Video koji je tajno snimljen na Iibici a u kome, sad već bivši vicekancelar Austrije i lider desničarske Slobodarske partije (FPO) Hajnc Kristijan Štrahe pregovara sa navodnom ćerkom ruskog milijardera o povlašćenom tretmanu prilikom izbora firmi za pojedine poslove koje finansira država u zamenu za pozamašnu donaciju stranki uzburkao je austrijsku javnost i političku scenu u toj zemlji. Najverovatniji ishod će biti prevremeni parlamentarni izbori.
Ceo slučaj otkriva ono što svi, u stvari već znaju, ali nekako je drugačije i interesantnije kad se sve vidi na filmu. Slično kao i seks. Normalno je da odrasli ljudi imaju seksualni život ali iz nekog nepoznatog razloga svi vole da vide kako to izgleda uživo kad neko drugi radi. Još kad je taj „neko drugi“ poznata ličnost, interesovanje je još veće.
Svi oni koji su zapadnu demokratiju dizali u nebesa i kleli se u poštenje i moralnost zapadnih političara sada su zatečeni i razočarani. Pokazalo se da svuda u svetu politika funkcioniše na isti način. Političari praktično prodaju svoj uticaj, pri čemu taj uticaj nije samo imaginaran pojam već realna i finansijski jasno određena kategorija. Različiti su samo učesnici i scenografija. Austrijska politička drama se odigravala na Ibici, u luksuznom hotelu, uz viski dok se kod nas slični „poslovi“ verovatno sklapaju na Ibarskoj magistrali, uz pečenje i domaću šljivovicu. I cifre su naravno, drugačije. Srbi političari su uvek spremni da popuste u dobrom cenkanju i daju popust.
Priča se da albanski lokalni biznismeni i preduzetnici nisu bili previše razočarani kad su Albanci samovoljno napustili položaje na Kosovu i Metohiji. „Albanci su uzimali po hiljadu – dve maraka za uslugu, a kod Srba se sve završava za sto-dvesta maraka“ – govorili su.
Dakle, želja za bogaćenjem i lična korist je kod svih političara, u celom svetu, glavna zvezda vodilja. Nagledali smo se Američkih filmova o korumpiranim političarima, naslušali priča o ruskim oligarsima, velikim kompanijama koje iz senke vuku konce, tajkunima koji finansiraju stranke i političare, o milionskim provizijama prilikom sklapanja poslova i znate šta? Sve te priče su u suštini istinite. Detalji služe samo tome da priča bude interesantnija i pikantnija.
Razlika između srpske i zapadno evropske političke scene je možda samo samo u posledicama kada sve to što se dešava iza nekih zatvorenih vrata postane javno i proglasi se za aferu. U tom razvijenom svetu, eto, dolazi do ostavki pa i do prevremenih parlamentarnih izbora, sudskih procesa dok kod nas posledica jednostavno – nema.
Cela afera se proglasi za „nameštaljku“ od strane opozicije, film se proglasi da je „montiran“, krene se u medijski protiv napad i cela stvar nekako legne i pada u zaborav. Ko se još seća „tetke iz Kanade“, stanova u Bugarskom letovalištu, zbrzanih i otaljanih deonica auto puteva naplaćenih kao da su pravljeni od suvog zlata, nameštenih privatizacija i lažnih hipoteka na osnovu kojih su se podizali milionski krediti, nikad vraćeni…? Pri svemu tome, naši ljudi kao da nisu ni previše „iznenađeni i uvređeni“ svim tima aferama jer duboko u sebi znaju da bi i oni radili isto samo da su kojim slučajem na vlasti. Jer zašto se inače ljudi bore da dođu na vlast nego da se obogate?
Goca Savković
Bivši vicekancelar Austrije i lider desničarske Slobodarske partije (FPO) Hajnc Kristijan Štrahe, najveći prijatelj Milorada Dodika iz Austrije? Kako je to moguće?
Korupciju stvara ili uništava eliti koja vodi neku državu.
Naša „eita“ je previše „estadizovana“ da bi bila osetljiva na korupciju.
Pitanja bez odgovora:
Da li Srbija ima budućnost sa postojećom „elitom“ koja je vodi?
Koliko ljudi danas živi u Srbiji, a koliko će ih živeti za 10 godina?
Šta građanin može kao pojedinac da uradi da se nešto promeni na bolje u Srbiji?
Da li je izlazak na „glasanje“ jedini način za promene u društvu u kome vlada korumpirana „eiita“?
Da li se na „izborima“ zašta nešto bira ii je sve samo pozorišna predstava?
Zašto Srbi kao istorijski narod moraju da nestanu u demografskom smilsu u narednih 30 godina?