U Srbiji je samo u toku prošle godine registrovano 9000 žena žrtava nasilja, ubijeno 49 žеnа u porodičnom nasilju, što je za 20 više u odnosu na godinu ranije, upozorava Vesna Stanojević iz Savetovališta protiv nasilja
Svaka treća žena u Evropskoj uniji , pokazao je novi izveštaj Agencije EU za osnovna prava,gde je Srbija tu kad je reč o nasilju nad ženama i porodičnom nasilju.
Slično kao i u ostalim zemljama, s tim što je primena zakona neadekvatnija.
Šta je najčešći uzrok nasilja?
Poremećeni partnerski odnosi
Kome žrtve nasilja da se obrate i kakvu pomoć mogu da očekuju?
Institucijama kao što je policija,centri za socijalni rad i naravno Savetovalištu protiv nasilja u porodici.
Savetovalište koje vi vodite nastalo 1996. godine kada je nasilja bilo na svakom koraku. Šta se promenilo za proteklih osamnaest godina?
Mnogo se promenilo,Prvenstveno je rađeno na podizanju svesti svih nas na temu nasilja u porodici. Doneti su mnogi zakoni koji regulišu ovu oblast, održane mnoge edukacije zaposlenih u državnim institucijama.
U Srbiji je nasilje nad ženama sa smrtnim ishodom u velikom porastu, što je posebno izraženo tokom praznika. Nasilje eskalira u toj meri da je Sigurna kuća jedini put da se probudite iz košmara bez posledica.
Sigurna kuća jeste sigurno mesto za žrtve nasilja ali je boravak u njoj privremenog karaktera. Cilj boravka u sigurnoj kući jeste osnaživanje žena koje u njoj borave da bi prilikom izlaska imale jasni cilj koji ce im omogućiti samostalan život sa svojoj decom i to bez nasilja.
U Srbiji zvanično postoji 12 sigurnih kuća za smeštaj žrtava porodičnog nasilja. Da li je bolje imati više skloništa i tako štititi osobe koje su bile izložene nasilju ili je bolje ulagati u mere koje bi sprečile nasilje?
Ovo drugo naravno.U Srbiji treba da se radi na jačanju institucija,primeni zakona i hitnosti kada je u pitanju nasilje u porodici. Sigurne kuće su privremeno hitno rešenje i kao takve ih treba podržavati.
Čini se da su u Srbiji demokratija i zaštita ljudskih prava, ipak, samo teorijski ideal.
Ne mislim da je to baš tako.Mnogo se radi na tome da se ljudska prava dovedu na očekivani nivo. Međutim,to je dug proces koji traje,a u jednom patrijarhalnom društvu taj proces je još duži.
Za osudu je ništa ne preduzeti, a ne usprotiviti se nasilju.
To jeste za osudu ali je u isto vreme i razlog što se nasilje dugo trpi. Kada bi se prijavljivalo i o njemu znalo i mogućnost intervencije bi bila mnogo brža i efikasnija.
Za Korene
Antigona
