Tema nije ozbiljna. Patrijarh Porfirije posetio je na treningu košarkaše iz reprezentacije Srbije. Drugo je bilo kad je selektor reprezentacije Svetislav Pešić rekao Milošu Teodosiću da su pripreme za njega završene i da više neće igrati za Srbiju. Ooo, kako su tada svi udarali po Pešiću. Pogotovo političari iz redova opozicije. Kao da su zaboravili da je 2019. Vučić na Divčibarama zajedno s Milošem otvarao hotel Teodosićevog brata Jovana – vest kaže „najmlađi i najveći“ hotel.
Dobro, kakve sad Vučić ima veze s tim da li Teodosić treba ili ne treba da igra za reprezentaciju? Baš nikakve, kao što ni Porfirije nema nikakve veze ni s košarkom ni s reprezentacijom. Ali, još malo o Teodosiću, pa ćemo se vratiti na Porfirija. Pešić juče kaže za Teodosića – imam bolje igrače od njega u ekipi. I još: morao sam prvo da vidim kako igraju, jer ih odavno nisam gledao, pa da zaključim koliko je ko dobar.
Moguće je da je Pešić grdno pogrešio. Moguće je da je za reprezentaciju loše da ima selektora koji ne prati igrače, pa mora prvi put da ih gleda tek na pripremama. Ali, Pešić jeste selektor i položiće račun kada se završe kvalifikacije i evropsko prvenstvo. Pre Pešića, na mestu selektora bio je Igor Kokoškov. Nije se pokazao, iako važi za odličnog trenera. Sa reprezentacijom Slovenije pravio je čuda. Ali, u toj reprezentaciji bilo je i jedno čudo od igrača – Luka Dončić – pa se zapravo ne može tačno odmeriti koliko joj je dao Kokoškov.
Kako god, Kokoškov je oteran. Kao što je pre njega oteran i Saša Đorđević – još jedno čudo od igrača, a možda i čudo od trenera (barem kada vodi reprezentaciju). U stvari, posrtanje domaće košarke počelo je opet 2019, s ulaskom Vučićeve savetnice u upravni odbor košarkaškog saveza. Tako smo nekako, posle Đorđevića i Kokoškova, stigli do Pešića. Pešić mu tu dođe nešto kao spasitelj. Verovatno se ni sam nije nadao da će ponovo voditi reprezentaciju. Zato verovatno nije ni gledao igrače.
Sad ih je pogledao, zaključio da ima boljih od Teodosića i pozdravio se s njim. Političari iz redova opozicije grme. Kao da napadajući Pešića mogu rušiti Vučića. Ali, bezveze je napasti Pešića, treba se odreći čitavog košarkaškog saveza jer je ceo Vučićev. Recimo, mogao bi neko iz opozicije da kaže – to više nije reprezentacija Srbije, to je sad Vučićeva reprezentacija i zbog toga nas nije briga ni ko je vodi ni ko za nju igra. E, ali iz opozicije to ne kažu. I tako konačno stižemo do Porfirija.
Evo šta nije jasno: da li je Porfirija neko pozvao da poseti košarkaše ili se sam Porfirije nekome javio i rekao da bi voleo da vidi reprezentativce na treningu? Što se smisla tiče, oboje je besmisleno. Ali bi nekako bolje bilo da je Porfirije poželeo da ih vidi. Javio se u savez, tamo rekli hoće patrijarh da vidi košarkaše, savetnica rekla – može, i Porfirije završio na treningu, da poželi sreću reprezentativcima. Da li su sad svi reprezentativci vernici, i u šta sve veruju navijači reprezentacije, to nije mnogo bitno. Čovek poželeo, što da mu ne ispune želju.
To pomalo liči na onu poslovicu da dokon pop i jariće krsti. Priznajem, taj pop iz poslovice mi se dopada – i jarići su božja stvorenja, ako neko hoće da veruje. Simpatično mi je što Porfirije voli košarku, ako je voli. A ako ima vernika među košarkašima, možda pomisle da što se sreće tiče, Porfirije može da poradi na toj stvari u direktnoj vezi s Bogom. Jedino što je onda tako trebalo reći – učinili smo Porfiriju, a možda i on učini nama.
Ali se u vesti tako ne kaže. Nego se Porfirijeva poseta predstavlja kao neki zvanični susret. Kao da savetnica u upravnom odboru zna da se javlja sumnja da bi ljudi na reprezentaciju mogli gledati kao na Vučićevu, a ne srpsku. Pa se Porfirije poziva da i zvanično lupi žig da je reprezentacija srpska, sve i ako je Vučićeva. Tu Porfirije onda više nije dokoni patrijarh a košarkaši jarići (ne, ne mislim na oca i sina Jariće, oni su bili nešto drugo), nego je patrijarh tu sad vladin službenik s posebnim ovlašćenjima da lupa štambilje na sve što se treba videti kao srpsko.
Kako god da je, kao što se oglasila u vezi sa „slučajem Teo“, opozicija bi i sad morala da pita – šta traži patrijarh na treningu reprezentacije. Ali, neće pitati. Lako je gaziti po Pešiću. Patrijarh je – i za opoziciju – nešto drugo.
Piše: Dejan Ilić
Izvor: Peščanik.net
