Nasilje u porodici – zločin i kazna

1
710

Kada se spomene porodično nasilje pretežno se odnosi na muškarca koji zlostavlja partnerku, suprugu, decu. Mada i žene spadaju u red zlostavljača akcenat se ipak stavlja  na muškarce. Dok se muškarci fizički obračunavaju, žene najčešće psihički  zlostavljaju. Nasilje delimo na fizičko, psihičko, seksualno i ekonomsko.

Uzroci su razni, a posledice mogu biti fatalne i za žrtvu i za nasilnika. Nasilnici su obično kukavice nesigurni u sebe, iskompekisani koji ne mogu verbalnim putem da reše probleme, nego rešenje vide u fizičkom zlostavljanju. Mnogi psiholozi kažu da model nasilničkog ponašanja potiče od ranog detinjstva. Najčešće se stavlja akcenat na loš odnos sa majkom koji se prenosi na partnerku i decu. Fraza koja je  izlizana i previše u svim kontekstima upotrebeljena, čime  zračiš to privlačiš”. Partnera biramo po modelu oca-majke. Učimo se po modelu imitacije od roditelja. Što će reći da ako je otac tukao majku, kod budućeg nasilnika se stvara model normalnosti takvog ponašanja i  legitimnim činom vaspitanja.

Po nekom pravilu  dok se momak i devojka još zabavljaju počinju već neke naznake patologije kao što su: proveravanja poruka, odvlačenja od prijatelja, optuživanje za flert, prevaru i moguć je poneki šamar i izvinjavanje da “neće nikada više”, iako se u praksi pokazalao da ko jednom nasrne on će i još jednom i još sto puta dok to ne postane na kraju jedna svakodnevnica. Po pravilu nasilnik smatra da treba da poseduje žrtvu i smatra da je ON taj koji ostavlja nju, a ne ona njega. Pravi pakao nastaje posle venčanja i rođenja deteta kada je nasilnik siguran u svoj posed. Tada nasilje postaje vidljivije i ima svoj  neki ciklus, gde se smenjuju nasilje i kajanje. Nasilje neretko prati i alkoholizam i psihičke bolesti.

Da Vas podsetimo:  Hajdučija kao prvi srpski pokret otpora

Ključ je ipak u psiholozima, pedagozima,sistemu rad s decom da se osnaže, preko raznih psiholoških terapija prevaziđu probleme, i da se ciklus prekine. Naime organizovani svakodnevni rad s decom u dnevnim centrima, socijalizacija, resocijalizacija, pomoć od strane strane stručnjaka. Jer kako znamo dečiji psihofizički razvoj nije završen, naravno da sve ovo mora poprimiti zakonski okvir.

Da li je nasilje posledica nesposobosti pojedinaca da se suoče s obavezama, naviknutos na hedonizam i uživanje sa nula odgovornosti. Svaljujemo odgovornost i krivicu jedni na druge. Vaspitavaju se deca da budu disfuncionalna.

Nasilnike gde svrstati, pod broj jedan mogućnost lečenja, zatvora, globe ili najbolje od svega društveno korisnog rada uz uslovnu kaznu.

Mirjana Jandrić
Sociolog
Izvor: vidovdan.org

1 KOMENTAR

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime