Da je u Srbiji sve moguće – znamo odavno. Međutim, uvek postoji ono „međutim“. Žarko Pantelić, zadovoljni korisnik kragujevačkog Gerontološkog centra, akter je događaja koji zaslužuje da uđe u „Riplija“. Ovaj sedamdesetčetvorogodišnji građevinac, ozbiljno obolelih zuba, poverovao je državnoj politici i priči o „besplatnim“ uslugama za korisnike određene dobi i socijalne kategorije…
„Imao sam nekoliko zuba koje je vreme „pojelo“. Nisam mlad i mislim da je to normalno. Uz sve higijenske navike, brigu o zdravlju, sila godina učinila je svoje… Stomatolozi su rekli da to „mora da se vadi i da je proteza jedino rešenje“, kaže ovaj Šumadinac koji je svojevremeno, svojim znanjem i prepoznatljivom pedantnošću u radu, angažovan i oko radova na „Večnom plamenu“ koji je tokom posete Kragujevcu zapalio lično Tito davne 1978. godine.
„Sve je bilo savršeno, nisam zaista imao nikakve primedbe na medicinske intervencije. U svakom smislu mogu da pohvalim osoblje Stomatološke klinike. Problem počinje onog trenutka kada sam hteo da se raspitam kada mogu da očekujem ugradnju proteze. Simpatična medicinska sestra je na moje pitanje odgovorila osmehom ali su svi prisutni, a nije ih bilo malo u čekaonici, čuli da je rekla „sačekaćeš je na gradskom groblju Bozmamu“, kaže kroz smeh sagovornik Ucentar i dodaje da nije ljut ni uvređen…
„Sve bi bilo manje više ok da nisam ponovo pitao…Kako bre dve godine?! Odgovor je bio novi šok… „Najmanje dve godine. Kod doktora (ime poznato redakciji) čeka se i duže. Bio sam negde između dva potpuno suprotstavljena stanovišta, bio sam između smeha i tuge, ne znam kako bih opisao taj osećaj. Znam ja da ta deca koja rade na stomatologiji nisu kriva. Nije do njih, do države je“, jasan je Žarko koji se sa dozom sete priseća vremena kada se zdravstvena zaštita zvala besplatnom. Sa razlogom. Tvrdi da neće nikoga da tuži, prijavljuje, radi bilo šta što bi moglo da nekome napravi problem.
„Nisam ja takav čovek, neću nikome da stajem na muku. Država je takva kakva je i tu leži problem. Ima nečega u onoj šali da ću „da dočekam protezu na Bozmanu“. Ja ću, sa moje strane da uradim sve da ne bude tako. Ionako ne jedem mnogo, sada ću, silom prilika, morati da jedem još manje. Kažu da je to dobro za zdravlje“, šali se u svoj svojoj muci Žarko Pantelić, korisnik usluga Gerontološkog centra u Kragujevcu, penzioner koji je pokušao da u rodnom gradu iskoristi „dobru volju“ države Srbije da najstarijim sugrađanima pomogne u rešavanju zdravstvenih problema.
