(Ne)efikasnost postupanja nadležnih državnih organa u slučajevima pretnji upućenih medijskim radnicima putem interneta

0
24

Piše: Kruna Savović

Prema javno dostupnim podacima i analizama najveći broj slučajeva ugrožavanja sigurnosti medijskih radnika odigrava se putem interneta (posredstvom društvenih mreža).[1] U određenom broju slučajeva primećeno je da su nadležni državni organi (policija i tužilaštvo) veoma brzo i efikasno reagovali, te da je do otkrivanja identiteta učinilaca krivičnih dela i do njihovog procesuiranja došlo u relativno kratkom roku. S druge strane, postoje i oni slučajevi u kojima je takva reakcija izostala. Neefikasno postupanje državnih organa nije nešto što se prvi put dešava, a nekada se čini da preti da preraste u praksu. Cilj ovog teksta je da podvuče obaveze koje policija ima prema tužilaštvu, kao i ovlašćenja i obaveze koje tužilaštvo ima ukoliko policija (blagovremeno) ne ispunjava svoje obaveze.

Primer brze i efikasne reakcije nadležnih državnih organa vidi se u slučaju pretnji upućenih novinarki Zani Cimili.[2] Slučaj o kome je reč odigrao se u prvoj polovini jula 2019. godine. Preteća poruka ostavljena je na zvaničnom Instagram profilu novinarke Cimili, kao komentar ispod fotografije na kojoj se nalazi njena ćerka. Poruka je sadržala navode kojima se, pored toga što se novinarki ugrožava sigurnost, izaziva nacionalna, rasna i verska mržnja i netrpeljivost. S obzirom na karakter pretnje, tužilaštvo je radnju okrivljenog okvalifikovalo kao krivično delo Izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.[3]

Tužilaštvo je protiv lica koje je poruku uputilo podnelo optužni akt u roku od devetnaest dana nakon spornog događaja. Okrivljeni je u toku sudskog postupka u potpunosti priznao izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret. Na osnovu izvedenih dokaza i datog priznanja, Viši sud u Beogradu doneo je prvostepenu presudu u roku od pet meseci i šest dana od dana kada je krivično delo izvršeno. Učiniocu krivičnog dela izrečena je uslovna osuda u trajanju od godinu dana i šest meseci. Pored uslovne osude, sud mu je izrekao i dve mere bezbednosti — oduzimanje sredstva uz pomoć kojih je delo izvršeno i zabranu približavanja i komunikacije sa oštećenom.

Da Vas podsetimo:  Predizborno mnjenje građana Srbije - mart 2022.

Za razliku od navedenog postupka, u slučaju prijavljivanja pretnji koje su putem društvenih mreža upućene članovima umetničke grupe Momci[4] (jedan od članova te grupe je Marko Somborac, ilustrator koji se aktivno bavi crtanjem političkog stripa u okviru dva medija),[5] tužilaštvo i policija pokazuju izuzetnu tromost u postupanju. Pomenuta tromost reflektuje se u činjenici da i nakon jedne godine i tri meseca od dana kada su članovi umetničke grupe Momci tužilaštvu dostavili sve dokaze o pretnjama koje su primili, taj slučaj još uvek ostaje bez adekvatnog epiloga. Prema informacijama koje su ilustratorima dostupne, policija jeste identifikovala određeni broj lica (korisnika naloga sa kojih su pretnje poslate), ali taj organ nadležnom tužilaštvu, i nakon više urgencija koje je tužilaštvo uputilo, nije podneo krivične prijave protiv identifikovanih lica.[6] Postupak pred tužilaštvom je, dakle, i dalje u toku.

Oštećeni nemaju podatak o tome da li će tužilaštvo preduzeti krivično gonjenje, a tužilaštvo od policije i dalje očekuje odgovor. Ovakvo (ne)postupanje policije posebno zabrinjava, imajući u vidu činjenicu da je povodom pređašnje prijave pretnji koje su se odnosile na članove umetničke grupe Momci i njihove umetničke radove, Zaštitnik građana utvrdio nedostatke u vezi sa postupanjem Ministarstva unutrašnjih poslova. Sprovodeći postupak kontrole rada Ministarstva unutrašnjih poslova, Zaštitnik je utvrdio da nadležni policijski službenici, nakon saznanja za pretnje smrću i uništavanjem imovine, nisu (bez odlaganja) preduzeli sve potrebne mere u cilju sprečavanja upada na izložbu, povodom koje su pretnje i upućene.[7]

Propisi Republike Srbije predviđaju striktnu obavezu policije da sarađuje sa tužilaštvom u precizno određenom roku. Članom 44 stav 1 Zakonika o krivičnom postupku[8] propisano je da su svi organi koji učestvuju u predistražnom postupku dužni da o svakoj radnji preduzetoj u cilju otkrivanja krivičnog dela ili pronalaženja osumnjičenog obaveste nadležnog javnog tužioca. Policija i drugi državni organi nadležni za otkrivanje krivičnih dela dužni su da postupe po svakom zahtevu nadležnog javnog tužioca. Stavom drugim istog člana propisano je da u slučaju kada policija ili drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 1. ovog člana, javni tužilac će odmah obavestiti starešinu koji rukovodi organom, a po potrebi može obavestiti nadležnog ministra, Vladu ili nadležno radno telo Narodne skupštine. Stavom trećim predviđeno je da ukoliko u roku od 24 časa od kada je primljeno obaveštenje iz stava 2. ovog člana, policija i drugi državni organ ne postupi po zahtevu javnog tužioca iz stava 1. ovog člana, javni tužilac može zatražiti pokretanje disciplinskog postupka protiv lica za koje smatra da je odgovorno za nepostupanje po njegovom zahtevu.

Da Vas podsetimo:  Zaokret režimske štampe – priprema javnosti za sankcije protiv Rusije?

Članom 282 istog zakona propisana je dužnost policije da postupi po zahtevu javnog tužioca i da ga obavesti o merama i radnjama koje je preduzela najkasnije u roku od 30 dana od dana kada je primila zahtev. U slučaju nepostupanja po zahtevu javni tužilac će postupiti u skladu sa članom 44. st. 2. i 3. ovog zakonika.

Prema Zakonu o policiji[9] i Pravilnikom o upravi u javnim tužilaštvima[10], članovi umetničke grupe Momci zaštitu svojih prava mogu zatražiti i lično (podnošenjem pritužbe na rad policije, što su u pređašnjem slučaju učinili, ili podnošenjem pritužbe na rad tužilaštva). Međutim, problem je kad sistem postane samo ignorisanje obaveze da organi koji su za rešavanje takvih problema zaduženi (policija i tužilaštvo) to (svoj posao) zaista i rade. Problem je zato što se ugrožavanje sigurnosti (u ovom slučaju članovima grupe Momci) ne odnosi samo na one kojima je ta sigurnost ugrožena. To nije ,,lična” stvar. Ugrožavanje je iskušavanje poretka za koji želimo da vidimo da radi – da sankcioniše prestupe i poboljšava se iznutra, kako bi za budućnost bio bolji.

Autorka Kruna Savović je advokatica koja zastupa novinare u slučajevima ugrožavanja bezbednosti novinara i povrede ugleda i časti.

https://www.bezbedninovinari.rs/

 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime