Sa TV ekrana nas ubeđuju da nam je nikad bolje, da će strani investitori da nas spasu, dok mi jedemo sendviće i ne progovaramo. Jovica Kostić je na društvenim mrežama podelio lično viđenje naše svakodnevnice.
On o svemu što se servira misli drugačije. Njegovu objavu prenosimo u celosti:
Ne loži se sirotinjo…
Nisu ti putevi za tebe sirotinjo.
Ionako nemaš para za najskuplje gorivo i najskuplje putarine u Evropi. To je za belosvetske, ali i domace „investitore“ da lakše mogu da obilaze svoje fabrike u kojima će tvoja deca da rade, sirotinjo sendvičarska. A ti ćes do tih fabrika i dalje dolaziti kaljavim sokacima, kao i do sad.
Sirotinjo, investitor i ti, čak ni isti vazduh ne udišete, shvati. Od posledica njegovog bogaćenja, pune su onkološke klinike.
Prvi smo u Evropi po malignim oboljenjima a drugi u svetu. To su zvanični podaci. Umiru nam bližnji i dalji, rođaci, komšije, kumovi…
Investitor bere kajmak, a ti sirotinjo za crkavicu radiš, koju ćeš svakako ostaviti opet njemu, ili sličnim, kroz račune, naftu, najskuplje đubrivo, najskuplje namirnice i lekove.
Ne vidiš sirotinjo duhovna i materijalna, gradska ili seoska, ne vidiš dalje od zadovoljenja svojih najosnovnijih jednodnevnih potreba…
Ne vidiš da postadosmo deponija bogatih zemalja. Ne vidiš da smo kolonija različitih svetskih ekonomskih interesa.
Ne vidiš da nam je iz godine u godinu sve zagađeniji vazduh, sve lošija voda…
U selima, gasi se jedna po jedna kuća.
Putevi zarastaju u korov i ostalo rastinje bez duše, jedino su prtine ka grobljima dobro ugažene i prohodne.
„Luftika“ pomalo greši. Neki putevi su stvarno rađeni po naredbi tobožih „investitora“ čije „investicije“ plaća srpski narod, tačnije plaćaće ih naši praunuci jer se ta „nova radna mesta stranaca“ finansiraju od sve većih kredita koje uzima Srbija. Neki autoputevi, kao npr. autoput Niš- Šiptarija pa možda na teret Srbije i do luke Drač u Albaniji se radi po zahtevu i verovatnoj naredbi NATO moćnika kako bi u slučaju potrebe tim putem iz posle SAD baza u Nemačkoj, najveće baze u ovom delu Evrope- Bandstil na Kosovu, a možda i iz luke Drač, što brže mogli da pošalju svoje trupe u rat sa Rusijom. Sve te puteve vrhuška i brojne „bratije“ (npr. Vučići, Brnabići, Tepavčevići, kao i mafijaši sa Kosmeta) grade i za svoje džepove jer očigledno keširaju basnoslovne provizije i mito. Kako inače objasniti da 1 kilometar autoputa u Srbiji u ravnici, bez mostova, tunela idr. zavrzlama, košta skoro kao i 1 kilometar u Austriji ili 0,8 km u Nemačkoj itd. Smešno ako se zna da radnik u Nemačkoj košta poslodavca sa doprinosima bruto kod oko 2800 evra mesečno netto i do 3500 €. Kod nas se radi za siću, puter skidaju strane firme iza kojih se često kriju i naši suvlasnici. I sve je jeftinije nego na Zapadu, a autoputevi su preskupi! Kako beše ona persiflaža na Šekspira -„ima nešto TRULO u državi Srpskoj“. I što je još trulije, siromasi koji se diče autoputevima kojima će možda provozati nekoliko puta u toku celog života, tim putevima ali hvale Vučića. I siguran sam da će opet glasati za njega. Srbi su postali slični Nemcima. Mnogi i danas -pogotovo starija generacija Švaba, hvale Hitlera koji je -čuj- gradio Autoputeve! A rat? A uništenje Nemačke do poslednje cigle? A desetine miliona žrtava? Sve zaboravljeno? Pa i ovaj naš domaći poludiktator gradi autoputeve. Već zaboravljeno siromaštvo, rasturanje Srbije, odricanje od Kosova, zaboravljena rasprodaja srpskih dobara i resursa itd. Rasprodaja naše radne snage strancima- ukratko sve već zaboravljeno? Za koga se sve to gradi – napisao sam u početku komentara. Pa vi sada vidite za koga da opet glasate! Ili se i vi, mladi naraštaji, spremni da se prostituišete za 100 evra a penzioneri za 170 evra? Po glasu. Znaćemo uskoro!