Ne seci granu na kojoj sediš

0
729

juzni-tok-2-420x244 Odluka Srbije da započne istragu o okolnostima prodaje kompanije Naftna industrije Srbije (NIS) iz 2009. godine “Gazprom-njeftu”, postalo je još jedno svedočanstvo pokušaja određenih krugova u rukovodstvu Srbije da vode “dvostruku igru”. Prvobitna formulacija ministra MUP-a Srbije Nebojše Stefanovića o “formiranju specijalne istražne grupe za ispitivanje svih slučajeva i okolnosti povezanih sa privatizacijom NIS-a”, dozvoljava nam da pokušamo pretpostaviti da Beograd pokušava da istragu prikaže isključivo u pravnim okvirima.[1]Međutim, praktično identičan pristup koji je ranije pokazala susedna Bugarska prema projektu “Južni tok”, a takođe i koordiniranje akcije sa zajedničkom antiruskom politikom Brisela, ukazuju nam na nedostatak samostalnosti u delovanju srpskog rukovodstva.

Šta konkretno izaziva nezadovoljstvo oponenata Rusije? Pre svega, obim transakcija poslova i nedostatak kontrole nad tim poslovima od strane struktura EU. Treba podsetiti da je Srbija potpisala sporazum o prodaji svog jedinog naftnoprerađivačkog preduzeća za 400 miliona eura, u pozadini gasnog spora između Rusije i Ukrajine krajem 2008. godine. Tada se pred Evropom pojavio duh hladnoće, sa svom očiglednošću neodgovornih postupaka Kijeva. Praktični rezultati sporazuma za Srbiju bili su istinski preporod NIS-a koji je pripadao naftno-prerađivačkoj platformi Pančeva i Novog Sada, ukupnog kapaciteta od 7 miliona tona nafte za godinu dana, kao i pogon za proizvodnju gasa za punjenje vozila u Elemiru. Kompanija “Gazprom-njeft” je tokom protekle tri godine investirala 500 miliona eura u modernizaciju NIS-a. A posle ulaska srpskog dela gasovoda “Južni tok”, što je predviđeno rusko-srpskim sporazumom, tranzitni priliv će doneti još više novca.

Takođe treba napomenuti da je Srbija postala jedan od “pionira” u realizaciji projekta “Južni tok”. Prethodni sporazumi sa njom su bili potpisani još pre zvaničnog predstavljanja projekta, u decembru 2006. godine. Radilo se o sporazumu Gazproma i srpskog gasnog monopoliste – kompanije Srbijagas – o sprovođenju zajedničke ekspertize o izgradnji srpskog dela gasovoda od granice sa Bugarskom.[2]U cilju realizacije ovog sporazuma u januaru 2008. godine, za vreme posete srpske vladine delegacije Moskvi, potpisani su međuvladini sporazumi o saradnji u energetici, kao i okvirni sporazum o kupovini kontrolnog paketa akcija kompanije NIS od strane kompanije Gazprom-njeft za 400 miliona eura i 500 miliona euta investicionih obaveza. Pored toga, sporazum je predviđao rusku finansijsku pomoć za izgradnju skladišta gasa u rejonu srpskog grada Banatski Dvor – koji je trebalo da postane sastavni deo infrastrukture gasovoda “Južni tok”.[3]

Da Vas podsetimo:  Odgovor Popoviću, na njegov ”odgovor” Janiću

Kao što vidimo – sporazum Rusije i Srbije iz 2008. godine i kasnija procedura njegove realizacije nosila je kompleksan karakter i bazirala se na međuvladinim sporazumima. Na taj način pokušaji njihovog revidiranja ne samo da nisu u skladu sa međunarodno-pravnom praksom, nego automatski stavljaju Srbiju u položaj država koje ne poštuju potpisane sporazume, koje ne brinu o svojoj poslovnoj reputaciji i preuzetim obavezama datim na najvišem državnom nivou (potpisivanje paketa energetskih dokumenata prošlo je pod pokroviteljstvom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića – koji svakako ne pripada skupini proruskih simpatizera).

Zbog toga ne čudi što su u ruskoj kompaniji “Gazprom-njeft” odmah izrazili čuđenje prema postupcima sa srpske strane. Poslednja dejstva Beograda izgledaju još čudnije ako imamo u vidu da je samo mesec dana pre toga u prestonici Srbije kompanija South Stream d.o.o. potpisala ugovor sa OAO “Centragaz” koji je postao pobednik tendera za izgradnju gasovoda “Južni tok” na teritoriji Srbije. “Centragaz” se bavi projektovanjem, nabavkom opreme i materijala, građevinsko-montažnim radovima, obukom personala i uvođenjem u eksploataciju “Južnog toka” u Srbiji. Uslovi Ugovora predviđaju da se za realizaciju radova kao kooperanti pozovu srpske kompanije.[4]

Na taj način inicijativa MUP-a Srbije nije samo pokušaj dezavuisanja dokumenata koje su potpisale prethodne vlasti zemlje, nego i otvoreno podrivanje spoljnoekonomskog kursa sadašnje vlade i stvaranje situacije u kojoj različiti resori donose odluke po pitanju međunarodne saradnje, koje su uzajamno isključive. Apsurdnost situacije pojačava okolnost da je odlukom Narodne Skupštine Srbije projektu gasovoda “Južni tok” na teritoriji zemlje već dodeljen poseban status.

Međutim, teško je objasniti mnoga dejstva ruskih partnera koja ne odgovaraju ni logici ni zdravoj pameti, u poslednjih nekoliko meseci. Što se tiče projekta “Južni tok” i drugih sporazuma sa Rusijom, o tome je veoma lepo govorio premijer Mađarske Viktor Orban: “U politici se to zove sečenjem grane na kojoj se sedi”.[5]I ne bi trebalo da određeni krugovi u Srbiji računaju da će EU njihovoj zemlji kompenzirati neizbežne finansijske gubitke. U geopolitici se slabost niti poštuje niti plaća – ma sa koje strane dolazila.

Da Vas podsetimo:  Biti Srbin je nešto ružno: Dritane Srbine!

Petar Iskenderov

FONDSK

[1]ITAR-TASS 11.08.2014 23:42

[2]http://www.upstreamonline.com/live/article125148.ece

[3]http://uk.reuters.com/article/2008/01/25/uk-russia-serbia-idUKL2515142420080125?sp=true

[4]http://www.gazprom.ru/press/news/2014/july/article195602/

[5]http://ria.ru/world/20140815/1020117274.html

foto http://www.kurir-info.rs/vesti/biznis/brisel-juzni-tok-nije-prioritetan-projekat-clanak-1479151

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime