Ko radi, taj i greši! Pisanje uopšte pa i ovo, takođe je nekakav rad. I podleže greškama. Neke uviđa i pisac, i red je da ih prizna. Na primer, da ga je Ana Brnabić demantovala istog dana kada je napisao kako peticiju lekara nije propratila očekivanim: „To je napad na Aleksandra Vučića!“. Verovatno se lomila da li dodati: „i na sve nas“.
A da li će pisac pogrešiti, ako kaže: „Pa šta, i ako je napad“? Obratimo pažnju: indirektan, i po Ani, i samo verbalni! (tako da zbog njega nije nužna najavljena nabavka lovaca-bombardera). I ne na njega nego na jedan njegov postupak: izbor članova Kriznog štaba! Otkad je dotični „crveno slovo“, a zamerka njemu „hula na Duha Svetog“, za koju „nema oprosta doveka“?
Kao jedna ličnost među drugim ličnostima (setimo se kako se skoro u pismu građanima potpisao imenom a ne ni kao predsednik stranke), svakako nije. Kao predsednik Republike takođe nije, Ustav poznaje funkcije a ne „crvena slova“. Ako ga Ana takvim (ili „šefom“) smatra, to je njena privatna stvar. Ne premijerkina, Ustav i praksa su opet jasni. A i premijerka je u tehničkom mandatu, treba samo da otaljava tekuće poslove i misli na svoju sliku u kolektivnom pamćenju. Uzgred, ovakva crvena slova, ne poznaje ni navodno toliko željena Evropska unija…
Ali davno je rečeno kako se istorija nekada ponavlja, kao farsa. Stariji pamte, mlađi mogu od njih čuti ili pročitati nekadašnje: „Nikome nećemo dozvoliti da dovodi u pitanje ličnost i delo Druga Tita!“. Ana za to svakako zna, a zna i šta je bilo sa „nedozvoljavanjem“. A s oproštenjem, postoje i neke razlike između lika i dela dvojice predsednika. Makar što je Tito bio predsednik znatno veće zemlje… Njen dodatak ili objašnjenje da je „napad“ u želji da se dođe na vlast, opet nije nešto novo i ozbiljno. Miloševiću je neko od njegovih, a na račun opozicije, zgranuto rekao: „Oni hoće vlast!“. Čudo neviđeno, za političku stranku…
Pažnju treba obratiti i na sitnicu (u odnosu na veličine kakve su Predsednik i Premijerka): koga Ana ovim brani? Jasno, one koji su napadnuti, a to su njih dvoje. Ali pomenuti su lekari iz Kriznog štaba? Zašto ih braniti, vidimo da oni nisu ni napadnuti! A ako im se čini da jesu jer ne shvataju peticiju, neka se brane sami? Opet, ne ide. Zar da brane sebe kad se čini smrtni greh: napadaju Predsednik i Premijerka?
Pažnju zaslužuje i sitnica, do koje bi trebalo da je jako stalo većini građana, Ana zna da „crveno slovo“ ne traje dva mandata…
Radovan Marjanović
Izvor: kolubarske.rs
https://imovinapoliticara.krik.rs/display/disp1/disp.php Baza imovine političara