Sredinom ovog meseca „najstariji dnevni list na Balkanu“ objavio je članak „Otrantska vrata“ književnika, političara i predsednika Srpskog pokreta obnove i vođe Martovskih demonstracija protiv Slobodana Miloševića, 9. marta 1991. godine. U napisu se on, između ostalog, nedvosmisleno zalaže za pristupanje Srbije Severnoatlantskom savezu, jer je u tom članstvu njena budućnost.
Ovaj tekst podstakao je neke čitaoce „Politike“ da izraze svoje čuđenje i neslaganje sa Draškovićevim stavovima, pošto su verovatno zaboravili njegove izjave u raznim drugim prilikama, kada je takođe savetovao da Srbija svoju sreću potraži u Severnoatlantskom savezu.
Možda im nije palo na pamet da se ovom prilikom kao navijač NATO-a javlja čovek koji godinama odlazi svakog prvog četvrtka u februaru na takozvani Molitveni doručak u Vašingtonu, gde se okupi preko 3.500 gostiju, među kojima je, nesumnjivo, popriličan broj i ovejanih srpskih neprijatelja.
Može se samo nagađati da li je slučajnost ili ne što se Draškovićev napis pojavio nekoliko dana pre Osme beogradske NATO nedelje u organizaciji Centra za evroatlantske studije (CEAS) i CeSID-a, na kojoj je Vladimir Bilčik, stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, izjavio kako naša zemlja treba da razmišlja o članstvu u savezima kao što su EU i NATO. Ono obezbeđuju bezbednost i prosperitet, a to malim državama daje moć u odnosima sa drugim zemljama..
Jelena Milić, direktor CEAS-a, konstatovala je da se povećava broj naših građana koji podržavaju saradnju naše zemlje i NATO-a u vanrednim situacijama (ne reče šta pod tim tačno podrazumeva) a i ekonomsku i bezbednosnu saradnju sa SAD, i to zahvaljujući Aleksandru Vučiću, Ministarstvu spoljnih poslova i Ani Brnabić.
Ako su tačni podaci o povećanju broja pristalica NATO-a, makar i za taj jedan procenat, to je, nesumnjivo, veoma obeshrabrujuće. Šta se to promenilo u svesti srpskog čoveka koji je počeo da zaboravlja šta mu je taj NATO učinio pre samo dve decenije, a čije će posledice trajati ko zna koliko?
Godine 1956, kada je ruska vojska upala u Mađarsku i ugušila pobunu protiv komunističke vlasti nastao je vic u obliku pitanja: „Ko je najrasejaniji čovek na svetu?“ Odgovor je bio: „Mađar koji prebegne u Sovjetski Savez.“
Srbin koji priželjkuje ulazak svoje zemlje u NATO razlikuje se od „najrasejanijeg čoveka na svetu“. On je od njega otišao korak dalje: potpuno je izgubio razum.
Vojislav M. Stanojčić
Izvor: Stanje Stvari
