Navršila se 101 godina od proboja Solunskog fronta

1
132
Foto: YouTube Screenshot ( Tv Hram )

Danas se navršila 101 godina od proboja Solunskog fronta, odlučujućeg u slomu Centralnih sila u Prvom svjetskom ratu.

Nakon golgote kroz Albaniju i oporavka na Krfu, srpska vojska je prebačena na Solunski front, a odluka da se krene u proboj donesena je u junu 1918. godine.

Srpska vojska bila je podijeljena u dvije armije – prvu, kojom je komandovao general Petar Bojović i drugu, na čijem je čelu bio vojvoda Stepa Stepanović, dok je komandant štaba bio vojvoda Živojin Mišić. Ukupno je bilo šest divizija sa 140.000 vojnika, među kojima je bilo oko 25.000 dobrovoljaca.

Komandant savezničkih snaga bio je francuski general Luj Franše d`Epere.

Sa jedne strane fronta bili su francuski, britanski i srpski vojnici kojima se kasnije priključio i jedan broj Grka i Italijana /ruska brigada je povučena poslije Oktobarske revolucije/, dok su sa druge linije, dobro ukopane u rovove, bile austrougarska, njemačka i bugarska divizija.

Borbe su počele 14. septembra 1918. godine cjelodnevnom artiljerijskom paljbom svih savezničkih topova po bugarskim, njemačkim i austrougarskim položajima, da bi u zoru 15. septembra u 5.30 časova, poslije snažne artiljerijske pripreme, krenule u napad divizije prvog ešalona Druge armije pod komandom vojvode Stepe Stepanovića na frontu Sušica-Soko, dugom 17 kilometara, na kojem je djelovala Prva armija.

Već prvog dana probijeno je 11 kilometara fronta, drugi dan je proširen na 40 kilometara i time počinje slom Centralnih sila na Solunskom frontu, čija linija počinje da se raspada.

Francuski maršal Franše d`Epere u izvještaju francuskoj Vladi pri proboju Solunskog fronta krajem septembra 1918. godine saopštava da se “operacije moraju usporavati jer nema komunikacije radi doturanja hrane francuskim trupama koje napreduju”, a da “samo srpskim trupama nisu potrebne komunikacije, oni idu kao oluja – naprijed”.

Da Vas podsetimo:  Novi napadi neradničke lažne opozicije

Izbijanjem srpske vojske na Vardar definitivno je izvršen i operativno-strategijski proboj njemačko-bugarskog fronta zbog čega Bugari upućuju molbu u Solun da operacije budu prekinute za 48 časova.

Franše d`Epere odbio je taj zahtjev i poručio da u obzir dolazi jedino predaja, što su Bugari prihvatili i 29. septembra u Solunu potpisali primirje kojim je bugarska vojska kapitulirala.

Iako su uslovi primirja bili vrlo teški, bugarski delegati su ih prihvatili samo sa jednim zahtjevom – da srpska vojska ne ulazi u Bugarsku – jer su se plašili odmazde za zločine nad srpskim stanovništvom.

Nijemci nisu priznali primirje i njihove trupe su se izvukle iz kontakta sa Bugarima, a ostaci njemačke vojske odstupali su na sjever gonjeni srpsko-francuskim snagama.

U borbama od 10. do 12. oktobra srpska vojska je razbila dijelove njemačke armije i 12. oktobra ušla u Niš. Beograd je oslobođen 1. novembra 1918. godine.

Porazom Bugarske, njemačko-austrougarske snage na Balkanu našle su se u teškom položaju, a potom je uslijedio slom imperija.

Osmansko carstvo kapituliralo je 30. oktobra, Austrougarska monarhija 31. oktobra, a Njemačko carstvo 11. decembra 1918. godine.

Franše d`Epere je u počast srpskim vojnicima kasnije napisao da su to sjajni borci zbog kojih je ponosan što ih je, rame uz rame sa vojnicima Francuske, vodio u pobjedu i slobodu otadžbine Srbije.

“To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat. I eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih”, naveo je francuski maršal u svojim memoarima.

Izvor: SRNA

1 KOMENTAR

  1. Уместо да се у Београду, на свечан начин прослави 101. годишњица
    пробоја Солунског фронта, по директиви власти, организује се “Парада
    поноса“?!
    Ту параду подржавају и страни амбасадори?!
    Да иронија буде већа, главни правац кретања тих содомиста је био
    баш поред “Пионирског парка“, преко пута Скупштине Србије, угао Улица
    Кнеза Милоша и Краља Александра /Обреновића/, где су налази и
    спомен обележје Солунцима, реплика осматрачнице србске Врховне
    команде са ликовима србских и савезничких команданата, којима су
    учесници “Параде поноса“ одали почаст својим задњицама, уз подршку
    и обезбеђење више хиљада полицајаца, жандарма, “специјалаца“, “кобри’…,
    а све праунуци, чукунунуци “Солунаца“?!
    Боже драги, која беда, срамота, јад и мизерија власти Србије на који
    начин одају почаст својим прецима?!

    Драган Славнић

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime