Nažalost normalno, mada nenormalno…

0
49
Bez kraja – Ilustracija Dušan Arsenić

Nažalost normalno, mada nenormalno dešavanje na Kosmetu, skoro svakodnevno, a skoro obavezno, u vreme praznika, ovog puta ranjavanje srpskih mladića od strane počinilaca albanske nacionalnosti, normalno je izazvalo žestoke osude. Normalno takve i od strane pripadnika srpske nacionalnosti, ukljujući još žešće osude svojih sunarodnika koji to nisu javno učinili. I takođe normalno, sve je brzo utihnulo…

Nažalost normalno, mada nenormalno, mirno se čeka prilika koja će garantovano doći, za sledeću eksploziju obe vrste osuda. Bez propitivanja imaju li svrhe i jedna i druga, jer takav i svaki nasilan čin, osuđuje svako normalan! To mora da čini javno samo ko govori i u ime drugih, što su i učinili odnosno čin osudili, ne samo strani nego i albanski zvaničnici… Tako da je u pitanju samo dokazivanje onog u šta niko normalan ne sumnja: pripadnosti dotičnog, normalnima. Uz ne baš normalno pretendovanje na govorenje u ime drugih, pored onih koji to čine legitimno. I garantovano nenormalno: određivanje ko je i koliko Srbin. Uglavnom, manje od njega…

Nažalost normalno, mada nenormalno, nema ni propitivanja posledica osuda prve vrste. (One druge, i te kako ih imaju. Počev ili zaključno, sa „crtanjem meta na čelu“ osuđivanih). Nema ih! Kako je neko podsetio: i najžešća reč negodovanja, nije u stanju čak ni muvu da ubije! Propitivanja nema ni o posledicama javnog osuđivanja nenormalnih zbivanja, ali u Srbiji! Kad bi ih bilo od strane sklonih osudama, takvih na Kosmetu… Pomenućemo samo jedno, da se još uvek ne zna ko je pobio gardiste u Topčideru, a zna da je zvanična komisija utvrdila da su pobijeni od strane „trećeg lica!“. Jer se u zemlji Srbiji normalno (tradicionalno) smatra: vojnik se u mrtvačkom sanduku kući vraća, samo iz rata. Inače svojim nogama, da uživa i u zasluženom poštovanju i eventualnoj slavi. I porodici, koju ženidbom normalno proširuje ako to ranije nije već učinio!

Da Vas podsetimo:  Majka: “Nemoj sine nikad da me ostaviš, bolje me ubij”

Ali kod nas je normalno i „Psovanje majke kapetanu, u potoku!“. Kako vidimo na ovom primeru, čak se smatra za dužnost, i hrabrost…

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime