Jedan od znakova raspoznavanja našeg Predsednika, jeste uredno odbijanje odgovora na novinarska, bilo čija pitanja! Ako su zaista pitanja, a ne poziv na kukanje ili hvalisanje. Ili ih zaobiđe odnosno ignoriše i „odgovara“ na ona koja je sam sebi postavio… Vrlo neuobičajeno u odnosu na druge, pa i njegove prethodnike! Ovo se naziva različito, uvek sa akcentom na nekoj ličnoj osobini. Jedna slabije pominjana, zaslužuje posebnu pažnju.
U pitanju je „japajajkovanje“,potpuno odsustvo obzira i odgovornosti prema drugima! Prvi je korak u njihovom ispoljavanju, upravo odgovaranje na njihova pitanja. I odbacivanje njihove sadržine, a ne samo prihvatanje, neslaganje, a ne samo slaganje, priznavanje je obaziranja na njih. I onog ko pitanje postavlja! Kao takvo nije stvar „elementarnog vaspitanja“, nego priznavanja za ravne sebi! Ne kao političkih bića (zna se da neko kosi, a neko vodu nosi), nego kao ljudskih. Po starom određenju, bića koja govore. I koja zbog toga, i mogu postavljati pitanja. To se ne želi, kao ni da budu pitana, i to bi ih činilo ravnim. Zato se i ne pitaju, njima se naređuje! Tako da nikakvog ili ni sa kim dijaloga nema, on je razmenjivanje pitanja i odgovora. A vidimo da je odgovor i prvi korak u odgovornost.
Ko ne odgovara na pitanja ne odgovara ni na argumente, u pitanju ili svom monologu mimo njega. Ni na jedan, ma koliko ih bilo, jer bi onda trebao i na drugi, treći… Ili na teze, „klasika“ je „odgovor“ crkve na Luterovih devedeset pet. Jednom rečenicom, kojom ga isključuje iz svojih redova…
Tako da ko može da ne odgovori ili bira na šta će i kako odgovoriti, pokazuje važnije od (ne)vaspitanja i nepoštovanja logike. Ako drugi nisu vredni odgovora odnosno nekoliko rečenica, čega su vredni? Sigurno nisu ispunjavanja njihovih na zakonu zasnovanih očekivanja i traženja, odgovornosti prema njima. Ne zaboravimo: za sebe i svoje „izabrani“ ne kažu da dolaze na vlast, nego „preuzimaju odgovornost!“.
Bez odgovaranja na postavljena pitanja, bilo čija, a pogotovu novinara čiji je posao i postavljanje pitanja „odgovornima“, njihove odgovornosti zato nema. Nije to ni praktikovanje uverenja da je napad najbolja odbrana. U principu, pa i odbrana od neugodnog pitanja. U pitanju je mnogo ozbiljnije od svega toga, pogotovu od prisustva nevaspitanja. To je, u startu odbacivanje odgovornosti! Neuporedivo veće od odgovornosti novinara, koji, primera radi, ne mora znati gde je Mauricijus, i ko tamo ima bankovni račun. Za razliku od onih koji moraju znati, jer tvrde da ga neko tamo nezakonito ima. A dužni su, pored ostalog, da to sprečavaju ili kažnjavaju…
Izvor: Kolubarske
