Neke devojčice u Srbiji ne odlučuju u svoje ime – često su primorane na brak

0
485
Foto: Flickr UK Department for International Developement

Brak sa 12 ili 13 godina je često beg iz siromaštva, ali i pokušaj roditelja da svoju ćerku uhlebe u dobrostojećoj porodici u Nemačkoj ili Austriji, upozoravaju organizacije civilnog društva iz Niša. Mnoge devojčice u Srbiji zato ne prožive tinejdžersko doba, a često još od detinjstva trpe nasilje. U maloletničke brakove uglavnom stupaju Romkinje, pokazuju statistike.

Iako devojčice ulaze u brak kao maloletne, često nadležni ne reaguju.

Nije poželjno niti primereno kada učitelji, nastavnici i drugi predstavnici institucija na neki način šalju poruke romskoj devojčici da će se vrlo brzo udati i da samim tim nema smisla ulagati previše vremena i mnogo nade da će se obrazovati i uspeti u obrazovanju. Takve poruke dolaze sa različitih strana i vrlo često romske devojčice nemaju svest o tome da mogu imati neke druge uloge u društvu, osim uloge supruge i majke – upozorava Tamara Simonović iz Grupe za decu i mlade Indigo.

Upravo su se na romsku tradiciju i običaje pozvali sudija i veštak Apelacionog suda u Beogradu, i oslobodili krivice muškarca koji je obljubio devojčicu, a koga je sud u Pančevu prvostepeno osudio za ovo krivično delo. Zato civilne organizacije traže – jednak tretman i primenu zakona prema svima u Srbiji, bez obzira na tradiciju ili običaje.

Policija ne sme tu situaciju povezivati sa romskom tradicijom, nego mora delovati u skladu sa zakonom i pokrenuti krivični postupak zato što je stupanje u maloletnički brak, pre svega krivično delo i to naš zakon odlično prepoznaje. Primena zakona je ustvari problem koji stvara i romskoj i većinskoj zajednici situaciju kada se vrtimo u krug – kaže Ana Saćipović iz organizacije Osvit.

Često i same devojčice jedini izlaz iz bede vide u udaji, pa svojevoljno pobegnu kod familije muškarca, jer ne znaju za alternativu. Zato im, slažu se učesnice sastanka na temu maloletničkih brakova održanom u Nišu, treba pokazati primere uspešnih Romkinja su postale lekarke, učiteljice, umetnice.

Da Vas podsetimo:  Srpski naučnik na tragu svetske revolucije u medicini...

Nekad romska devojčica nema izbora, nema mogućnosti, nema prava da odlučuje u svoje ime. Institucije upravo treba da utiču na to da romska devojčica ima ista prava kao i svaka druga. Romska zajednica je zatvorena i nema puno poverenja, ali je spremna na promene i prihvataju kada vide uspešne Rome, spremni su na velike promene koje će značajno uticati na život njihove dece – ističe Silvija Nešić iz organizacije Ternipe iz Pirota.

Nakon sastanka saopšteni su i podaci UNICEF-a o maloletničkim brakovima – 2004. je 46 % romskih devojčica udavano pre punoletsva, a 10 godina kasnije čak 60 % njih. 40 % devojčica pre punoletstva rađa decu, a 5 % pre 15 godina.

Da li u maloletničkim brakovima ima trgovine ljudima?

Da su devojčice često i prodavane na neki način porodicama budućih supružnika, potvrdili su iz organizacije Indigo, koja radi sa decom supružnicima. Ipak, da li je ovde reč o trgovini ljudima Tamara Simonović nije mogla da precizira.

Zavisi od toga kako pristupamo romskoj zajednici. U većinskoj zajednici pre 30-40 godina bilo je neophodno da devojka odnese neki miraz, a da momkova porodica zauzvrat donese neke poklone njenoj porodici. To se u većinskoj zajednici promenilo, a u romskoj nije. Naročito romskoj zajednici sa Kosova koja je veoma patrijarhalna i tradicionala i u kojoj se najčešće takve stvari još dešavaju. To ugovaranje brakova kada devojčica odlazi u Nemačku se u romskoj porodici smatra kao jako dobra prilika za devojčicu, jer se veruje da će u inostranstvu imati jako dobre uslove života, ali to nije njena odluka – navodi Simonovićeva.

Kaže da devojčice koje žele da se izvuku iz ovakve situacije treba da se obrate učiteljima, razrednim starešinama, Centru za socijalni rad ili civilnim organizacijama.

Da Vas podsetimo:  Za pevače na Ljubičevskim igrama dva puta više novca nego za osobe sa invaliditetom

Moram da verujem da institucije reaguju i da će reagovati u ovakvim slučajevima, jer je to njihova zakonska obaveza – dodaje Simonovićeva.

Inače, ove podatke iznele su na sastanku Nacionalne koalicije za okončanje dečijih brakova u Srbiji, čija je članica i načelnica Nišavskog upravnog okruga Dragana Sotirovski. Ona je kazala da je sastanak po prvi put održan u Nišu, te da su učesnici bili, osim predstavnika nevladinog sektora i načelnici drugih okruga sa juga, predstavnici policijske uprave, domova zdravlja, centara za socijalni rad.

Predstavnici pravosuđa i tužilaštva, kako je navela, ostavljeni su za sastanak u Beogradu.

V. M. R.
Izvor: Južne vesti

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime