Dovođenje Arapa da grade „Beograd na vodi“ projekat je koji će u Srbiju uneti 3 milijarde dolara novog duga. Ako to nije dug, onda to znači da Arapi kupuju najatraktivniji deo Beograda za svoje potrebe i to pre 2017. godine, i da mi obični smrtnici, žitelji Beograda, tu nećemo moći ni da privirimo, jer će sve biti basnoslovno skupo. Šta će Srbiji doneti te tri milijarde dolara i kako će te strane i važne pare pomoći Srbiji? Ima tu dosta nejasnih („netransparentnih“, po novo-govoru) stvari. Kako će se rešiti pitanje železničke stanice i gde će se izmestiti dve autobuske stanice, beogradska i lastina. Zbog čega se toliki novac ulaže u Beograd, („mazanje masne guske“) kad je cela Srbija havarisana i te pare bi dobro došle da se malo unutrašnjost Srbije sa infrastrukturom poboljša. Da se izgrade i poprave bolnice u unutrašnjosti Srbije koje danas liče na srednjevekovne lazarete, da se zaposle lekari, kojih u srpskim bolnicama nema dovoljno, da se doprinese da neka fabrika, koja još uvek daje znake života, obnovi i da se ljudi zaposle. Čemu će poslužiti ovaj novac, koji je „vredniji od srpske pameti“? Da li je to zaduženje ili arapsko-srpsko ulaganje u nešto što će služiti za zabavu, koje u Beogradu „nema dovoljno“? Da li će tu dolaziti svetska „elita“ da bi se kockala, provodila u noćnim klubovima, arčila srpsku mladež da radi kao roblje? Gospodin Čanak, predsednik Ujedinjenih granskih sindikata pojasnio je pozadinu ovih ulaganja kad je rezignirano u kamere izjavio da se Zakon o radu prilagođava zahtevima Arapa, jer je to uslov da unesu svoje petrol-dolare u Srbiju.
Prvi potpredsednik vlade Srbije iznenadio je svoje sugrađane prilično neumerenom izjavom da se mora poštovati tuđi novac, i da „ako mislite da idemo u Evropu da se sprdamo s tuđim novcem, da je naša pamet mnogo preča i važnija nego nečije tri milijarde dolara, moram da vas pitam gde vi mislite da mi živimo“? Ova prilično trapava i nediplomatska izjava našeg vice-premijera je ozbiljno začudila sve misleće ljude u Srbiji. Pitanje je šta je mislio pod tim „gde mislite da mi živimo“? Ja mislim da mi živimo (još uvek ) u Srbiji, ali ako se dešavaju ovakve stvari, da nam belosvetski bogataši kupuju najatraktivnije lokacije u Srbiji, onda ćemo zaista živeti u nekom provizorijumu, koji će biti vlasništvo raznih bogataša a najmanje Srba i koji će se samo zvati “Srbija“, jer to ime jedino ne može da se promeni niti proda.
Naša pamet ipak vredi mnogo više od te tri milijarde arapskih, tuđih para, što negira prvi potpredsednik vlade. Naši inženjeri i lekari se školuju u ovoj zemlji i njihovo pojedinačno školovanje košta ovu zemlju oko 200 hiljada evra. Prostom računicom, ako godišnje izađe iz fakulteta stotinak lekara i isto toliko inženjera onda je to pozamašna brojka, od dvadesetak miliona evra za jednu godinu. A onda ti naši inženjeri različitih struka (čije znanje ne vredi tri milijarde evra!), i lekari, nemaju posla u ovoj zemlji, jer je u njoj sve temeljno razoreno; odlaze u inostranstvo – lekari u Nemačku i Sloveniju, inženjeri svuda gde ih prime po belom svetu jer je njihovo znanje stečeno u ovoj Srbiji itekako cenjeno u inostranstvu i nepovratno odnose naše, srpske (a ne tuđe!) pare u neke druge zemlje. Za to vreme naše srpske bolnice uz zdušnu pomoć nemogućih zakonskih procedura iz ministarstva zdravlja, izdiktiranih iz EU, ostaje bez lekara. I onda dolazimo do velike misli prvog potpredsednika vlade: „mislite li da je naša pamet mnogo preča od tuđeg novca“, pa tako arčimo našu pamet i našu mladost za dobrobit drugih, naša mladost koja svojim znanjem može da zaradi ovoj Srbiji bar toliko koliko ulažu Arapi sa svojim parama, a taj profit koji bi ostvarili naši mladi ljudi ne bio „tuđ novac“, već domaći, srpski.
Ovih dana su svi srpski mediji puni hvalospeva o datumu početka pregovora sa EU koji je od istorijskog značenja za Srbiju, najveći od svih dosadašnjih datuma i pobeda (!) a u toj veličanstvenoj pobedi naša sadašnja vlast će biti upisana u buduću istoriju Srbije zlatnim slovima. Da li?
Događaji u Ukrajini su pokazali da je EU jedna okoštala, diktatorska tvorevina koja ne dopušta drugačije mišljenje ni postupanje, sem onog koje zastupaju birokrate u Briselu. Iznervirani što im se izmakla Ukrajina kao ogromno tržište, upinju sve svoje snage da destabilizuju tu zemlju kako bi oslabeli poziciju Rusije. Šetnje evropskih političara po zapaljivom kijevskom Majdanu govore o nedopustivom mešanju u unutrašnje stvari jedne države. I šta tu ima da traži Barozo i ona lažna baronesa Ketrin Ešton? Činjenica je da bi kijevski trg davno prestao da ima takvu žestinu da ne dobija novac i svu drugu pomoć od zemalja iz EU. Najnovije vesti iz Brisela govore da EU razmatra uvođenje sankcija Ukrajini ukoliko ova ne dozvoli antiruskoj opoziciji da preuzme vlast! Njima treba poslušnička, antiruska, a proevropska vlast koja mora da ispunjava sve njihove birokratske i diktatorske zahteve.
| Udeljivanje datuma
Udeljivanje datuma o pregovorima nije nikakva pobeda Srbije, već smišljena ujdurma EU da se osujeti izgradnja Južnog toka kroz Srbiju. Njihova borba protiv Južnog toka doprinela je da nam hitno udele taj datum za pristupanje propaloj EU, u kojoj nije sve tako kako nam se servira preko medija. Danas postoje alternativni mediji, internet i ljudi vide da se u Evropi dešavaju veoma burna previranja, u Italiji, u Bugarskoj, u Francuskoj, u Grčkoj, i da se evrozona opasno klima. Britanci uveliko govore o izlasku iz EU. Bujaju nacionalni pokreti, koji se međusobno ujedinjuju kako bi rasturili EU, monstrum nad-državu u kojoj vladaju birokrate iz Brisela, sa ciljem da nestanu nacije i da ostane samo tržište. |
Evropska unija želi da i sama dobije neku korist, materijalne nadoknade zbog prolaska Južnog toka sa ruskim gasom ka Evropi i žele po svaku cenu da taj projekat sabotiraju. Najslabija karika u tom poduhvatu je Srbija i verovatno su zbog toga hitno dali neki datum za pristupanje nečemu što se zove EU, uz maglovita obećanja da će Srbija u tu bušnu lađu da se ukrca tek 2020, dotle, ko živ ko mrtav!
Ulaskom u EU i primenom svih zahteva i zakonskih propisa a posebno štetočinskog Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) Srbija gubi milione. Primenom ovog sporazuma učinjena je nenadoknadiva šteta našoj državi. Jednostrano je počela primena SSP od 2008. godine kad smo se odrekli carina na uvoz iz zemalja članica EU i od tada do danas je srpski budžet prazniji za 800 miliona evra, domaćih (ne tuđih!) para.
Od 1. januara 2014. godine Srbija je ukinula sve carine na poljoprivredne proizvode iz EU – i tako naše ojađene poljoprivrednike dovela u situaciju da se „ravnopravno“ takmiče sa npr. francuskim seljacima koji imaju 10 do 15 puta veće subvencije, laku dostupnost kreditima i znatno niže kamate na te kredite.
Takođe, Evropska komisija je već Srbiji jasno dala do znanja da će na putu u EU morati da obustavi ugovorni aranžman sa Južnim tokom. Dakle, put u EU će nas koštati i gubljenja mogućnosti da od taksi na promet gasa zarađujemo 200 miliona evra (domaćih, ne tuđih para!), da imamo energetsku sigurnost za razvoj proizvođačke privrede i energetsku pa i nacionalnu bezbednost za budućnost.
Srbija sada ima ugovor o bescarinskom izvozu u Rusiju i na dodatna tržišta Evroazije (oko 200 miliona ljudi) i to naše proizvode čine 15-20% konkurentnijim za ta tržišta. To je i razlog zašto u Srbiju dolaze i investitori sa Zapada.
Srbija bi trebalo od EU, pre nego pristupi bilo kakvim pregovorima da traži nadoknadu za ogromnu štetu koju nam je ta ista EU nanela, ne samo u materijalnom, veći u duhovnom smislu. Otimanje Kosova i Metohije uz pomoć bestijalnih bombardovanja NATO pakta u kome su uglavnom sve zemlje EU, svrstava nas u jedinstveni slučaj, nepoznat u svetu, da vlada jedne zemlje ne brine o svojoj teritoriji već o svojoj popularnosti (rejtingu) van zemlje i u zemlji. Briselski sporazumi koji su uslov svih uslova za ulazak zemlje u bušnu lađu, je faktički otimanje Kosova i Metohije od Srbije. O rudnom bogatstvu koje ta srpska teritorija poseduje, odavno je sve rečeno. Ali ne, naša vlada želi da nas ugura u EU, makar i bez Kosova, makar i bez ijednog Srbina, jer uveliko se radi na promeni svesti u Srba, koji je davnašnji projekat naših neprijatelja. Da li treba da budemo srećni zbog dobijanja datuma, procenite sami!
Za www.koreni.rs
Mirjana Anđelković Lukić
http://www.nezavisnost.org/pages/naslovna/naslovna.php
http://www.dnevnik.rs/ekonomija/protest-sindikata-nezavisnost-zbog-siromastva-i-zakona
https://www.youtube.com/watch?v=4OaxghV1qtw
Pogledajte ovaj link pa ce vam biti jasno da novac nije Arapaski vec sa Balkana Beograd je seljacka prestoniica prljavo nema metro niko ne govori Englaski servis za turiste nema sve je laz turisti smo mi a mi smo 20 miliona po svetu pet generacija koja sanja da se vrati i investira ali niko od nas nece dok ne vratimo nasu Srbiju i kraljevinu kao i kraljevsku vojsku pravnu drzavu !