gore list“, a ne vidi jadan da nam je dusmanin.