ERIK ZUES: NEMA VIŠE SREDINE – ILI ĆE NATO POBEDITI RUSIJU U UKRAJINI ILI ĆE RUSIJA NATO
- Toliko je EU miroljubiva da je, početkom maja, krenula u pravcu kršenja dugogodišnje zabrane korišćenja sredstava iz svog centralnog budžeta radi stavljanja na raspolaganje 500 miliona evra industriji naoružanja unutar EU
- Nema mesta nikakvom idealizmu vezanom za EU, iluzijama da je EU nekako odvojena ili izolovana od NATO-a i njegovih ciljeva i interesa. Jednostavno postavljeno – pristupanje EU je dobrovoljno prijavljivanje za učešće u totalnom ratu protiv Rusije
- Kao što, po ko zna koji put, vidimo na primeru Kosova i Metohije – nerealno je i, više od toga, neodgovorno očekivati da će politički Zapad biti spreman da uvaži ijedan srpski nacionalni interes, bilo u Srbiji, u BiH ili u Crnoj Gori, ili poštovati bilo koji sporazum potpisan pod njegovim pokroviteljstvom ili garancijama
- Zapravo, zapadna neokolonijalna arogancija sve brže gura srpski faktor u pravcu shvatanja da nema šta da izgubi ako odlučnije krene u pravcu ujedinjenja i okretanja ka multipolarnom svetu
Piše: Aleksandar PAVIĆ
NA FORUMU Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS) održanom u Vašingtonu 5. aprila 2023. godine, Generalni direktor Vojnog štaba i vojnog planiranja Evropske unije, vice-admiral Erve Bležan, bio je više nego jasan:
„Posle prijema Finske i, kako se toplo nada, Švedske u NATO, ”23 od 27 država članica (EU) će takođe biti članice NATO. Ne možemo da zamislimo da će jednog dana, kada budu sedele u Vojnom komitetu NATO, reći jednu stvar, a sledećeg dana, u Vojnom komitetu EU, reći nešto suprotno. Tako da su to sve jedne te iste snage. Tako da treba da ubijemo tu debatu, i mislim da je jedna od prvih lekcija Ukrajine ta o komplimentarnosti obe organizacije.”
Znali smo to i bez Bležana, ali je dobro to čuti iz prve ruke, da ne bi posle ispalo da preterujemo, da nismo znali ili da smo ”iz mržnje prema EU” spremni da smišljamo svakojake klevete protiv te krajnje miroljubive organizacije.
Toliko je EU miroljubiva da je, početkom maja, krenula u pravcu kršenja dugogodišnje zabrane korišćenja sredstava iz svog centralnog budžeta radi stavljanja na raspolaganje 500 miliona evra industriji naoružanja unutar EU.
Kako piše londonski Telegraf, ”državama članicama bi bilo dozvoljeno da povuku ta sredstva iz tzv. kohezionih fondova EU – programa koji se koriste za razvoj siromašnijih delova bloka i povezivanje sa njihovim bogatijim susedima. U prošlosti su milijarde evra iz tih fondova potrošene na razvoj aerodroma u Grčkoj, Italiji, Španiji, Poljskoj i Estoniji, kao i na građenje puteva, u sklopu pokušaja da se smanje razlike u siromaštvu.”
Evropski komesar za unutrašnje tržište i industriju Tjeri Breton požurio je da suzbije potencijalne kritike smelom tvrdnjom da je sve to ”kompatibilno” sa Ugovorom o EU, pošto se sve to ipak čini u ime ”demokratije”:
”Da, ulaganje u našu odbranu će nam omogućiti da branimo našu demokratiju.”
Naravno – sve je dozvoljeno u ime ”odbrane naše demokratije”. Pa čak i započinjanje Trećeg svetskog rata.
No vratimo se pomenutom forumu i njegovom organizatoru, čuvenom vašingtonskom tink tenku. CSIS se smatra broj jedan tink tenkom u Sjedinjenim Državama u svim oblastima, kao i broj jedan odbrambenim i nacional-bezbednosnim tink tenkom na svetu i četvrtim najboljim svetskim tink tenkom uopšte.
I Kisindžer i Bžežinski su tu radili, zajedno sa mnogim drugim bivšim visokim američkim funkcionerima. Finansiraju ga moćne države i moćne korporacije vojno-industrijskog i globalnog korporativnog kompleksa, kao i najmoćnije fondacije, poput fondacije Bila Gejtsa.
Dakle, ono što se pod njegovim krovom kaže – važno je i relevantno.
Stoga je bitno čuti i šta je predsednik Centra Džon Hamre rekao o Ukrajini, jer se to praktično može smatrati glasom vladajućeg američkog establišmenta, odnosno duboke države:
„Više ne postoji opcija finlandizacije radi okončavanja rata u Ukrajini.”
Drugim rečima, nema nikakve namere da se izađe čak minimalno u susret ruskim bezbednosnim brigama i obzirima i da se od Ukrajine napravi miroljubiva i neutralna država poput doskorašnje Finske. Naprotiv:
”Mi (NATO) sada moramo da internalizujemo sopstveno razmišljanje o tome kako ćemo se braniti na istoku na način koji inkorporira Ukrajinu. To je, razume se, velika i zastrašujuća misao… Lično mislim da bi odmah trebalo da primimo Ukrajinu u NATO.”
Dakle, insistira se upravo na onoj politici koja je iznudila rusku intervenciju, a pre toga i ruski predlog iz decembra 2021. godine o novom bezbednosnom aranžmanu.
Kako zaključuje istoričar Erik Zues:
„Ovi agenti američkih i savezničkih milijardera izlažu samo postojanje našeg sveta ogromnom riziku. Prema šefu CSIS-a, ili će Rusija pobediti NATO u Ukrajini, ili će NATO pobediti Rusiju u Ukrajini. Neće biti NIKAKVOG mirovnog sporazuma za taj rat.”
Nema mesta nikakvom idealizmu vezanom za EU, iluzijama da je EU nekako odvojena ili izolovana od NATO-a i njegovih ciljeva i interesa.
Jednostavno postavljeno – pristupanje EU je dobrovoljno prijavljivanje za učešće u totalnom ratu protiv Rusije. A kao što je Dragomir Anđelković nedavno istakao, postoji i plan da se, posredstvom pravljenja novih privatnih vojnih kompanija na prostoru Balkana – naravno prvenstveno pod američkim pokroviteljstvom – prave novi janičari, koji će biti jedna od udarnih pesnica novog širenja na istok.
Kao što, po ko zna koji put, vidimo na primeru Kosova i Metohije – nerealno je i, više od toga, neodgovorno očekivati da će politički Zapad biti spreman da uvaži ijedan srpski nacionalni interes, bilo u Srbiji, u BiH ili u Crnoj Gori, ili poštovati bilo koji sporazum potpisan pod njegovim pokroviteljstvom ili garancijama.
Zapravo, zapadna neokolonijalna arogancija sve brže gura srpski faktor u pravcu shvatanja da nema šta da izgubi ako odlučnije krene u pravcu ujedinjenja i okretanja ka multipolarnom svetu.
Izbor je između toga i tihog umiranja u smrtonosnom zagrljaju umiruće imperije.
