Ne bih ja, tu, ništa menjao!

Ispred Skupštine Srbije i ubuduće dočekivati sportiste, a ispraćati vlast!

I svi koji se bave javnim poslom, što jeste i sport, morali bi, bar od olimpijade do olimpijade ili jednom u mandatu, da pred Skupštinom izbaždare svoj učinak, ugled i cenu.

Pa da vidimo: gde smo bili, šta smo radili, a građani da izvade ono blokče, podvuku crtu i kažu: šta smo ovde imali…?

Aj’mo, narodni poslanici, ispred Skupštine, a ne unutra!

Pred građane, a ne pred salonske kamere!

Da sa građanima, narodom svojim, zapevate himnu, a onda da pevate šta hoćete. Pa da vidimo – hoće li vas građani pratiti ili će vam zviždati.

Možete zapevati ”Osvojili smo sveeee….Osvojili smo sveeee!”, jer jeste: u vašim su rukama i pasoši koje dajete sportistima i novac koji im dajete za nagradu.

Možete i ”Igraj i pobedi…”

Srbija vas čeka, da dođete iz daleka…

Zašto ne bi ste te velike pobede koje vojujete na međunarodnom planu, odnosno njihove ishode, proveravali pred narodom, pred Skupštinom? Zašto ne bi ste obradovali svoje sugrađane, da vam prirede doček?

Ovde žive ljudi koji vole svoju zemlju!

Jeste li čuli kako pevaju himnu?

Zašto niste pred njih izašli po povratku iz Brisela, nakon što ste potpisali istorijski sporazum sa Kosovom?

Da zapevate ”Bože, pravde!”

Zašto svoju ushićenost i razdraganost otvaranjem poglavlja u predpristupnim pregovorima za ulazak Srbije u EU – niste podelili sa narodom, pred Skupštinom?

Valjda to vredi bar kao jedna bronzana medalja na Olimpijadi!

Zašto ne bi ste pred Skupštinom, sa svojim građanima, proslavili ”Partnerstvo za mir” i lepo im objasnili da greše ako misle da to ima veze sa našim ulaskom u NATO?

Zašto niste i vi došli da sa svojim narodom dočetake svoje sportiste i proslavite naše medalje?

Nećete da se kitite tuđim perjem?

Tu je greška!

Nije to tuđe, to je naše perje.

I građani nisu vikali ”Vučiću, pederu”…

Ako se i čulo sporadično, to je ološ vikao.

Elita nije.

”Elita srpskog sporta ovde je za ovakvu elitu Srbije!” – izgovorio je pred Skupštinom Aleksandar Đorđević, selektor košarkaša.

Dokazao je da ume da proceni pojedince i od njih napravi tim. Elitni.

Te mu treba verovati.

Neko se ljutio i nešto vikao jer je izostavio Bobana Marjanovića?

Taj svojim drugovima u reprezentaciji nije ni čestitao na srebru.

Nije došao da ih dočeka, ni na aerodromu, ni pred Skupštinom.

Izbaždario se….

Ako. Treba još da raste.

A političari i vlast?

Ako i dalje tvrdite da ”nećete da se kitite tuđim perjem”, onda izađite pred Skupštinu i građane okićeni svojim perjem.

Okačite svoje medalje oko vrata.

Pa da vidimo: hoće li vas dočekati ili ispratiti.

Radoje Andrić

Iskra