Šta Trampova pobeda znači za Srbiju? Kako za koju, odnosno kako za koga u njoj, uključujući vlast i opoziciju. Ali i za razumevanje građana Sjedinjenih država i građana drugih država, od strane građana Srbije. I nekakav njihov, „nauk!“.
U tom smislu, šta saznajemo, ili potvrđuje ranije saznato? Ništa novo, ali neprijatno za sliku koju imamo o ljudima uopšte, i ljudima u Srbiji posebno. Više vole „vladavinu čvrste ruke“, nego pametne glave! Očekivano, odgovarajući poznavaoci kažu da i poreklo religioznih verovanja, pre svega leži u ideji snage… A drugi, kako ljudi rado prepuštaju vođama da umesto njih misle i odlučuju, ali i za to snose odgovornost! U principu ili skoro uvek, ne samo u „smutnom vremenu“ koje Amerikancima nagoveštava ne samo ozbiljne probleme sa saveznicima, u privredi i sa imigrantima, nego i sasvim mogući (smatra se pre ili kasnije neizbežni) oružani sukob sa Kinom, Iranom… Rusija je „na čekanju“ zbog njenog rata sa Ukrajinom, ali i njenoj „čvrstoj ruci“ treba suprostaviti isto. Briga za stanje demokratije, ljudskih prava, slobode medija i drugih principa na koje su SAD deklarativno ponosne, nije odlučivala. Od nje su važnije i samo ekonomske prilike, s tim što ih ne odlikuje kao kod nas, „Bolje vrabac u ruci…“. Ili, „Daj, šta daš!“. Pamet ostaje za kasnije, onima koji prežive!
Zbog toga se Trampu praštalo nekoliko ozbiljnih krivičnih optužbi, i neizvesnih suđenja… A u prilog išla neuporedivo veća mogućnost birača da se identifikuju s njim, nego sa Kamalom Haris. Ne što je milijarder, a jasno im je da to ne mogu biti, nego što je poprilično sirov muškarac, čak siledžija! Što bi voleli biti, i uz njegovo razumevanje, možda će i biti… Odlučile su, kao i obično, „kolebljive države“? Naravno, ali zapravo birači koji „čvrstu ruku“ ne traže ni kod republikanaca ni demokrata, tako da se za njih moraju i jedni drugi boriti! Kod nas će to biti oni koji nisu „sigurni birači“, ni vlasti ni opozicije. I kao svuda, ako ih opozicija ne privuče na svoju stranu, uglavnom glasaće za vlast! A za koju bi kod nas, opoziciju i glasali?
Šta će Tramp značiti „za Srbiju“, zato prepustimo onima koji legitimno (sviđalo nam se to ili ne), govore u ime Srbije. Sa njima će Tramp i njegovi „čiraci“ (uključujući Srbiji ne baš omiljenog Grenela), razgovarati i dogovarati. A „demokratska opozicija“, neka o „preferiranju čvrste ruke“, razmišlja pri izboru svojih predsednika. Tim više što su programi i ideologije stranaka svuda fikusi u ćošku, jer su one više liderske nego demokratske… Ako se Amerikancima, uključujući i „manjince“ kojima se ni najmanje nije udvarao Tramp, bezuspešno nudila Kamala Haris, kako bi kod nas prošla ne Sanda, Marinika, Biljana…, nego i većina muškaraca iz opozicije? Dalekih, od cenjenih „muškarčina!“.
