Evropska unija se zajedno sa Hrvatskom zdušno zalaže za to da Nikolu Teslu proglasi hrvatskim naučnikom. Osnov za to im je, iako se Tesla uvek izjašnjavao kao Srbin, pa u te poznate izjave neću ulaziti dublje, njegovo mesto rođenja – Smiljan, selo koje se danas nalazi u Hrvatskoj.
Činjenica je da je Nikola Tesla rođen 1856. godine kada je Smiljan bio deo Vojne krajine, tačnije Habzburške monarhije, od oca Milutina, pravoslavnog sveštenika (to su oni sveštenici koji nešto kasnije nisu učestvovali u masakriranju, već su isključivo masakrirani) i majke Georgine (unuke, opet, pravoslavnog sveštenika). Napominjem da su mu preci bili pravoslavni sveštenici, jer je u Hrvatskoj ovo bio preduslov za stradanje, pošto je to bio nedvosmisleni znak da je neko Srbin.
Ono što na osnovu istorijskih podataka koji govore o velikom ilindanskom pokolju Srba u Smiljanu i zaseocima 1941. godine kada je ubijeno preko 500 Srba, a nisu bili pošteđeni ni žene ni deca, mogu reći jeste da je sreća da Tesla nije dve godine pred smrt poželeo da dođe u svoj zavičaj, jer bi i njega veoma rado zaklali. Dakle, ako bismo banalizovali, kao što to rade pojedini Hrvati, mogli bismo da kažemo da je Tesla poživeo do 1943. godine zato što ga nije vukla nostalgija za rodnim mestom.
Pošto nema nikakvog smisla Hrvatima (onima koji se profesionalno i uz redovnu platu bave istorijskom revizijom) objašnjavati stvari, za kraj napisanog ću predložiti sledeće – s obzirom na to da je Nikola Tesla nedvosmisleno Srbin i najveći naučnik, pronalazač, svih vremena, ipak nemojte vi u Hrvatskoj očajavati.
Imate dovoljno iskustva da neki od onih koji su nastavili izučavanje najvećih dometa ljudi kojima se ponosite, mogu držati po svetu seminare o osnivanju logora, o 57 načina ubijanja čoveka, o pravilnom stavu za guranje u jame, o sečivima posebno dizajniranim za ubijanje pripadnika pojedinih naroda i tome slično. Propovednici „zlatne milijarde“ bi bili oduševljeni vašim znanjem.
Moj predlog za hrvatske revizioniste jeste da postave na sajtove, u svoje brošure i edukativne programe za decu jednog od zaista upečatljivih i velikih pronalazača svog roda, a to je Ante Pavelić. On je zaslužan za nešto što nikada pre njega nije postojalo, a to su logori za decu.
U toj oblasti, on je dao nemerljiv doprinos kakav niko posle njega nije, niti će, niti bi hteo dati.
Mi Srbi smo pravili mnogo grešaka kroz svoju istoriju, pa ne moramo baš ulaziti i u Evropsku uniju.
