(Ne)izvesnost izbora

Zašto je važno da u parlament uđu patriote

0
907

patriotizam02Kritički glas desnih stranaka bi mogao da deluje kao snažan korektivni faktor na vlast kad su nacionalni interesi u pitanju
Izvesnost parlamentarnih i lokalnih izbora, kao i obično, javnosti nameće inflaciju različitih obrazloženja i analiza o akterima, interesima i ishodima. U različitim objašnjenjima izbornog procesa, njegovog povoda, uzroka i mogućih rezultata redovno se u drugi plan potiskuje značaj međunarodnog faktora, odnosno spoljnopolitičke komponente.

Izbori su kompleksan proces i svojevrsna sprega interesa, institucija, unutrašnjih i međunarodnih okolnosti. Međutim, naš mentalitet, sklon pojednostavljivanju, često iznedri stanovišta koja kroz prizmu jednostavnosti nisu u stanju da propuste finese komplikovanog procesa koji se odvija na više nivoa interesa. Demokratska koprena preko očiju veoma često u euforiji ume da zamagli stvarne faktore odlučivanja, medije, spoljnje uticaje, društvene mreže, geopolitičke okolnosti i bezbroj drugih faktora koji mogu uticati na izborni proces, razloge njegovog sprovođenja i njegove dugoročne efekte.

Izbori bi u teorijskom smislu trebalo da budu distribucija moći u društvu u skladu sa stavovima i interesima većine građana. Izbori najavljeni za proleće se u mejnstrimu najčešće objašnjavaju osiguravanjem još jednog mandata za stranke na vlasti, kupovinom vremena i sličnim obrazloženjima koja nisu u potpunosti netačna. Međutim, izborni proces, uključujući i rezultate, može da bude iskorišćen za veliko repozicioniranje i prema spolja i prema unutra (prema opoziciji, i unutar SNS). Ono što je već sada jasno jeste to da će SNS sa koalicionim partnerima odneti pobedu, verovatno ubedljivu, ukoliko do izbora ne dođe do nekih tektonskih promena koje su u ovom trenutku nezamislive. Međutim, potrebno je imati u vidu značaj predstojećih izbora u kontekstu međunarodnih okolnosti od istorijskog značaja, koje će presudno odrediti dalje političke poteze ko god bude činio izvršnu vlast. Taj značaj ima dvostruki karakter – na međunarodnom i unutrašnjem polju.

NEMA TRENUTNOG ZAOKRETA U EU INTEGRACIJAMA

Kada je međunarodna arena u pitanju, Srbija je u sazivu dve prethodne vlade čiju je okosnicu činila SNS iznuđeno balansirala između otvorenog svrstavanja na jednu od strana u tinjajućem globalnom geopolitičkom sukobu. Balansiranje je veoma teško, ima svoj rok trajanja, ali je iznuđeno i kao takvo trenutno nema alternativu. Srbiji je Rusija strateški partner, podržava je u važnim unutrašnjim i spoljnopolitičkim pitanjima, a od posebnog bilateralnog značaja su pitanja energetike i potencijalnog naoružavanja, o kome se sve slobodnije govori u javnosti. Međutim, evroeuforija, koja je bila osnovna opredeljujuća karakteristika dobrog dela postpetooktobarskih elita, doprinela je nepromišljenom guranju Srbije u ekonomsku zavisnost od bloka tradicionalno nenaklonjenih zemalja Zapada. Onog momenta kad je postalo jasno da su evropske integracije „šargarepa“ za ucenjivanje Srbije i trgovinu vitalnim nacionalnim interesima, bilo je prekasno. Srbija približno dve trećine onoga što proizvede izveze u zemlje članice EU, a sve bezbednosne pretnje njoj su neraskidivo vezane za evroatlantski faktor. Ukoliko bi se jednostrano obustavio proces EU integracija, jasno je da bi posledice bile dalekosežne i dramatične po srpsku ekonomiju, a da NATO faktor preko svojih brojnih poluga uticaja ima mogućnost da trenutno destabilizuje situaciju u Srbiji. U tom kontekstu nikako ne bi trebalo zanemariti regionalne događaje poput hrvatskog probnog balona u vidu zveckanja oružjem, pozivnice Crnoj Gori za pristupanje NATO, kao i ne tako davno prizivanje ukrajinskog scenarija u Srbiji od funkcionera pojedinih opozicionih stranaka. Najbolji izbor do sada je bio ne praviti izbor. Međutim, pritisci su sve jači i momenat odluke i konačnog opredeljenja će biti sve bliži kako se situacija u Evropi bude zaoštravala.

Da Vas podsetimo:  Srbija ovakvom spoljnom politikom puca sebi u nogu i ulazi u proces samoizolacije

eubalkan08Najneizvesnije pitanje na unutrašnjem planu je uloga SPS kao dežurnog krivca u vladajućoj koaliciji i rok trajanja takvog odnosa snaga. Mogućnost da prima udarce i ne uzvraća zbog mogućih ucena pokazala se kao slabost manjeg koalicionog partnera, ali i garant njegovog opstanka na vlasti, makar za sada. Međutim, socijalistima nije strana mogućnost da iskoriste svoje prethodno iskustvo saradnje sa DS i njenim satelitima i iskoriste potencijal projekta „svi protiv Vučića“. Ovakav scenario ne bi trebalo zanemariti, posebno u kontekstu pritisaka određenih međunarodnih krugova u svrhu disciplinovanja vlasti za nekooperativnost u pogledu upodobljavanja naše spoljne politike onoj koju vode evroatlantisti, a koja se tiče pre svega saradnje sa Rusijom.

Takođe, veoma je važno da politički blok kome interesi Srbije nisu na prvom mestu doživi odlazak u istoriju. Bilo bi dobro kad bi na najmanju moguću meru bio sveden uticaj DS i njenih satelita SDS, LDP, LSV i njima sličnih grupacija koje bespogovorno podržavaju evroatlantske integracije, priznavanje „Kosova“, više ili manje otvoreno ohrabruju i podstiču vojvođanski separatizam i zalažu se za antihrišćanske vrednosti.

STABILIZACIONA ULOGA

Od suštinske je važnosti da desno orijentisane partije pronađu put do cenzusa i uđu u parlament. Njihov glas iz parlamentarnih klupa je višestruko značajan. Kritički osvrt opozicionih desničarskih stranaka bi mogao da deluje kao snažan korektivni faktor na vlast kada su vitalni nacionalni interesi u pitanju, posebno u vremenu koje zahteva njihovo precizno određivanje. U situaciji u kojoj evroskeptične stranke ne deluju u parlamentu kad u biračkom telu ta politika ima nadpolovičnu podršku, njihov ulazak može imati i značajnu stabilizacionu ulogu sa aspekta društva. Pojedine političke opcije poput Radulovićevog pokreta Dosta je bilo izlaze sa racionalnim predlozima o ključnim unutrašnjim problemima u domenu upravljanja javnim finansijama uopšte, ali nedopustivo zanemaruju suštinska pitanja našeg spoljnopolitičkog određenja, puta prema EU, uslovima koji nam se postavljaju, odnosa prema Republici Srpskoj, kao i uopšte projekciji srpskih nacionalnih interesa. Ovakvi predlozi čiji je fokus delovanja isključivo u unutrašnjoj politici uvek su korisni do određene mere, ali imaju malo efekta ukoliko se spoljnopolitički pritisak na Srbiju nastavi i ona destabilizuje do granica izdržljivosti. Poslednje ali ne i najmanje važno je reforma u redovima SNS koja bi morala da usledi. Repozicioniranje snaga unutar SNS nakon izbora morala bi da obuhvati čišćenje nepouzdanih, korumpiranih, nesposobnih kadrova iz redova SNS, ali i onih koji otvoreno zastupaju antisrpske interese i imaju ozbiljan destabilizacioni potencijal.

Da Vas podsetimo:  NEKA SE VRŠI PRAVDA, A SVET NEKA PROPADA! NEKAD BILO...

srbija00Od presudne je važnosti prepoznati značaj nevladinog sektora koji je u stanju da kreira događaje i na njih odgovara na srpskim interesima nenaklonjen način. Zadatak nove vlade izraženijeg patriotskog delovanja, ma ko je činio, između ostalog mora biti disciplinovanje ove poluge stranog uticaja u Srbiji, koja je posebno aktivna među mladima i na univerzitetima. Imajući u vidu njegovu finansijsku moć, podršku koju uživa u diplomatskom koru, kao i presudan značaj za oblikovanje svesti mladih i obrazovanih Srba, ovaj proces će biti prepun prepreka, izazova i opasnosti, ali je neophodan za ozdravljenje nacionalnog bića.

NVO KAO PROBLEM

Besomučno forsiranje priče o krađi na izborima u jednom delu opozicije i NVO sektora, apeli novopostavljenom američkom ambasadoru da ima „objektivan pristup demokratiji, vladavini prava i nezavisnosti institucija“ i drugi vidovi pronalaženja alibija za izborni poraz koji je izvestan vode u dobro poznat scenario koji odgovara isključivo stranim interesima i njihovim pomagačima u Srbiji. Najavljena konferencija pod nazivom Srbija i Rusija – ruski uticaj na stabilizaciju, demokratizaciju i evropske integracije Srbije u organizaciji Centra za evroatlantske studije, a pod pokroviteljstvom Rokfeler fondacije, čiji je proklamovani cilj predupređivanje planova Rusije navodno usmerenih ka zaustavljanju procesa evroatlantskih integracija Srbije, dovoljno govori o agresivnosti atlantističkog otvoreno antisrpskog NVO sektora i njegovim planovima u neposrednoj budućnosti u našem regionu.

S obzirom na činjenicu da su ovo verovatno najizvesniji izbori u srpskoj parlamentarnoj istoriji, potrebno je učiniti ono što je u domenu mogućeg – omogućiti potpuni poraz otvorene atlantističke ideje, koja zastupa interese dijametralno suprotne srpskim, a omogućiti upliv evroskeptičnom faktoru koji će srpski državni brod postepeno okrenuti u pravcu našeg jedinog nacionalnog interesa, a to je suverenost kroz saradnju sa Rusijom na svim poljima. Ovaj geostrateški manevar neće biti ni brz ni lak niti bez ikakvih trzavica u Srbiji i okruženju, ali je nužan za naš goli opstanak kao suverene i nezavisne države.

Da Vas podsetimo:  Može li Jasenovac postati deo našeg nacionalnog identiteta

patriotizam01Takođe, smanjenjem poverenja vladajućoj koaliciji potrebno je poslati poruku o prevelikom popuštanju u evroatlantskoj politici i očajnim kadrovskim rešenjima na važnim pozicijama u državi i društvu. Odgovornost u ovim istorijskim okolnostima podrazumeva okretanje Srbije sopstvenim strateškim interesima paralelno sa nužnim potezima na unutrašnjem planu u smeru postizanja nacionalnog konsenzusa o najvažnijim državnim pitanjima. Ulog je ogroman, ali je najvažnije od svega da u složenim međunarodnim okolnostima naši izbori ostanu samo naš izbor.

Ivan Ristić

Novi standard

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime