Da li znate za primer neke države na svetu u kojoj su svi njeni stanovnici – milijarderi. Bio je jedan takav slučaj u nedavnoj istoriji, kada su svi stanovnici Srbije posedovali jednu ili na desetine novčanica od 500 milijardi dinara.
Ovo je novčanica od 500 milijardi dinara. Puštena je u opticaj u decembru 1993. godine, u jeku sve brže hiperinflacije u Saveznoj Republici Jugoslaviji. U trenutku izdavanja, za ovu, najveću novčanicu ikada puštenu u opticaj kod nas, moglo je da se kupi 2 litra mleka ili 200 grama senfa. Ali mleka i senfa nije bilo u prodavnicama.
Za jednu zimsku salamu, bilo vam je potrebno 40 ovih novčanica.
Kod uličnih dilera, je za ovu novčanicu u trenutku izdavanja moglo da se kupi 5 nemačkih maraka, a već par sati kasnije dvostruko manje. Već sutradan uveče, ova novčanica nije vredela gotovo ništa.
Da se podsetimo ključnih političkih figura u Srbiji i Saveznoj Republici Jugoslaviji ten 1993. godine.
U 1993. godini, tokom perioda najteže hiperinflacije, ključne funkcije u Saveznoj Republici Jugoslaviji (SRJ) obavljali su sledeći funkcioneri:
Predsednik SRJ:
Dobrica Ćosić (do 1. juna 1993. godine, kada je smenjen u Saveznoj skupštini).
Zoran Lilić (od 25. juna 1993. godine, nakon što ga je izabrala Savezna skupština).
Premijer SRJ (Predsednik Savezne vlade):
Milan Panić (do 9. februara 1993. godine, mada je vlada bila u tehničkom mandatu od kraja 1992.).
Radoje Kontić (od 9. februara 1993. godine; njegova vlada je vodila zemlju kroz ostatak godine).
Ministar finansija SRJ:
Jovan Zebić (obavljao je funkciju saveznog ministra finansija u kabinetu Radoja Kontića tokom 1993. godine).
Važno je napomenuti da je paralelno sa saveznim institucijama postojala i vlast na nivou Republike Srbije, gde je predsednik bio Slobodan Milošević, a premijer (predsednik Vlade Srbije) tokom 1993. godine bio je Nikola Šainović.
Kroz istoriju je postojalo nekoliko primera novčanica sa nominalnom vrednošću od jedne milijarde ili više, obično kao posledica ekstremne hiperinflacije.
Evo najznačajnijih primera:
Nemačka marka (1923)
Tokom Vajmarske republike, inflacija je dovela do štampanja novčanica u vrednosti od: 100 triliona maraka: (na nemačkom sistemu označeno kao billionen), što je ekvivalentno evropskim bilionima.
Grčka drahma (1944)
Tokom okupacije u Drugom svetskom ratu, Grčka je izdala novčanicu od: 100 milijardi drahmi.
Mađarski pengő (1946)
Mađarska drži svetski rekord za najviši apoen ikada izdat tokom najgore hiperinflacije u istoriji:
100 kvintiliona pengőa: Ova novčanica (označena kao Százmillió B.-Pengő) imala je vrednost od 100.000.000.000.000.000.000 pengőa.
1 sekstilion pengőa: Štampana je i novčanica od jedne milijarde milijardi (10²¹), ali nikada nije puštena u zvaničan opticaj.
Jugoslovenski dinar (1993)
Tokom hiperinflacije u SR Jugoslaviji, izdata je jedna od najpoznatijih novčanica sa velikim brojem nula: 500 milijardi dinara:Novčanica sa likom Jovana Jovanovića Zmaja puštena je u opticaj u decembru 1993. godine. U trenutku najveće krize, njena vrednost je bila izuzetno mala, jedva dovoljna za osnovne namirnice.
Zimbabveanski dolar (2008–2009)
Zimbabve je izdao seriju novčanica sa ekstremno visokim apoenima kako bi pratio rast cena: 100 triliona dolara – Ovo je novčanica sa najvećom nominalnom vrednošću (najviše napisanih nula) koja je bila u redovnom opticaju. U 2009. godini, ova novčanica često nije mogla da pokrije ni cenu autobuske karte.
Specijalne novčanice koje nisu u opticaju
Ujedinjeno Kraljevstvo: Banka Engleske koristi unutrašnje novčanice od 100 miliona funti (poznate kao „Titan“) i jedan milion funti („Giant“). One služe isključivo kao pokriće za novčanice koje izdaju komercijalne banke u Škotskoj i Severnoj Irskoj i ne mogu se naći u novčanicima građana.
