„To su seljaci skoro svi, to su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, to su ljudi slobodni, nesalomivi, gordi na sebe i gospodari svojih njiva. Ali, došao je rat. I eto kako su se za slobodu zemlje ti seljaci bez napora pretvorili u vojnike, najhrabrije, najistrajnije, najbolje od svih. …“[1]
Dirljive reči francuskog maršala govore o narodu koji je pre sto godina živeo na ovoj zemlji, koji je znao da ceni slobodu i bio uvek spreman da se za nju bori. Taj narod je uspeo, kao nijedan u svetu, da posle povlačenja kralja, parlamenta i vojske iz zemlje i tri godine surove okupacije ponovo osvoji slobodu. Ceo svet je odao priznanje do tada neviđenom nadčovečanskom podvigu; vojska koja je bila pred uništenjem posle Albanske golgote, čije preživele stradalnike nazivahu “mrtvi koji hodaju“, čudesno se preobrazila u silu koja oslobodi ne samo svoju zemlju, nego u svom slavnom i nezaustavljivom oslobodilačkom naletu sruši tri carevine. Ponovo je slava Srbinova zasijala u punom sjaju, a kao mnogo puta ranije pokazali smo da možemo biti porobljavani, ali nikada porobljeni.
Danas, na toj istoj zemlji kojom su hodali veliki ljudi, čija je svaka stopa zalivena krvlju onih koji su se borili za slobodu, žive njihovi potomci, mali ljudi koji ne cene slobodu i žrtvu časnih predaka. Umesto da sami upravljamo svojim životom i zemljom od Boga nam datom, mi smo prihvatili da budemo obični robovi koji su umislili da su slobodni, a kojim upravlja Zapad preko evrounijatske kolonijalne uprave. Umesto da budemo ljudi koji se bore za veru, porodicu i otadžbinu, postali smo neljudi koji ćutke prihvataju izdaju Boga i roda, uništenje zemlje i porodice i nametanje zapadnog antihrišćanskog ponašanja. Umesto da proslavimo one koji su proslavili ime Srbinovo svojim ličnim primerom, mi dopuštamo da nas ponižava, vređa i preti nam šačica evrounijata.
Da li su Srbi u Prvom svetskom ratu podneli tolike žrtve za slobodu da bi mi danas sve to izdali i predali? Da li su oni prolivali svoju krv, da bi mi danas njihovu slobodnu i tradicionalnim nasleđem prebogatu zemlju pretvorili u mesto gde vlada pohlepa, iditoizam i nakaznost, odnosno sliku pakla? Ti div-junaci koji su oslobodili svoju zemlju, dokazali su da nema te sile koja se, uz Božiju pomoć, ne može pobediti. Oni su nama ostavili zemlju i slobodu, a šta mi ostavljamo našim potomcima osim budućnosti bez nade. Veru i junaštvo zamenili smo prokletom ravnodušnošću koja vodi samouništenju. Zar nije došlo krajnje vreme da kažemo glasno i jasno sebi i drugima: Dosta je bilo, ovo se više ne može trpeti, mi smo ljudi, a ne ovce za klanje!
Kolonijalna evrounijatska uprava vrši otvorenu izdaju, pljačku i teror, što znači da je došao poslednji čas kada narod potlačen, željan slobode, istine i pravde treba s punim pravom da uzme stvar u svoje ruke i da brani Ustavni poredak, celovitost zemlje i svoje pravo na normalan život. Dosta je bilo odstupanja, vreme je za nastupanje! Kao što su naši časni preci pre sto godina probili front koje su držale Centralne sile, tako i mi danas treba da probijemo višeobrazni front koje drže kolonijalne izdajničke snage i oslobodimo Srbiju! Srbi, ne predajte se, verujte i borite se hrabro i odlučno!
Prema svojim mogućnostima suprotstavljajte se evrounijatskom haosu i tiraniji Zapada. Časni preci gledaju na nas i očekuje da pokažemo veru, hrabrost i čojstvo, a potomci očekuju da im ostavimo zemlju u kojoj će živeti slobodno! To možemo pokazatu već u subotu!
Učinimo što do nas stoji, ostalo će Gospod dati!
Rab Božiji Goran Živković
“ Jače je krdo ovaca predvođenih lavom, nego krdo lavova predvođenih ovciom “ !
Tekst Gorana Živkovića je besprijekorno dobronamjeran i prema historiskom činjenicama tačan, ali na žalost i nekoristan. Od priče, koja se ponavlja, kako je nekada bilo, i kako bi trebalo biti,
nema ni najmanje koristi . Promjenimo priču ……. Kako umjesto “one ovce “ , dostići da “ lav predvodi lavove “. Samo organizovani Narod koji diže ustanak ili revoluciju, nalazi se samo u komunističkoj literaturi, uvjek je “elita”predvodila Narod. Usredsredimo se da pronađemo i pomognemo takvoj eliti, da preuzme svoju dužnost i obavezu. Ovoga puta će to biti najteže. Organizirani i financirani iz vana, veleizdajnici su se vješto maskirali u one koji bi trebali da nas vode, ponekad i zamjene uloge sa vodećima, ali koračaju istim izdajničkim putem u propast, a i mi za njima, kao ovce. I svjetovni i duhovni vođe su se prodali zapadu i đavolu . Lako nam biti neće, da se izvučemo iz tolike veleizdaje.