Ne postoji ministarstvo u svemiru

0
849

28046-svetislav-bule-goncic-580x0On je jedan od onih umetnika koji su na najbolji način kreirali kulturno nebo Srbije, bespoštedno dajući sebe kako u pozorištu, tako i na malim ekranima, neprekidno tragajući za kreativnošću, inspiracijom, napretkom, boljitkom i inovacijom… On je jedan od onih ljudi – „buntovnika“ sa stilom, elokventnih i široko obrazovanih, spremnih na pokret i akciju, rešenih da iza sebe ostave drugačije i bolje sutra. On je jedan od onih koji čvrsto stoji sa obe noge na zemlji, trudeći se da nasmeje druge i nesebično podeli svoje znanje i talenat.

Svetislav Bule Goncić čovek je čije nam uloge uvek nacrtaju osmeh na lice, a ovo je njegova priča o kulturi i glumi danas, o obrazovanju, o omladini u Srbiji, o pozorištu kao instituciji koja nikada ne može imati kraj… Ipak, najvažnije od svega – ovo je priča o nekom prohujalom vremenu koje i dalje održavamo u životu veštačkim disanjem i putokaz kako to konačno promeniti.

Goncić se na samom početku razgovora osvrnuo na klimu u društvu, na uporno insistiranje da živimo u okvirima nekog starog, davno uspostavljenog sistema, istakavši da je došlo vreme da se suočimo sa tim da je promena neophodna. Jer favorizovanjem i odbranom starog direktno omalovažavamo budućnost…

Onog trenutka kada smo postavili društveni okvir koji ćemo kao građani konzumirati, tog trenutka kada smo pristali na skup zakona i sve atribute koje takvo društvo nosi. Mi smo davne 1950. pristali na socijalističke zakone i tog trenutka smo postavili temelje jedne moderne države posle Drugog svetskog rata, a taj temelj je „rodio“ situaciju i atmosferu kakvu danas imamo. Međutim, mi i dalje, 65 godina kasnije, uporno konzumiramo atribute tog doba. Svi današnji kulturološki i socijalni okviri su plod starog koncepta da mi zajedničkim parama kroz budžet finansiramo zdravstvo, školstvo, kulturu… I to kao koncept je odlično, ali u stvarnosti je isti i te kako zastareo, i zbog raznoraznih manipulacija nemoguće je održavati ga živim. Valjalo bi da se svi suočimo da tim da je došlo i dolazi do promene, jer mlad svet ne dozvoljava da taj stari koncept socijalnog statusa opstaje. Ljudi, dosadno je, dajte da pravimo nešto novo – kaže naš glumac.

2015-12-09_001709Da Svetislav Bule Goncić ne priča u prazno, te da zaista iza svojih reči i uverenja čvrsto stoji, dokazuje i njegov rad u Ustanovi kulture Vuk Stefanović Karadžić. Ovaj teatar i uopšte umetnička institucija trenutno je pod „dirigentskom palicom“ Goncića, a on planira da upravo u svom „sokaku“ počne sa primenom novih ideja. Rešio je da zaboravi na stare šablone i obrasce, i da publici ponudi obilje kreativnosti i nagoveštaj nekih novih vremena, nekih novih koncepata…

Ovde se ne radi o tome da zadovoljim potrebu za bulevarskim teatrom, niti želim da ovu ustanovu neko smešta u neki format koji već poznaje. Mi možemo da prepoznamo da se vreme menja i da institucije kulture nemaju problem sa kreativnošću, nego sa strukturom. Postoje određene okolnosti u kojim kreativac može da se izrazi, a ovde se sada fundamentalno radi o tome da te okolnosti moraju da se promene. Ako vi imate potrebu da kao biće konzumirate i adminstirate estetiku jednog prošlog, propalog vremena, sada je vreme da to prepoznate i promenite i uzmete učešća u kreiranju neke nove mode. Ne treba smeštati „Vuk“ u uobičajeni format, naravno da ćemo zadovoljiti potrebu za sadržajima koji su čisto konzumentski, na kraju krajeva i zabavni, ali mislim da je mnogo važnije otkriti tu tezu da se ovde radi o redefinciiji pojmova, da treba dati šansu kreativnosti da se pokaže na potpuno drugačiji način, koristeći atribute koji ne pripadaju isključivo prošlom sistemu vrednosti – objašnjava naš sagovornik.

Negujmo srpski jezik

Da Vas podsetimo:  Glad naša nasušna

Svetislav Goncić nedavno je bio i deo kampanje „Negujmo srpski jezik“, a kratak snimak u kome on i radnik gradske čistoće uče Srbe kako se pravilno govori, postao je pravi hit na Internetu. Glumac ističe da je ova kampanja idealan način da se skrene pažnja na jednu važnu društvenu temu.

To je jedna duhovita i interesantna kampanja kojoj je zadatak da pokrene razmišljanja na zabavan način. Bilo je neophodno da se na interesantan i opušten način pokrene priča o srpskom jeziku. Možda i ne možemo nešto da ispravimo, ali možemo da se nasmejemo, mnogo smo nešto ozbiljni. Naš jezik je živ, što je jedan od osnovnih konstrukata i pisane i svake druge inteligencije. Ne možemo mi da začaurimo jezik u neku formu. Jezik jeste osnovna jedinica duhovne strukture, i siguran sam da će doživeti svoju ekspanziju – optimistčan je glumac.

Nekada se kultura razvijala baš onda kada nije bilo novca

Novac i zadovoljavanje komercijalnih apetita, kao merilo uspeha i prosperiteta u savremenom društvu, nameće se i u svetu teatra i kulture uopšte. Međutim, Goncić ističe da se kultura „rađala“ baš onda kada novca nije bilo, i da promene u svetu pozorišta ne treba da se fokusiraju na čistu prodaju.

Veliki broj ljudi govori da nema novca u kulturi, i u trenutku kada je to neki opšti odjek, morate da pomislite da svi traže samo pare da bi se kulturno izrazili. Međutim, nekada se kultura razvijala baš onda kada nije bilo novca… Drugo, ja ne mogu da branim kulturu. Ne postoji ministarstvo u svemiru koje kulturu može da zaštiti od nekulture, to je iluzorna postsocijalistička ideja o tom konceptu. Da se razumemo ja nemam ideološki problem, ali imam problem sa zastarelim načinom razmišljanja. Ostaci starog sistema i lažno sakrivanje iz levog stava je ono što samo održava ovaj propali koncept gde se novac slaže u javne ustanove i ne koristi u nekom konkretnom smislu. Ne branim ja stari sistem tako što ću da komercijalizujem komercijalni apekt nekog teatra i da kažem da je to čista prodaja. Trenutna situacija je takva da se pristojna suma budžetskih para troši za ostvarivanje kulturnih sadržaja, ali se najednom sve više priča o tom problemu u pozorištu? Zašto taj novčani aspekt nije bio izražen ranije, iako je u finansijskom smislu ista razlika postojala? Baš zato što se menja vreme. Ponavljam, mislim da je fokus na promeni vremena, ne smemo da se zadržavamo na starom, ali ni novo ne znači automatski komercijalno u svom najbanalnijem smislu. Promenu treba da tražimo u jednom održivom konceptu gde će mladi ljudi koji inače ne mogu da se zaposle, pronaći svoje mesto i iskazati svoju maštu i kreativnost – zaključuje popularni Bule.

Ljudi se plaše promena, jer promenom gube socijalnu sigurnost

Klima u Srbiji je već dugi niz godina takva da nam kao narodu ne „leži“ pozorište, vazda smo više voleli film, a u manjini su oni koji se opredeljuju da svoju potrebu za dozom zabave potraže u teatru. Srpski glumac ističe da to nije slučaj samo na našem prostoru, već da nije siguran da uopšte postoji narod koji više „degustira“ pozorište. No, to ne umanjuje značaj teatra u bilo kom društvu.

Svakako, vreme u kom živimo ima udela u tom prioritetu filma. Ali, pozorište je jedna ritualna igra na koji smo mi svi pristali od kada je sveta i veka, i od kada čovek postoji. Ta potreba da se kritički osvrnemo i napravimo refleksiju prema onome što živimo postoji još od primitivnih rituala u pećinama i to ne može da nestane. Tako da ne možemo da tražimo mogućnost da toga nema u Srbiji. Toga u Srbiji ima na pretek, kroz predstavu u gradu, ali i kroz običaje, recimo unošenje badnjaka, i kroz mnogo drugih scenskih izraza. Mi, u Srbiji, još uvek administriramo staru estetiku, nastalu sredinom prošlog veka, ali ti atributi nestaju i rađa se novo vreme, tako da je izvesno da će i pozorište pretrpeti i strukturalnu i formalnu promenu – naglašava sagovornik, i dodaje kako vrata promena otvara mladost, ako joj se to dozvoli.

Da Vas podsetimo:  „Žestival“ u Užicu od 20. do 25.avgusta

Najpre mislim da treba ukapirati da nam stiže promena. Ljudi se plaše promene, jer ona nosi neizvesnost, a neizvesnost sa sobom povlači mogućnost rizika i greške. Taj rizik da će postojati greška je zastrašujući – jer svi vole da imaju socijalnu sigurnost. Socijalne sigurnosti je bilo u tom dosadašnjem konceptu, međutim sada se pojavljuje neizvesnost. I to redefinisanje bilo kakvog regulatornog principa zbunjuje ljude, jer smo navikli da svoju ličnost potvrđujemo u nekim okolnostima koje prepoznajemo i čim taj društveni i socijalni oslonac izgubimo, osećamo se nesigurno. Formula promene nije da mi imamo gotov recept, već smo u situaciji da treba da prepoznamo da je došla promena, da joj otvorimo vrata. Promena je ono što mladost sama po sebi nosi, ako joj se to dozvoli. Mladost je usmerena ka budućnosti i životu – mladost kaže „Ja ću možda pogrešiti, ali imam vremena da grešku ispravim!“ Mladost se ne plaši kreativnosti. Zadatak nas zrelijih, i socijalno i po godinama, je upravo to – da podržimo mladost.

2015-12-09_001925Čovek mora ozbiljno da shvati breme svoje sudbine

Svetislav Goncić bio je u klasi sa Žarkom Lauševićem i Sonjom Savić, dve glumačke veličine, čiji su životi, nažalost, bili obeleženi velikim tragedijama i posrtanjima. Sonjin život završio se prerano, pomalo obojen beznađem, dok je Laušević, ipak, uspeo da se digne sa dna i nastavi hrabro da korača trnovitom stazom života.

Nemoguće je definisati ili se objektivno osvrnuti na takve životne scenarije. Svi treba vrlo odgovorno i ozbiljno da se odnosimo prema svojim životima. Sonjina i Žarkova priča su dve lične tragedije, ali i pokazatelj da moramo ozbiljno da se bavimo svojim sudbinama, i shvatimo bremenitost i težinu istih. Hvala Bogu da Žarko može da radi i da je donekle uspeo sve to da prevaziđe, ali tragedija je bila takva da je poremetila ozbiljan broj najlepših godina u nekoliko života. To su intimne stvari, i teško je bilo šta pričati o tome, posebno kada je Sonja u pitanju, koju sam znao od sedme godine života – rekao je naš sagovornik.

Nešto najvrednije što se novcem ne da kupiti

Obrazovanje je možda danas potcenjena, ali ipak ono je ne u formalnom, koliko u suštinskom smislu, preduslov za uspeh i prosperitet na svakom planu. Goncić ističe da za dobro glumca obrazovanje možda nije toliko bitno, ali da je s druge strane upravo znanje ono najvrednije što svaki čovek sebi može da priušti.

Gluma nema veze ni sa inteligencijom ni sa obrazovanjem. Vidite, svima nam je svojstveno da se igramo, a gluma je najsličnija dečijoj igri, samo što ima element organizovanosti. Bez te igre, bez te radosti u igri, nema ni žive scene. Ona je ritualno izigravanje onoga što živimo. Igra je suština za glumu, u samoj je njenoj srži. U tome se negde krije i odgovor zašto obrazovanje nije ključ za dobrog glumca – plastično dočarava ovaj umetnik.

No, Goncić istovremeno tvrdi i da je obrazovanje u širom smislu nešto što svaki čovek sebi duguje.

Mislim da je za svakom čoveku neophodno da ima šire obrazovanje. Recimo, ako vi imate mogućnost da nešto specijalizacijom sagledate iz jednog ugla, šire obrazovanje vam omogućava da isti problem ili projekat sagledate iz više perspektiva. To vam daje plastiku, a ta plastika vam daje više rešenja za jedan problem. Široko obrazovanje je ključ za modernog čoveka, i na ličnom planu svako bi trebalo da bude obrazovan koliko god više može. Postoji nekoliko vrsta bogatstava, a najvrednije je ono koje je džabe, a to je upravo znanje. Najvrednije stvari ne koštaju ništa, i to je jedan stav koji sigurno u sebi svako zna i nosi. Mi možemo da potvrdimo svoj socijalni status kroz materijalni format ili kroz novac, ali ono najvrednije ne može ni da se kupi ni da se proda. Mislim da je ulaganje u tom smislu i unapređenje sebe i svoje ličnosti najvrednija stvar o kojoj možemo da pričamo – jasan je on.

Da Vas podsetimo:  Fenomenalna nauka: Dan otvorenih vrata

Kultura je u najširem smislu reči tolrancije i poštovanje različitosti. Danas toga tako malo ima, i baš zato je možda kultura, bar na prvi pogled, na marginama društva.

Subjektivnost koja danas vlada plod je pogrešnog ekonomskog koncepta koji je star 60 godina, i subjektivnost je zamenila ono što bi trebalo da bude činjenično stanje i tolerancija. Nije svako subjektinvo mišljenje činjenica, niti je tačan svaki stav koji neko ima. To je dijametralno suprotno od tolerancije. Kultura jeste tolerancija. Mi treba da imamo dva različita stava, pa ćemo u sukobu ta dva stava, u jednom konstruktivnom sukobu, roditi novi kvalitet. Tu je ključ, a ne u subjektivnosti, jer smo u toj „suludoj“ subjektivnosti i više nego neefikasni – zaključio je Goncić.

O ljubavi, braku, vaspitanju i sreći

2015-12-09_002259Sa Buletom smo razmenili par reči i o svim onim pojmovima koji daju okvir našim životima, te koji su nam donekle i cilj – o braku, deci, uspehu, sreći, o begu od „užurbane“ svakodnevnice…

Kada smo ga upitali koliko je izbor bračnog partnera važan za radost u životu, on nije oklevao da se našali na račun lepšeg pola.

Super je važan, ali ja nisam birao. Dok sam se osvestio, već sam bio oženjen i imao decu. Žene to vrlo vešto urade – šeretski je rekao Goncić, dodajući i par reči o vaspitanju dece, za koje pravila nema, ali „tajna“ ipak postoji.

Mi smo pokušali da vaspitavamo prvo dete, ali smo vrlo brzo shvatili da je to pogrtešno. Jer, deca su kao ogledala i mali „papagaji“ – oni oponašaju zrele jedinke. Zato se sa drugim detetom nismo preterano ni trudili. Naravno da smo usmeravali decu kada bi se dolazilo do nekih odgovornih tačak, ali smo pokušali da se ne mešamo mnogo – zaključuje glumac.

Kada poželi da pobegne od svakodnevnice i obaveza, Goncić ima fantastičan izduvni ventil – one neumorno „jezdi“ na motorima.

Uh, definitivno su motori način da se „izluftiram“. Vozim ih još od 1985, od onda kada je moj „ludi“ otac imao poverenja da mi kupi poni ekspres. Sa manjim pauzama, obišao sam pola Evrope, i vozim se i dalje… Motori su ne samo strast, već i odlično prevozno sredstvo, posebno za urbane, gradske sredine.

Privatno i profesionalno Svetislav Goncić je neko ko je kompletna i ostvarena ličnost. Baš zato, morali smi da ga upitamo kako on definiše sreću i uspeh.

Uspeh je postići neku stabilnost na svom putu, sa prijateljima, životnim temama, da čovek ima šta i sa kim da podeli. To je i zadovoljstvo da možeš da daš i podeliš sa nekim svoje znanje i kapacitete, a u cilju ostvarivanja kreativnosti – zaključio je srpski glumac.

Stefana Pavlović

dnevno.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime