NATO i srpski izbori

Njima odgovaraju dve varijante: da na čelo dođe neki srpski Zaev ili neko sa prstom na obaraču, spreman na oružani sukob
Čini se da je u predizbornoj kampanji novi američki predsednik Donald Tramp napravio samo jednu grešku: najavljivao je preispitivanje organizacije i uloge NATO, posebno njegovog finansiranja. Uz pominjanje partnerskog odnosa sa Rusijom, to je izazvalo strah i zebnju ne samo u američkom generalskom i diplomatskom establišmentu nego i u evropskim članicama Alijanse. Među NATO satelitima na Balkanu proizvelo je nevericu i paniku. Srbima, koji su stradali od te ratne mašinerije, Trampova ideja se svidela, ali, po svemu sudeći, od realizacije neće biti ništa, bar ne u dogledno vreme. Otpori njegovoj radikalnoj politici toliko su jaki da negde mora da popusti. Na našu žalost, biće to tamo gde nam najmanje odgovara – u spoljnoj politici.

Ustvari, pronađen je obostrano prihvatljiv kompromis – da NATO nastavi po starom, a da sve izgleda kao Tramp neke stvari menja. Tako je podpredsednik SAD Majk Pens izjavio na konferenciji o bezbednosti u Minhenu da će SAD biti nepokolebljiva u podršci NATO: „Predsednik Donald Tramp i američki narod potpuno su predani našoj transatlantskoj uniji“. Ipak, istrajao je u tome da evropski saveznici moraju povećati izdvajanja za odbranu do ciljanih dva odsto BDP.

Kao znak dobre volje, 28 zemalja NATO su se ekspresno dogovorile da će zajednički kupiti avione i podmornice. Za početak, Francuska i Nemačka kupuju transportne avione, a Nemačka, Belgija i Norveška i tankerske. Za dalje će se videti.

Evropske lidere i NATO stratege posebno veseli Trampov zaokret od proklamovane politike prema Rusiji – od najavljivanog partnerstva prelazi se u novu još veću konfrontaciju. Retoriku o razoružanju zamenilo je povećanje vojnog budžeta i najava jačanja nuklearnih snaga. Znači da opstanak NATO više nije u pitanju. Ne samo da nema nameru da demontira neke stare ofanzivne sisteme nego u praksi realizuje i nove – pojačava vojno prisustvo u Crnom moru. Jens Stoltenberg u diplomatskom maniru objašnjava celom svetu da će novo raspoređivanje snaga u blizini Rusije biti odbrambeno i da ni u kom slučaju neće voditi ka sukobu niti jačanju napetosti.

Kao da se ništa nije promenilo, SAD nastavljaju raspoređivanje vojnika u zemljama Istočne Evrope po planu koji je odobrio Barak Obama. Obnavlja se i stara retorika. Tako je američki ministar odbrane Džejms Matis izjavio da trenutno ne vidi mogućnost vojne saradnje sa Rusijom i optužio je da se meša u izbore u demokratskim zemljama. Država koja je podmuklo ili nasilno srušila i promenila najmanje stotinu vlada u svetu sad optužuje druge da to rade. Ruski predsednik je, naravno, sve shvatio i poručio da se od 1989. godine, kada je na NATO samitu u Varšavi Rusija označena kao glavna pretnja, ništa nije promenilo i da je „ograničavanje Rusije“ ostao glavni cilj Alijanse.

matislejenTo znači da se Tramp orijentisao na unutrašnje promene i obračune, a spoljnu politiku, bar što se Evrope tiče, za sada, uz male korekcije, nastavlja u kontinuitetu. Možda će stvari nakon susreta Putin – Tramp izgledati drugačije, ali za sada je tako. Time su se raspršila naša očekivanja da će se NATO povući sa Balkana i da će se stvari posmatrati objektivnije i pravednije.

KAKO SU NATO SATELITI NA BALKANU REAGOVALI
Kada su shvatili da od najavljivane nove spoljne politike SAD nema ništa, NATO sateliti na Balkanu dobili su krila. Čini se da su, ponovo ujedinjeni i nečijom moćnom rukom koordinisani, krenuli da završe „nezavršene poslove na Balkanu“, o kojima je svojevremeno govorila Hilari Klinton. Glavni sinhronizovani udar usmeren je na Srbiju, gde svaki satelit ima svoju ulogu.

Bošnjaci svesno i namerno izazivaju najveću krizu u BiH još od Dejtonskog sporazuma. Svima je jasno da Bakir Izetbegović u akciji koju preduzima nije sam i da ima moćnu tajnu podršku i zaštitu. Naravno da su potpunim ignorisanjem predstavnika vlasti druga dva naroda i potpunim ignorisanjem državnih institucija Bošnjaci krenuli u razbijanje BiH. Ako već nije moguće drugačije, ide se na opšti haos, a onda će neko moćan sve to ponovo sastaviti kako Bošnjacima odgovara i gde će samo oni da se pitaju. Znaju oni dobro – neko im je obećao – da će za destabilizaciju države na kraju opet biti krivi Srbi. Kako? Već će se pronaći modus da to bude tako. Zato je Izetbegović, čim je izazvao krizu, ponudio normalizaciju stanja i spremnost da povuče prvi potez iako je dobro znao da to nije moguće. Sada je jedino važno da za vreme obavljanja „nezvršenih poslova“ nad Srbijom visi nekakva optužba za genocid.

Ništa manje važna i ništa menje opasna je uloga koju su dobili Albanci, ne samo oni na Kosovu nego i vođstvo Albanije. Oni, po odobrenju i uz podršku NATO, rade na stvaranju Velike Albanije, što nije moguće bez pune destabilizacije Makedonije i Srbije. Odjednom generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg postaje važna politička ličnost na ovom prostoru, što jasno govori da uticaj Alijanse na Balkanu jača umesto da slabi. On otvoreno radi na stvaranju Vojske Kosova i otvoreno se meša u unutrašnje stvari Makedonije zahtevom da predsednik Ivanov poveri mandat premijera proalbanskom Zoranu Zaevu. Jasno je zašto to radi jer sprovođenje Tiranske platforme, prema ideji albanskog premijera Edija Rame, koju je Zaev prihvatio, vodi razbijanju Makedonije.

Pod stranim uticajem Zaev je prihvatio još nešto, što nas se itekako tiče – da Makedonija podnese tužbu za genocid protiv Srbije, koja je navodno u dugom periodu od balkanskih ratova izvršila genocid nad Albancima u Makedoniji. Nekome to može da izgleda smešno, ali nije. Kao i kod Bošnjaka, važna je tužba, presuda je daleko i trenutno nije bitna. Ako pored Bošnjaka tužbu za genocid podnesu i Makedonci, a nije teško predvideti da bi to mogli učiniti i Albanci, to je već smišljena operacija. Ako treba, nekakvim zahtevom za reviziju mogu se priključiti i Hrvati i to su već 3-4 istovremene tužbe, koje bi trebalo da pobude sumnju sveta da su Srbi genocidan narod, i to u dugom periodu novije istorije. To opet znači da „međunarodna zajednica“ ima pravo i obavezu da taj narod stavi pod nekakvu međunarodnu kontrolu kako još neko ne bi stradao. Time se stvara i jak povod za neku vrstu međunarodne vojne intervencije, kojom bi Srbi izgubili ne samo nezavisnost nego i državu. Tužbe za genocid nisu ništa drugo do priprema svetske javnosti za neku vrstu agresije prema Srbiji i Republici Srpskoj.

Albanci na Kosovu su nakon straha i zebnje upali u euforiju jer su na osnovu nekih signala zaključili da ih podržava i novi američki predsedik. Tramp je poslao čestitku kosovskom predsedniku Hašimu Tačiju „povodom godišnjice proglašenja nezavisnosti“. U medijima se pojavila slika predsednika skupštine Kosova Kadrija Veseljija sa američkim predsednikom Trampom. Dakle, ni novom predsedniku SAD ne smeta što bi se Veselji uskoro mogao naći pred sudom za ratne zločine. Možemo zaključiti da sve to nije važno i da to ništa ne govori, ali bi bio pouzdaniji zaključak da se američka politika po pitanju Kosova neće menjati.

tacivojskaSrpska Vlada je do sada uspešno amortizovala sve provokacije i udare bilo da su dolazili od Albanaca, bilo od Bošnjaka ili Hrvata. Međutim, sprema se nešto za šta je nemoguće naći mirno rešenje, jer ono ne postoji. Vojska Kosova je praktično formirana i samo sledi naoružavanje teškim naoružanjem, koje će dobiti od NATO, Turske i Albanije. Tada više ništa neće biti isto. Ne radi se samo o višestrukom povećanju vatrene moći u odnosu na kosovske bezbednosne snage nego i na povećanje manevarskih sposobnosti, koje čine pokret i vatra oklopne borbene tehnike, eventualno i vazdušnih snaga. Tada sever Kosova za njih neće biti problem, a Srbija neće moći da ignoriše takvu agresiju i moraće stati u zaštitu svog naroda. Vojsku Kosova podržaće oni koji su je i stvorili i imaćemo oružani sukob koji ne želimo.

SCENARIO KOJI U EVROPI NE VIDE KAO NEMOGUĆ
Hrvatska merka Bosnu otvorenije nego ikad od Drugog svetskog rata. Zapadnu Hercegovinu odavno smatraju svojom. Nije slučajno novoformirana hrvatska vlada u prvoj izjavi navela da je Bosna među prioritetima njenih aktivnosti. Prva Plenkovićeva poseta bila je upravo BiH. Banjalučki biskup Franjo Komarica odavno diže tenzije pričama o ugroženosti Hrvata u Bosni. I on pominje genocid. Crtaju se nove karte i nove granice. Ne traže Hrvati svoj entitet u BiH da bi dobili samo Zapadnu Hercegovinu, oni hoće i Posavinu, što znači da hoće delove Republike Srpske. Sve je to u skladu sa ostvarivanjem davnih ciljeva ustaškog pokreta, kome aktuelna hrvatska vlast nesumnjivo pripada. A mi smo opet u svemu tome pomalo naivni i zbog nekih razloga podržavamo Hrvate kad traže svoj entitet u BiH, kao da ne predviđamo šta iz toga sledi.

Nema sumnje da će Hrvati, kao i ranije, imati otvorenu podršku NATO, i zato ih ne brine javno saopšten stav Srbije da će braniti Republiku Srpsku. Hrvatsku više brine stav Rusije jer procenjuju da im samo ona može pomrsiti konce. Zato se hrvatska predsednica na Međunarodnoj konferenciji u Minhenu zalepila za Sergeja Lavrova, ministra inostranih poslova Rusije. Naivno je pomisliti da je stvarno u pitanju bila rafinerija u Bosanskom Brodu i zagađenje vazduha. Lavrov je prihvatio jačanje veza sa Hrvatskom usprkos poznatom skandalu Andreja Plenkovića da Ukrajini ponudi „recept“ za rešavanje problema sa Rusima u Donbasu. Ekspresno je nakon toga u Moskvu otišao i Davor Ivo Stijer, ministar inostranih poslova Hrvatske (čiji je deda bio ustaški pukovnik i blizak saradnik Maksa Luburića).

U proceni odnosa Rusije prema Hrvatskoj uvek treba biti oprezan i znati da tu postoje neke tajne veze preko ličnosti tipa Stjepana Mesića i drugih „crvenih ustaša“. Nije li Mesić redovan gost u svečanoj loži na vojnoj paradi u Moskvi. Nismo li uživo gledali kako ustaški pokret za svoje viljeve uspešno koristi bivše komunističke kadrove u Hrvatskoj koji su imali jake veze sa KGB.

KAKVE ZAKLjUČKE DA IZVUČE SRBIJA?
Srbija bi trebalo da izvuče jasan zaključak iz nedavne sednice Saveta bezbednosti UN o Kosovu, zato što on nedvosmisleno govori o predstojećim namerama. U pitanju je neverovatna kontradikcija. Šef UNMIK za Kosovo Zahir Tanin dugo je govorio o opasnom pogoršanju stanja na Kosovu, o narastanju tenzija i provokacija do nivoa pred samu eskalaciju sukoba. Govorio je i o krizi u pregovorima koji ne daju nikakve rezultate i ne vode smirivanju stanja niti uspostavljanju normalnog života i rada. Predstavnici SAD, Velike Britanije i još nekih važnih zemalja Zapada kao da sve to nisu čuli, zatražili su smanjivanje misije UMNIK i po obimu i po obavezama.

Pored smanjivanja UNMIK, zatražili su da se izveštaji o stanju na Kosovu ne dostavljaju za period od tri meseca, nego na pola godine. Po njima, sve je u redu i pored aktuelne vlasti na Kosovu UNMIK je takoreći nepotreban. Zato su, na osnovu predloga kosovskog rukovodstva, koje je tražilo potpuno ukidanje, predložili smanjivanje. Nije teško prozreti o čemu se radi – poslove UNMIK treba da preuzme Vojska Kosova. Prema njima, to bi bila multietnička vojna formacija koja bi garantovala bezbednost svima na Kosovu, pa i Srbima. Naravno da Srbima ne treba objašnjavati šta to znači. Gašenjem UNMIK potpuno bi se eliminisao lokalni utjecaj Rusije na Kosovu, jer ona je uključena samo preko ove misije i nikako drugačije.

Ramapresevo01Ono što se mora imati u vidu jeste da je ovaj put u pitanju potpuno koordinisan napad na Srbiju na liniji Hrvatska – Hrvati u BiH – Bošnjaci – Albanci na Kosovu – Albanija – Makedonija, gde im se pridružuju unutrašnje destabilizirajuće snage – Sulejman Ugljanin sa svojom strankom čestitao je kosovskom rukovodstvu nezavisnost a Bošnjačko nacionalno vijeće podržalo je Izetbegovićevu reviziju tužbe za genocid protiv Srbije.

Za očekivati je da se NATO i Zapad u celini umešaju u izbore i rekonstrukciju vlade u Srbiji, kao što to trenutno čine u Makedoniji. Nije isključeno da Stoltenberg i nama pošalje pismo ko treba da nas vodi. Jer dve varijante njima potpuno odgovaraju, a to je da kod nas na čelo države ili vlade zasedne neki srpski Zaev ili da dođe neko sa prstom na obaraču spreman na oružani sukob. Za obe varijante potpuno su spremni. Treća im apsolutno ne odgovara, a to je da Srbija nastavi miroljubivu politiku kao vojno neutralna država koja ima čvrste prijateljske odnose sa Rusijom i Kinom. Za tu varijantu nisu spremni i zato se, prema njihovom shvatanju, u Srbiji nešto mora menjati.

Na Balkanu svi pričaju o miru, a utisak je da samo Srbija iskreno želi mir. Svi pričaju o Evropi i brisanju granica, a istovremeno merkaju tuđe teritorije. Ne bi trebalo da nas zavara otvaranje novih poglavlja u pregovorima o pridruživanju sa EU. Ne bi trebalo da nas uspavaju nove investicije iz inostranstva. Sve je to odlično, sve to doprinosi razvoju i prosperitetu, to se ne sme zaustaviti ili ograničavati, samo bi trebalo imati na umu da sve to može biti varka u pripremi velikog neprijatnog iznenađenja za Srbiju i Republiku Srpsku. Moramo se spremati za najgori scenario zato što je moguć.

vucicputingasIpak, Srbija više nije sama i ne bi trebalo da se oseti inferiornom u odnosu na neke susede, ma koliko se oni udruživali i povezivali u napadima i provokacijama. Podrška Rusije i Kine su jak faktor odvraćanja, jer ni za koga više nećemo biti lak protivnik. Uostalom, svi slični zaključci mogu pasti u vodu nakon susreta Putin – Tramp, do koga će sigurno pre ili kasnije doći. Tek nakon njihovog susreta stvari na Balkanu će biti mogo jasnije i tada ćemo znati da li će nam konačno dozvoliti da idemo putem nezavisnosti, mira i prosperiteta, kojim smo krenuli, i da li će konačno prestati da nam na tom putu postavljaju prepreke.

Ljuban Karan

www.standard.rs