Nasilje direktora škole i suda nad nastavnikom

6
1761

juzne-vesti

A kada istina izađe na videlo…?

Ono što se poslednjih godinu i po dana događa Ljubiši Diniću, profesoru matematike u osnovnoj školi „Ćele kula“ u Nišu, primer je krajnjeg ljudskog beščašća u prosveti i pravosuđu. Naime, negde krajem maja 2015. u vreme štrajka, Ljubiša Dinić je bio u kancelariji direktora škole, Zorice Jovanović (1). Tamo je, po rečima svedoka Miroslava Savića, došlo do rasprave između direktora Jovanovićeve i nastavnika Dinića, tokom koje su oboje učesnika u diskusiji povisili ton. Naravno, takvog podizanja tona ima svakodnevno, posebno tamo gde ljudi sukobljavaju svoja mišljenja oko neke značajne teme. A pitanje štrajka, o kojem se tada raspravljalo, sigurno je jedno od onih pitanja koja, kao po pravilu, preplavljuju čoveka viškom emocija.

Iščašeni protest protiv povratka Dinića u školu: nekolicine nastavnika i dva tri roditelja u društvu advokata, novinara i nekoliko radoznalaca. A to je po rečima direktora, dokaz da "svi nastavnici i roditelji" dele njeno mišljenje!
Iščašeni protest protiv povratka Dinića u školu: nekolicina nastavnika i dva tri roditelja u društvu advokata, novinara i nekoliko slučajnih radoznalaca. A to je, po rečima direktora, dokaz da „svi nastavnici i roditelji“ dele njeno mišljenje. Da li dele i njeno beščašće!

Elem, da nije bilo nekakvog nedefinisanog odjeka, koji je svedoku Miroslavu Saviću zazvučao „kao kada nešto lupi u sto“, direktor Zorica Jovanović ne bi imala za šta da optuži Ljubišu Dinića, niti bi mogla da protiv njega povede disciplinski postupak. Ovako, iskoristila je onaj navodni „udarac po stolu“ (koji niko osim nje nije video) da bi Dinića optužila zbog tzv. „zabrane nasilja“ iz člana 45. Zakona o osnovama sistema obrazovanja.

Jovanovićeva tvrdi da joj je Dinič udarcem rukom po stolu ugrozio bezbednost. Problem Zorice Jovanović je činjenica da ni svedok Savić nije video šta se u stvari dogodilo, jer je pre tog „inkriminisanog dela“ napustio kancelariju. On samo kaže da je čuo nešto (nije video) „kao da je neko nečim udario u sto“. Naravno, takav zvuk mogao je nastati iz velikog broja razloga: možda je nešto palo na sto, neki predmet je nenamerno ispušten (mobilni, na primer) ili prevrnut (držač za olovke, vaza i slično).

Da Vas podsetimo:  NATO avioni iz Italije odvezli pola miliona testova na koronavirus

Nastavnik Dinić tvrdi da nije udario rukom o sto, te da ništa nije u tom smislu ni video ni čuo. Svakako da se u jednoj žučnoj raspravi može desiti da se udar nekog predmeta u sto ili neko drugo mesto u prostoriji uopšte ne mora registrovati, jer je učesnik takve „tribine“ potpuno zaokupljen predmetom svoje diskusije. Otuda je sasvim nebitno da li se nekakav udar čuo ili nije čuo, a bitno je to da ne postoji nikakav dokaz da je nastavnik Dinić udario rukom po stolu, osim tvrdnje direktora Zorice Jovanović, koja je u celoj toj stvari lično zainteresovana da optuži kolegu Dinića. Ona tu koristi povoljnosti naopako skrojenog Zakona o osnovama sistema obrazovanja, koji direktorima daje mogućnost za velike zloupotrebe.

zorica-jovanovic novosti.rs
Zorica Jovanović

Posebna priča je animacija i instrumentalizacija jednog manjeg dela kolektiva i nekolicine roditelja, koji su se okrenuli protiv nastavnika i kolege Dinića. Zašto su to uradile pojedine kolege? Ovde je teško videti drugi razlog, osim onog da je pritisak direktora prevelik i da pojedini nastavnici nisu bili u stanju da mu se odupru. Ako je tako, a najverovatnije je da jeste, tada to ide na obraz onih nastavnika koji su se uplašili direktora Zorice Jovanović. Što se tiče reakcije nekih roditelja, stvar je potpuno jasna: nastavnik Dinić je pedagog „starog kova“ (iz vremena kada su škole bile za ugled), kod kojeg se dobra ocena može dobiti samo radom i pokazanim znanjem, a nikako na „lepe oči“ učenika (i roditelja, pride).

Ono što, izgleda, direktor Jovanovićeva neće da prizna, a što očigledno nekim nastavnicima nije jasno – onima koji su naseli na priču (ili pre klevetu) direktora o kolegi koji „rasteruje učenike“ (pa onda neće dogodine imati gde da rade!) – svakako je to da će se kolega Dinić, pre ili kasnije vratiti u njihov kolektiv. Jednostavno, direktor koji je lično zainteresovan („oštećen“) nikako nije mogao imenovati lice koje će umesto njega da vodi disciplinski postupak. I tu je kraj, tačka! Time je disciplinski završen i pre nego što je počeo. A kako će izmanipulisane kolege, oni „lakovernici“ koji su naseli na širenje neistine o svom kolegi, za koji mesec, pogledati Ljubiši Diniću u oči, ostaje da se vidi.

Da Vas podsetimo:  Zašto je Miloš Vučević meta?

A sud je ovde posebna priča! Dinićev advokat je u pravu: nakon donošenja privremene mere nije dopuštena žalba. To je definisano članom 439. stav 3, Zakona o parničnom postupku „Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba („Protiv rešenja o određivanju privremene mere nije dozvoljena posebna žalba“). Zašto je sudu bila potrebna ovakva blamaža? Jasno je, da bi barem malo pomogli Zorici Jovanović, da još neko vreme bude „častan“ direktor škole.

Dakle, direktoru Zorici Jovanović je jasno da će OŠ „Ćele kula“, na čijem se čelu nalazi, izgubiti sudski spor protiv nastavnika matematike zaposlenog u istoj školi. Da nije tako, ona bi postupila po prvobitnoj odluci suda i kolegu Dinića vratila na posao. Potom bi mirno čekala odluku suda, koja će biti napisana za koji mesec, možda i pre. Ovako, njoj, nakon svega što je nečasno učinila na račun svog kolege, ne ostaje ništa drugo osim da kupuje vreme. Ali, svejedno – to „vreme“ će je ubrzo stići.

I onog dana kada Ljubiša Dinić ponovo zakorači u zbornicu OŠ „Ćele kula“ u Nišu, postaviće se ono gorepomenuto pitanje: gde će svoje poglede da usmere kolege koje su Diniću svojski kopale jamu. U pod, zidove, tavanicu? Ne znamo. Ali, sigurno znamo da neće smeti da pogledaju u oči onoga, kojem su, iz primitivnog straha od direktora, bezdušno radili o glavi.

D. Gosteljski

(1) Direktor Zorica Jovanović je pre nešto više od godinu dana dozvolila da se zidovi škole oslikaju crtežima sa samoubilačkim porukama: Suicidna simbolika na zgradi osnovne škole

6 KOMENTARA

  1. Pojedini direktori okupe grupu nastavnika uz koju sistematski unistavaju sve koji se ne saglase sa takvim metodama rada. Prijaviti direktora, nastavnikr je herojski cin. Ne moze svako, samo posten nastavnik. Podrska kolega!

  2. Prosveto kuda ides sa ovakvim direktorima? Vd direktor skole da bi dosao do mesta direktora prvo pokusava da ugusi zakoniti strajk. Kada se neko suprostavi, kao sto je Ljubisa Dinic onda se ide nisko da se takav covek po svaku cenu istera i udalji iz skole, jer vrsi nasilje. Strasno, ali istinito. Kolektiv cuti da se ne zamera velikom direktoru, a moc direktora jaca. Disciplinski postupak je vodjen nezakonito, jer advokat skole nema nikakvih prava da vodi disciplinski postupak. Tragikomedija sto je Ministastvo moralo povodom ovog slucaja da se hitno oglasi, da se uradi revizija ovog predmeta i vidi gde su nacinjeni prekrsajni. Ovo sto se radi je jos gore, jer se troskovi postupka jos vise nagomilavaju, a na kraju direktor mora da plati nezakoniti ponasanje i rad.

  3. Moćni i beskrupulozni direktori čini sve moguće da sprovedu svoje sulude ideje u delo, čak i protivno zakonu! Pitam se, kuda nas vode ovi pogrešni strategi, koji nas uništavaju, jer se to ćutke podržava! Sramota za SVE, koji saginju glavu i ne smeju istinu da priznaju!
    Ljubisa Diniću, samo hrabro, Vi ste dosledan heroj, jer danas u ovim uslovima, ostati na ulici, bez osnovnih sredstava za zivot je bedno za one koji su Vas doveli do toga. Pravda stize, ali sporo, ali STIŽE!!!

  4. Čitam tekst i ne mogu da verujem da zaposleni nastavnici u OŠ „Ćele kula“ u Nišu ćute i podržavaju nasilje. Gospodo prosvetari stali ste na strani diirektora koja krši zakon, a ne na strani pravde, ali zapamtite neće još to dugo da traje. A onda? Kao što je napisao novinar ovog teksta gledaćete u plafon, u zidove i pravićete se kao da ništa nije bilo. Šta je Dragan Gejo, rukovodilac ŠU u Nišu preduzeo povodom ovog slučaja? Ništa! Verovatno se oglasio da nije nadležan! Koliko je kriv direktor, toliko je krivo i nastavno osoblje pomenute škole. Sudski spor se gubi, a svaki dan košta skupo. I onda? Onaj ko gubi plaća ceh. Da li je direktor spreman da plati sve? Put do pravde je spor, ali stiže.

    • Dragi kolega,
      Pitate se šta je Gejo preduzeo, pa da Vam kažem da direktorke koje prave nameštaljke uzbunjivačima sigurno ne bi smele da tako olako dele otkaze da nemaju njegovu podršku. Znamo mi Geja odavno, ali ničija nije do zore gorela.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime