Nema optužnice za falsifikat

0
818

Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je prošle godine, desetak dana pred održavanje izbora, da je više od 15 hiljada izjava građana, na sedam od 30 podnetih izbornih lista, falsifikovano.Postupak protiv osumnjičenih za ovo krivično delo nije se pomerio od početka, a praksa je pokazala da nekažnjavanje zloupotrebe izbornih propisa izaziva još širu zloupotrebu na narednim izborima.

Osam meseci nakon održanih vanrednih parlamentarnih izbora i na pragu novih izbora, i dalje se ne zna da li i kakva kazna preti falsifikatorima potpisa građana za podršku izbornim listama. Protiv sedam osoba koje su, za vreme proteklih izbora održanih u aprilu 2016, osumnjičene da su falsifikovale isprave i izjave birača o podršci izbornim listama još nije podignuta optužnica, rečeno je Istinomeru u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu.

liste

Kako je za navela portparolka Tužilaštva Leposava Vujanović Porubović, postupak je u fazi dokaznih radnji a nakon okončanja saslušanja još nekih svedoka tužilaštvo će doneti odluku o daljem toku postupka.

Tužilaštvu su 25. aprila 2016. dostavljene krivične prijave protiv Zorana Marića, lidera Jedinstvene ruske stranke i Nikole Jelikića, direktora Republikanske stranke, zbog osnovane sumnje da su falsifikovali isprave, za šta im preti kazna zatvora od tri meseca do pet godina. Osumnjičeni su i Dragana Cvetković, Nataša Tošić, Jelena Pajović, Slavica Đurović i Marina Milićević.

“Tužilaštvo javnosti šalje poruku da krivična dela nastala u vezi sa izborima nemaju prioritet i da zapravo ostaju neprocesuirana. Odugovlačenjem se takođe poručuje da sudstvo blagonaklono gleda na ova krivična dela, pa se može reći da ih i posredno ohrabruje”, poručuju iz pravnog tima organizacije CRTA (Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost) koja je na izborima 2016. imala posmatračku misiju “Građani na straži”.

Celokupni izveštaj posmatračke misije“Građani na straži“ o posmatranju izbora možete pročitati OVDE.

Da Vas podsetimo:  Ko je pritisnuo Dariju Kisić: 2 različite izjave za par sati

Polovinom aprila 2016, desetak dana pred izbore, Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je da više od 15 hiljada izjava građana, na sedam od 30 podnetih izbornih lista, nije pravno valjano, sa osnovanom sumnjom da su u pitanju falsifikati. Navedeni potpisi se odnose na liste Mađarski pokret – Za promene! – DZVM, 6. Oktobar – Za sve nas, Republikanska stranka – Nikola Sandulović, Jedinstvena ruska stranka – Zoran Marić, To smo mi – Prirodni Pokret – Vladimir Zaharijev, Tolerancija i Romska stranka – Bunjevci građani Srbije.

Zbog uočenih falsifikata, RIK je reagovao i odlučio da ne proglasi šest lista. Međutim, građani su ipak mogli da glasaju za Republikansku stranku koja se našla na zbirnoj izbornoj listi za parlamentarne izbore, iako je RIK utvrdio da je ova lista podnela oko 900 falsifikovanih izjava o podršci. RIK se pravdao da nije mogao da poništi ovu listu jer su falsifikovani potpisi utvrđeni tek nakon što je lista bila proglašena i da prema našem pravu nije moguće poništiti već donetu odluku.

Prema oceni CRTA posmatračke misije “Građani na straži” koja je nadzirala izbore 2016. godine, to je dovelo u pitanje legalnost i legitimnost izbornog procesa. Da je Republikanska strana uspela da pređe cenzus mogli smo da završimo u neverovatnoj situaciji da u parlamentu sede ljudi koji su se tu našli na osnovu potvrđenog falsifikata!? Ono što dodatno zabrinjava, građani čija su se imena našla na listama podrške, najčešće nisu ni znali da su se njihova imena našla na listi, a do njih su falsifikatori došli tako što su imena, sa matičnim brojevima, skinuli iz biračkog spiska, ili sa neke druge baze.

Da Vas podsetimo:  Dokle će Brnabići da pljačkaju Srbiju i građane

Podsećamo i da je tadašnji predsednik RIK-a Dejan Đurđević, vidno revoltiran zbog velikog broja falsifikata, obećao javnosti pred izbore da će biti provereni svi potpisi podrške na svim izbornim listama što je ozbiljan proces češljanja oko 200.000 potpisa. (Zapisnik „Građani na straži“, Sednica RIK, 13. april 2016. godine)

U međuvremenu je Đurđević podneo ostavku a na njegovo mesto je izabran Vladimir Dimitrijević, do tada izvršni direktor za pravne poslove i strategiju Javnog preduzeća „Pošta Srbije“. O tome da li je ovaj proces uopšte započeo, Istinomer do danas nije uspeo da dobije bilo kakvu informaciju.

Zato se osnovano postavlja pitanje da li ćemo i dalje svake nove izbore, pa i ove predstojeće, dočekivati u atmosferi medjusobnog sumnjičenja i podozrenja, a završavati ih incidentima i otvorenim optužbama za izbornu krađu?

Upućeni u izborno pravo upozoravaju da već godinama propuštamo da unapredimo i izmenimo izborne zakone, da ne uređujemo izborni spisak na zadovoljavajući način, tolerišemo evidentne manjkavosti u radu RIK-a i nadzornih izbornih tela – pre svega Regulatornog tela za elektronske medije (REM) koje prati zastupljenost stranaka u predizbornom programu nacionalnih emitera.

Javnost uprkos opravdanim zahtevima ne može da se izbori i da konačno dobije potpun uvid u podatke iz biračkog spiska, a vidimo da i pravosudni organi ne pokazuju preteranu ažurnost kada su procesi u vezi sa izbornim prevarama u pitanju, uprkos tome što je praksa pokazala da nekažnjavanje zloupotrebe izbornih propisa izaziva još širu zloupotrebu na narednim izborima. A ti naredni su nam se sasvim primakli.

Ivana Pavlović

www.istinomer.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime