Još u ono davno doba komunizma (socijalizma) vladala je izreka, „ako ne želite da se nešto uradi, formirajte radnu grupu“. Kako tada, tako i danas. Na sve strane formiraju se nekakve (ne)radne grupe, koje se bave izmišljenim ili stvarnim problemima i to tako da izmišljeno postane stvarno, a stvarno se podvodi pod izmišljeno. Takav metod zabašurivanja neodgovornosti i nesposobnosti ipak nije izmišljotina ni onog prošlog, ni ovog današnjeg vremena. Vlastiti nerad najbolje se maskira fingiranim radom, to jeste, onom gorepomenutom „radnom grupom“, za koju oni koji je formiraju unapred znaju da tu rada neće biti ni u tragovima. Pravljenjem „radne grupe“ javnosti se baca prašina u oči, jer to i nije bilo kakva grupa – nego je baš radna!
Najnoviju „radnu“ grupu najavio je Nebojša Stefanović, ministar policije, ali ne u vezi svog doktorata na Megatrendu, za koji mnogi naučnici tvrde da je plagijat. Ne formira se ni radna grupa za „doktorat“ Nebojšinog mentora Miće Jovanovića, sada onaj drugi, mariborsko-kranjsko-alpski. Nema ni radne grupe koja bi pokušala da utvrdi na koji način je Jovanović stekao onoliku silnu imovinu, jer to sigurno nije mogao da uradi sam, bez pomoći ljudi na vlasti.
Radna grupa se formira za izvesnog čoveka, kojeg se prvi setio premijer srpske vlade, Aleksandar Vučić. A nakon što je premijer, po ko zna koji put, konstatovao da je „hrabar i da se nikoga ne boji“, odmah je to i dokazao time što je izgovorio pola imena „najvećeg kriminalca u istoriji Srbije“. Nekakav Kosmajac (za kojeg, u trenutku dok je to govorio, ni premijer, verovatno, nije znao da li je to prezime ili nadimak) toliko je moćan da pred njim drhti čitava zemlja. Kasnije će se pokazati da je taj tajanstveni „državni neprijatelj broj jedan“ pekao „zanat“ zajedno sa Pablom Eskobarom i da su ga decenijama „bezuspešno jurile obaveštajne službe najvećih svetskih sila“.
Kao dokaz da predsednik vlade nije izmislio (ili sanjao) „zverku sa Kosmaja“, pojavila se i lična karta sa slikom i punim imenom i prezimenom takvog nesvakidašnjeg stvorenja. A na Kosmaju ima svega – „i vampira, i veštica, i zduhaća, i drekavaca“. Takvu istinu (za koju ne treba radna grupa) odavno je utvrdio Milovan Glišić. Na Kosmaju sve je kosmato i neobično opasno – a tek Kosmajac! – takvo dlakavo zlo teško možemo sebi predstaviti. Zapravo, kad bolje razmislimo, taj Kosmajac nije samo „radio“ u „radnoj grupi“ Pabla Eskobara, nego je on bio i Eskobarov šef. Štaviše, Kosmajac je rođen u Medeljinu, a kasnije je preko Slovačke prebačen na južnoslovenske prostore, kao deo tajne operacije protiv Srbije.
O tome do danas niko nije pisao, a ni danas se o tome ništa ne bi znalo, da srpski premijer nije stisnuo „ono“ i odlučio da konačno progovori. A Nebojša ne bi bio Nebojša, kada ne bi imao dovoljno hrabrosti (junaštva) da krene stopama svog smelog i odlučnog predsednika. I „radna grupa“, koja će se, ako bog da, uskoro oformiti, istražiće ne samo sve veze Kosmajčeve sa Eskobarom, Fidelom Kastrom, pa i Če Gevarom (u detinjstvu), Gadafijem i Bušom Starijim, nego i one koje se protežu čak od abudabijske fabrike čipova, pa do Silikonske doline u Kaliforniji, a sve preko makovih Tora Bora polja. Detaljnom ispitivanju biće podvrgnuta i sva imovina Dragoslava Kosmajca, kako ova u Srbiji, tako ona u Kolumbiji i Slovačkoj, kao i druga širom sveta.
U javnosti se još ne zna da je kosmato čudovište („redak zver“) odlučilo da sruši vladu Aleksandra Vučića i da potom sebe kandiduje za mesto premijera. Na budućim izborima Kosmajac bi sigurno prošao, jer bi svakom glasaču obezbedio nekoliko konzervi ribe iz Fukušime, uz obećanje da će svaki građanin Srbije dobiti po hiljadu evra „deonica“ iz preduzeća „Kosmaj džoint“.
Srećom po Srbiju, tako nešto se neće dogoditi i za Kosmajcem će se raspisati poternica isto onako kako ona nije raspisana protiv notornog kriminalca Miše Banane, bliskog prijatelja ministra inostranih „dela“ i narko-bosa Darka Šarića. Ama, tek sada se vidi da je Darko Šarić sitna riba (sitnija od one iz predizborne „fukušimske“ konzerve, namenjene biračima), jer je on bio samo Kosmajčev potrčko. Vlasti Srbije su uspešno lovile Šarića godinama i čovek je na kraju dolijao tako što se sam prijavio da ide u bajbok, računajući da će ga odonud iščupati njegov šef – Drago(slavni) Kosmajac.
Kako stvari stoje, nije isključeno da se jednog dana pojavi i Kosmajčev šef (vanzemaljac iz daleke galaksije), odnosno, „šef svih šefova“, koji je milion puta dlakaviji i milion puta opasniji i od ovog pomenutog (užasnog) kosmatog stvora. Naravno, radna grupa će i to utvrditi, pošto je jasno da premijer (još dok je bio PPV) nikako ne bi buncao da mu se „približilo“, samo zbog Glišićeve zveri sa Kosmaja. Zavera protiv premijera je duboka i široko razgranata (kosmička), ali, zahvaljujući plagiranom doktoratu Nebojše Stefanovića, takva konspiracija će uskoro biti raskrinkana, a zaverenici će se naći tamo gde im je mesto – na stranicama tabloida i dnevnih novina.
Da se srpska vlast ne šali, jasno pokazuje i referat ministra policije na konferenciji pod naslovom „Implementacija Strategije za borbu protiv droga – komponente smanjenja ponude i potražnje“. Kako vidimo, priprema se klasičan vid borbe protiv droge, nalik onome kako je to videla politička (karlmarksovska) ekonomija XIX veka. Jednostavno, bez potražnje nema ponude, a bez ponude nema potražnje. Samo da se za početak uhvati odbegli narko-bos (zadužen samo za planetu Zemlju, bez južnog i severnog pola) – Dragoslav Kosmajac.
Za www.koreni.rs
T. Rajić
