Negde ni velike plate ne pomažu: Poslodavci u Srbiji se otimaju za radnike iz inostranstva

Vozači, prodavci, magacioneri, kuvari, mesari, mehaničari, vodoinstalateri – sve je duža lista deficitarnih zanimanja u Srbiji.

Mladi sa diplomom tih zanata ne čekaju posao, već posao čeka njih.

Poslodavci u toj branši nude sve bolje uslove rada, veće plate, ali ni to nije garancija da će naći radnika. Sve češće se pribegava uvozu radne snage iz manje razvijenih zemalja, a nisu retke situacije ni da se poslodavci otimaju o radnike koji su stigli iz inostranstva, prenosi Euronews Srbija.

„Imamo deficit radne snage u svim zanatima. Od pandemije to je izuzetno izraženo. Nedostaju razni zanatski profili, a na tržištu je malo kvalifikovanih radnika koji mogu i žele da konkurišu na neko novo zaposlenje. Poslodavci teško dolaze do radnika te su prinuđeni da podižu plate, poboljšavaju uslove rada. To je jedini način da privuku kadar koji ostao na tržištu rada, a koji je pasivan u traženju posla jer imaju stabilno zaposlenje. Takve ljude poslodavac može da privuče samo boljim uslovima rada i većom platom„, kaže Miloš Turinski iz Infostuda.

Nedavno je jedan oglas za posao za vodoinstalatera podigao buru u javnosti. Poslodavac je nudio platu od 2.000 evra, stan ukoliko kandidat dolazi iz unutrašnjosti i nije uspeo da nađe radnika. Računica je jasna i za najmanju popravku u kući vodoinstalater uzima oko 30 evra, za veće i više 50-80 evra. Potrebno je da ima dva-tri intervencije dnevno i da mu se više isplati da radi samostalno nego za drugog.

U Centru za zapošljavanje Infostuda kažu da je prošle godine bilo 13 odsto više raspisanih konkursa za posao nego godinu dana ranije, a u prilog tvrdnji o nedostatku radne snage ističu podatke prema kojima je broj kandidata koji su bili u potrazi za zaposlenjem bio manji za dva procenta nego 2021. godine.

Najveća potražnja za magacionerima, konobarima…

Najviše mogućnosti za zaposlenje prošle godine je bilo u trgovini, prodaji, IT, mašinstvu, administraciji i ugostiteljstvu, a poslodavci su najviše raspisivali oglase za prodavce, vozače, magacionere, administrativne radnike kao i radnike u proizvodnji. Ističu da je osim dobro poznatog deficita u IT sektoru koji postoji godinama unazad, u prošloj godini u prvi plan izbio deficit zanatskih zanimanja i uvoz radnika iz istočnih zemalja.

Najveći deficit je zabeležen kod magacionera, konobara, kuvara, mesara, higijeničara, ali i kod građevinskih radnika, vozača i zanatlija, poput automehaničara i vodoinstalatera. Falilo je i elektroinženjera, farmaceuta, ali i advokatskih pripravnika.

Najviše su traženi radnici sa nižim stepenom kvalifikacija, pa je više od 60 odsto raspisanih oglasa na Infostudu bilo namenjeno onima sa srednjom stručnom spremom, četiri procenta za one koji imaju samo osnovno obrazovanje, dok je svega 35 odsto oglasa ponuđeno kandidatima sa završenom višom školom ili fakultetom.

„Veoma je izražen deficit radne snage u građevini, nedostaju radnici raznih profili. Veliki broj građevinskih radnika iz Srbije je otišao put Zapadne Evrope jer su zarade daleko veće. Onda su domaći poslodavci primorani da uvoze radnu snagu. U oblasti građevine se najviše uvoze radnici iz Indije, Kine, Turske. Ima i iz drugih zemalja. Sektor dostave, kurirskih službi tu se uvozi radna snaga iz Uzbekistana. Deficitarni su vozači autobusa i kamiona. Našim vozačima na zapadu nude se plate od 1.500 do 2.500 evra. I u Srbiji već ima kompanija koje traže profesionalne vozače i nude platu veću od 1.000 evra, plus dnevnice, bonusi i sl. Opet te plate od 1.000 evra nisu dovoljno konkurentne Evropi“, priča Turinski.

Razvijene zemlje zapada čine sve da sačuvaju svoju ekonomiju i privredu. Primera radi Nemačka ima veoma deficitarno tržište rada, te nude dobre uslove zaposlenima. Imaju plan da do 2035. godine uvezu osam miliona radnika. To što se u Nemačkoj dešava direktno se preslikava na balkanske zemlje, uključujući i Srbiju. Oni nude bolje plate i bolje uslove rada i tako privlače radnu snagu iz Srbije. Poslodavci iz Srbije prinuđeni su da uvoze radnike iz zemalja koje su manje razvijene od Srbije kao što su Bangladeš i Nepal.

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, tokom prošle godine u Srbiji je izdato više od 33.000 radnih dozvola za strance, koji uglavnom rade kao zanatlije, vozači, konobari, na građevini, ali ima i programera, inženjera.

Potražnja za nekvalifikovanom radnom snagom

Bojan Tanasković, vlasnik agencije za zapošljavanje kaže da je u Srbiji najveća potražnja za nekvalifikovanim radnicima, jer strane kompanije otvaraju nove pogone u Srbiji i treba im radna snaga u proizvodnji.

„Srbija je već postala destinacija koja privlači strane radnike. Stižu radnici iz Indije, Nepala, Bangladeša, Turske. Nekvalifikovnim radnicima iz tih zemalja se isplati da rade u Srbiji, jer mogu da zarade mesečno 500-600 evra. Primera radi plata u Nepalu za taj posao je 200 evra. U Srbiji imaju plaćen smeštaj, hranu i lokalni prevoz. Minimum duplo više može da zaradi nego u svojoj zemlji„, priča Tanasković za Euronews Srbija.

Kao primer naveo je jednog stranog investitora koji u Srbiji posluje u oblasti prehrambene industrije. Ima proizvode koji su traženi, planira proširenje proizvodnje i otvaranje još jednog pogona. U Srbiji nije mogao da nađe radnu snagu, te je pribegao uvozu. U fabrici već radi oko 100 radnika koji su stigli iz Indije i Nepala i još toliko treba da dođe.

„Oni se primarno oslanjaju na domaće tržište rada, a sve potrebe koje ovde ne mogu da ostvare uvoze sa strane„, priča Tanasković.

Zakonom o zapošljavanju stranaca definisano je da svaki strani državljanin mora da ima dozvolu za rad od Nacionalne službe za zapošljavanje, odnosno Ministarstva za rad i dozvolu za boravak od nadležnog Ministarstva unutrašnjih poslova.

Dozvole za boravak i rad čine radnu vizu koja se dobija na godinu dana. Radnici iz inostranstva koji imaju radnu vizu imaju ista radna prava kao državljani Srbije. Radna viza može da se produži, dovoljno je samo da se obnovi pre isteka prethodne. Već ima radnika iz inostranstva koji radnu vizu obnavljaju tri, četiri puta.