Nije iznenađenje što je masovni ubica i kriminalac iz Srebrenice još jednom oslobođen. Bilo bi iznenađenje da je osuđen. A još veće iznenađenje bi bilo da Srbi, pri čemu pre svega mislim na državu Srbiju, uzvrate istom merom. Dve i po decenije se ponašamo kao neizlečivi mazohisti.
Odluka Suda BiH da ukine sve mere ograničenja slobode kretanja Naseru Oriću, ratnom komandantu Srebrenice, koji je odgovoran za smrt više hiljada srpskih civila u Podrinju i potpuno uništenje više od stotinu srpskih sela, iznenađenje je samo za one koji nisu upućeni u stanje u BiH, a posebno u rad njenih pravosudnih organa.
Od samog osnivanja Tužilaštvo i Sud BiH pretvoreni su u politički instrument vladajućih muslimanskih političkih partija u Sarajevu, koje i kroz montirane sudske procese pokušavaju da falsifikuju činjenice o ratu od 1992. do 1995.godine. S ciljem da „dokažu“ da su Srbi jedini krivci za početak rata u BiH. I da su jedino Srbi činili zločine. S vremena na vreme nedužne civile i zarobljenike ubijali su i Hrvati (pri čemu se računaju samo muslimanske žrtve), dok muslimani, uz manje izuzetke, ni mrava nisu zgazili. Osim u samoodbrani. Onih nekoliko stotina Srba koji su ubijeni klanjem ili onih dvadesetak nesrećnika iz Podravanja, Kamenice, Srpskog Nezuka i drugih stratišta koji su živi ispečeni, okliznuli su se na koru od banane i sami naleteli na nož i ražanj.
Rezultat je statistički podatak da je od stotinu istraga koje vodi Tužilaštvo BiH devedeset protiv „genocidnih“ Srba. Od sto podignutih optužnica devedeset je protiv Srba. Od sto presuda za ratni zločin devedeset je protiv Srba. Po čemu sarajevsko pravosuđe nadmašuje čak i Haški tribunal. Što nije lako postići. Ako pravosudni majstori falsifikata u Sarajevu nastave da sude kao do sada, a političari u Banjaluci da „laju na mjesec“ i mlate praznu slamu, ispašće da Srbi nisu poubijali samo muslimane i Hrvate, već i sami sebe.
Odluka suda da Orić može da putuje kuda želi i da ubuduće ne mora da se povremeno javlja policiji suštinski ne znači nikakvu promenu u njegovom statusu. Te zabrane su ionako bile samo formalne, radi zamajavanja javnosti. Ponajviše, radi zavođenja lakovernih Srba „za Goleš planinu“. Orić je i do sada putovao kuda je hteo. I radio šta je hteo. A sudski postupak koji se protiv njega vodi završiće se osuđujućom presudom na simboličnu kaznu zatvora. Toliko simboličnu da će za njegove žrtve i njihove porodice biti više uvredljiva nego oslobađajuća presuda. Potpisujem.
Dobra strana ove i ovakvih presuda jeste što one pomažu da se Srbi, skloni zaboravu i oproštaju, podsete s kim imaju posla, s kim su koliko juče ratovali i šta se u tom ratu stvarno događalo. Da se sete dima iznad zapaljenih srpskih sela i vriska srpske nejači koju kolju u Sarajevu, Čapljini, Mostaru, Sarajevu, Konjicu, Srebrenici, Brčkom, Šamcu, Mrkonjiću, Bugojnu, Visokom, Brodu….
I da vlada u Banjaluci i srpski predstavnici u Sarajevu, pre svih Milorad Dodik, Mladen Bosić i Mladen Ivanić, ne zaborave ko ih je i zbog čega izabrao da vode Republiku Srpsku. I šta su sve poslednjih godina obećali da će učiniti kako bi banda iz Tužilaštva i Suda BiH prestala sa terorom koji, po nalogu Bakira Izetbegovića i drugih najviših muslimanskih funkcionera, a pod pokroviteljstvom zapadnih okupatora, već dve decenije sprovodi nad istinom o ratu od 1992. do 1995. godine, nad srpskim žrtvama i posebno nad pripadnicima VRS i MUP RS.
A možda oslobađajuće presude Oriću i ustaškom krvniku Branimiru Glavašu, kao i ponovna najava šiptarskog masovnog ubice i narkodilera Hašima Tačija da će Srbiju tužiti za genocid, doprinesu i da se antisrpska bratija okupljena u Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu seti da „njihovo“ tužilaštvo nije ispostava ni Haškog tribunala, ni Bakira Izetbegovića, ni Hašima Tačija, ni Tomislava Karamarka… Pa podigne i neku optužnicu za zločine nad Srbima. Da za 20-30 godina ne ispadne da je Srbija samu sebe bombardovala, a da je 250.000 Srba Kosovo i Metohiju napustilo iz obesti, zato što im je dodijalo da ubijaju nedužne islamske teroriste iz OVK i Al Kaide.
Da završim. Nije iznenađenje što je masovni ubica i kriminalac iz Srebrenice još jednom oslobođen. Bilo bi iznenađenje da je osuđen. A još veće iznenađenje bi bilo da Srbi, pri čemu pre svega mislim na državu Srbiju, uzvrate istom merom. Dve i po decenije se ponašamo kao neizlečivi mazohisti.
Velika je sramota da mi svoje ratne heroje hapsimo i osuđujemo na dugogodišnje robije ili ih šaljemo na „giljotinu“ Haškog tribunala, dok oni protiv kojih smo ratovali svoje ratne zločince promovišu u nacionalne junake i zaslužne građane.
Dušan Marić
facebookreporter.org
